Девети октобар – датум на који је пре 91. годину извршен АТЕНТАТ на краља АЛЕКСАНДРА КАРАЂОРЂЕВИЋА у Марсеју.
Да је било само мало више интересовања ПОТОМАКА и не само потомака већ уопште заинтересованих особа за путовање ван граница наше отаџбине, ДАНАС БИ БИЛИ у МАРСЕЈУ и на "Белгијском кеју" на улични канделабер (место где је убијен краљ Александар) ПОЛОЖИЛИ ВЕНАЦ, као честити ПОТОМЦИ из отаџбине Србије?
Мај 2012. – Потомци, чланови САВЕЗА на месту убиства краља Александра Карађорђевића у Марсеју испред зграде БЕРЗЕ и канделабра на коме је постављена СПОМЕН ПЛОЧА.
Међутим, током лета интересовањем „ПУН и ПРЕПУН АУТОБУС“ нас потомака, свео се на свега 15 када је 5. октобра из Београда требало кренути пут Лигургијског залива, азурне обале, МАРСЕЈА, Каталоније, Тулона и даље. Па данас, уместо да ПОНОСНИ СА ВИСОКО УЗДИГНУТИМ ЗАСТАВАМА СРБИЈЕ и САВЕЗА корачамо улицама Марсеја и одајемо дужне почасти, ми на моју велику жалост и свих оних који су учинили СВЕ да се крене на пут, из својих домова или неких других места „куцкамо“ текстове на вибер групи????
Из истих разлога НИСМО ОТПУТОВАЛИ ни прошле године, па тада уместо у Француској, 9.октобра 2024.г у скупштинској сали општине Љубовија, са својим удружењем потомака ратника 1912-1920. „Браћа Рибникар“, обележио сам 90-годишњицу од атентата и убиства витешког краља Југославије Александра Карађорђевића ИСТОРИЈСКИМ ЧАСОМ.
Гости са подручја Ваљева, Осечине, Пецке, Сребренице.. представници свештеничког и монашког реда СПЦ са обе стране Дрине, млади професори историје, представници удружења која негују револуционарне традиције ослободилачких ратова Србије, грађани и ПОТОМЦИ са подручја Азбуковице и Љубовије, имали су прилику да током двочасовног ИСРОРИЈСКОГ ЧАСА чују доста тога познатог али и мање или потпуно непознатог у вези АТЕНТАТА у Марсеју попут:
Унутрашњих прилика у ноформираној Краљевини Срба, Хрвата и Словенца, односа са непријатељски настројеним државама према Краљевини СХС попут Бугарске, Мађарске, Аустрије, Италије али и великих сила Немачке, Енглеске, Француске и Русије.
Формирање и значај „Мале Антанте“.
Хитлеров и Мусолинијев успон и победа нацизма у Немачкој и фашизма у Италији.
Спољна политика Француске оличена кроз активности министа Луја Бартуа.
Немогући савез коминтерновске Русије и фашистичке Италије против заједничког непријатеља Версајске Југославије и краља Александра.
Покушаји атентата на краља Александра пре Марсеја, комуниста 1921. у Београду и усташа 1933.у Загребу.
Прерастање „Мале Антанте“ из војне заједнице у политичку (Београд, септембар 1932 и Женева фебруара 1933).
Велика дипломатска мисија краља Александра и стварање БАЛКАНСКОГ САВЕЗА (Турска, Грчка, Румунија и Југославија) као брана долазећем рату.
Превазилажење дубоких подела са Бугарском „отопљавањем“ затегнутих односа посетом Бугарској и још три сусрета са бугарским царом Борисом.
Припреме за одлазак краља Александра у Француску са акцентом на мере безбедности пре и током планиране посете.
Активности служби безбедности краљевине СХС на челу са Милићевићем и његовим 12-годишњим праћењем усташке емиграције.
О путу у Марсеј без повратка (Жел.станица Топчидер – К. Митровица – Цетиње – Зеленика – манастир Савина – разарач „Дубровник“ и пловидба од Боко-которског залива до Марсеја – дочек на приласку и самом доку старе луке „Белгијски кеј“) у Марсеју.
Ток састанка у кабинету Марсејског перфекта само 4 часа пре упловљавања разарача „Дубровник“ и промене планираних мера обезбеђења и протокола посете краља Александра.
Појединости самог чина АТЕНТАТА.
Енигма о предузетим мерама након атентата и ПИТАЊА НА КОЈА НЕМА ОДГОВОРА (Република Француска и до дан данас, након 90.година није скинула ознаку тајности са досијеа АТЕНТАТ) и зато нема приступа истом, па самим тим ни тачних и проверених одговара на бројна питања.
Извештај о смрти краља постао је доступан тек 40 година након атентата 1974.г.
Појединости о повратку мртвог краља (пловидба Марсеј – Сплит у пратњи два француска разарача и торпиљера, као и возом од Сплита преко Далматинског Косова, Книна, Плитвичких језера и Загреба до Београда).
Дочек у Београду 17. и дан сахране 18.октобра на Опленцу.
Хапшење атентатора у Француској Хрвата Мије Краља, Ивана Радића и Звонимира Поспишила а у Италији Анте Павелића и Еугена Кватерника као организатора атентата.
Фарса од суђења атентаторима у Екс ан Провансу код Марсеја (ток суђења, притисци, уцене према Југославији и краљици Марији лично за одустанак од приватне тужбе и помињања било какве умешаности Италије у атентат, понављање суђења и коначно 12.фебруара 1936. г. у 19,30 ч. ИЗРИЦАЊЕ ПРЕСУДЕ.
Развој догађаја у Југославији, окружењу и државама великим силама Европе,
Догађаји 5 г. након атентата 1939. (покушај атентата на Хитлера у минхенској пивници) и појава брошуре о атентатима на 70. страна од којих је 8. посвећено атентату у Марсељу.
О 1957.г. и прекиду дипломатских односа СР Немачке и СФР Југославије, а 23 маја у Источном Берлину лист „НОВА НЕМАЧКА“ који објављује шокантне податке о атентату у Марсеју (по наређењу империјског министра фашистичке Немачке Хермана Геринга) и директне умешаности Др. Ханса Шпајдела у време атентата помоћника војног аташеа Немачке у Паризу.
Упознавање са преписом сва три писма у вези наведеног наређења између Геринга, др. Шпајдела и немачког обавештајца Хака.
И на крају појединости о снимљеном документарном филму „ТЕВТОНСКИ МАЧ“ и издатој књизи под истим насловом од стране брачног пара Ендруа и Анели Торндајк (о атентату у Марсеју) у издању Министарства за националну одбрану ДР Немачке.
Подсећање на чињеницу да је овај филм наша јавност први пут могла да погледа тек 70. год. након атентата, тачније тек 2004.г.(и ако поуздано знамо да се копија истог чува у богатој филмотеци Југословенске кинотеке).
Завршили смо ИСТОРИЈСКИ ЧАС питањем упућеним свима нама заједно – ЗАШТО СЕ О ОВОЈ ТЕМИ И НАКОН 36.Г. ОД УВОЂЕЊА ВИШЕСТРАНАЧЈА У НАШОЈ МИЛОЈ ОТАЏБИНИ СРБИЈИ ЋУТИ ИЛИ НЕДОВОЉНО ГОВОРИ?
Општи утисак је да су ова два сата посвећена тој деценијама скриваној и забрањеној теми на ИСТОРИЈСКОМ ЧАСУ у маленој Љубовији, бар мали и скромни допринос нас чланова удружења потомака ратника 1912-1920.“Браћа Рибникар“ као и свих оних који су одвојили део свог слободног времена и имали стрпљења да више од 120 минута истрпе „баражну ватру“ познатих и непознатих података, али не напусте салу и остану до краја.
Кажу, вредело је и остали би још?
Ако је тако, а при том остали су ускраћени за постављање питања и своје активно учешће – организоваћемо наставак или боље рећи поновити ИСТОРИЈСКИ ЧАС, како у Љубовији тако и било ком другом месту, где за то буде заинтересованих?
Свима у ГРУПИ нам је јасно да 120. минута „ЖИВЕ РЕЧИ“, ни теоретски није могуће претворити у „ПИСАНУ РЕЧ“ тј. текст на ГРУПИ.
Зато, сви Ви који желите нешто опширније о АТЕНТАТУ, уз потребну дозу интересовања, само обезбедите адекватан простор и ПОЗОВИТЕ!
Све остало је на мени. Да без било какве новчане накнаде, допутујем и покушам да пренесем све то присутнима?
Пише Проф. хаџи Сретен Цветојевић – Цвеле, потпредседник Савеза удружења потомака ратника Србије 1912-1920. и председник Општинске организације Савеза удружења потомака ратника Србије 1912-1920. "Браћа Рибникар" Љубовија.
Да је било само мало више интересовања ПОТОМАКА и не само потомака већ уопште заинтересованих особа за путовање ван граница наше отаџбине, ДАНАС БИ БИЛИ у МАРСЕЈУ и на "Белгијском кеју" на улични канделабер (место где је убијен краљ Александар) ПОЛОЖИЛИ ВЕНАЦ, као честити ПОТОМЦИ из отаџбине Србије?
Мај 2012. – Потомци, чланови САВЕЗА на месту убиства краља Александра Карађорђевића у Марсеју испред зграде БЕРЗЕ и канделабра на коме је постављена СПОМЕН ПЛОЧА.
Међутим, током лета интересовањем „ПУН и ПРЕПУН АУТОБУС“ нас потомака, свео се на свега 15 када је 5. октобра из Београда требало кренути пут Лигургијског залива, азурне обале, МАРСЕЈА, Каталоније, Тулона и даље. Па данас, уместо да ПОНОСНИ СА ВИСОКО УЗДИГНУТИМ ЗАСТАВАМА СРБИЈЕ и САВЕЗА корачамо улицама Марсеја и одајемо дужне почасти, ми на моју велику жалост и свих оних који су учинили СВЕ да се крене на пут, из својих домова или неких других места „куцкамо“ текстове на вибер групи????
Из истих разлога НИСМО ОТПУТОВАЛИ ни прошле године, па тада уместо у Француској, 9.октобра 2024.г у скупштинској сали општине Љубовија, са својим удружењем потомака ратника 1912-1920. „Браћа Рибникар“, обележио сам 90-годишњицу од атентата и убиства витешког краља Југославије Александра Карађорђевића ИСТОРИЈСКИМ ЧАСОМ.
Гости са подручја Ваљева, Осечине, Пецке, Сребренице.. представници свештеничког и монашког реда СПЦ са обе стране Дрине, млади професори историје, представници удружења која негују револуционарне традиције ослободилачких ратова Србије, грађани и ПОТОМЦИ са подручја Азбуковице и Љубовије, имали су прилику да током двочасовног ИСРОРИЈСКОГ ЧАСА чују доста тога познатог али и мање или потпуно непознатог у вези АТЕНТАТА у Марсеју попут:
Унутрашњих прилика у ноформираној Краљевини Срба, Хрвата и Словенца, односа са непријатељски настројеним државама према Краљевини СХС попут Бугарске, Мађарске, Аустрије, Италије али и великих сила Немачке, Енглеске, Француске и Русије.
Формирање и значај „Мале Антанте“.
Хитлеров и Мусолинијев успон и победа нацизма у Немачкој и фашизма у Италији.
Спољна политика Француске оличена кроз активности министа Луја Бартуа.
Немогући савез коминтерновске Русије и фашистичке Италије против заједничког непријатеља Версајске Југославије и краља Александра.
Покушаји атентата на краља Александра пре Марсеја, комуниста 1921. у Београду и усташа 1933.у Загребу.
Прерастање „Мале Антанте“ из војне заједнице у политичку (Београд, септембар 1932 и Женева фебруара 1933).
Велика дипломатска мисија краља Александра и стварање БАЛКАНСКОГ САВЕЗА (Турска, Грчка, Румунија и Југославија) као брана долазећем рату.
Превазилажење дубоких подела са Бугарском „отопљавањем“ затегнутих односа посетом Бугарској и још три сусрета са бугарским царом Борисом.
Припреме за одлазак краља Александра у Француску са акцентом на мере безбедности пре и током планиране посете.
Активности служби безбедности краљевине СХС на челу са Милићевићем и његовим 12-годишњим праћењем усташке емиграције.
О путу у Марсеј без повратка (Жел.станица Топчидер – К. Митровица – Цетиње – Зеленика – манастир Савина – разарач „Дубровник“ и пловидба од Боко-которског залива до Марсеја – дочек на приласку и самом доку старе луке „Белгијски кеј“) у Марсеју.
Ток састанка у кабинету Марсејског перфекта само 4 часа пре упловљавања разарача „Дубровник“ и промене планираних мера обезбеђења и протокола посете краља Александра.
Појединости самог чина АТЕНТАТА.
Енигма о предузетим мерама након атентата и ПИТАЊА НА КОЈА НЕМА ОДГОВОРА (Република Француска и до дан данас, након 90.година није скинула ознаку тајности са досијеа АТЕНТАТ) и зато нема приступа истом, па самим тим ни тачних и проверених одговара на бројна питања.
Извештај о смрти краља постао је доступан тек 40 година након атентата 1974.г.
Појединости о повратку мртвог краља (пловидба Марсеј – Сплит у пратњи два француска разарача и торпиљера, као и возом од Сплита преко Далматинског Косова, Книна, Плитвичких језера и Загреба до Београда).
Дочек у Београду 17. и дан сахране 18.октобра на Опленцу.
Хапшење атентатора у Француској Хрвата Мије Краља, Ивана Радића и Звонимира Поспишила а у Италији Анте Павелића и Еугена Кватерника као организатора атентата.
Фарса од суђења атентаторима у Екс ан Провансу код Марсеја (ток суђења, притисци, уцене према Југославији и краљици Марији лично за одустанак од приватне тужбе и помињања било какве умешаности Италије у атентат, понављање суђења и коначно 12.фебруара 1936. г. у 19,30 ч. ИЗРИЦАЊЕ ПРЕСУДЕ.
Развој догађаја у Југославији, окружењу и државама великим силама Европе,
Догађаји 5 г. након атентата 1939. (покушај атентата на Хитлера у минхенској пивници) и појава брошуре о атентатима на 70. страна од којих је 8. посвећено атентату у Марсељу.
О 1957.г. и прекиду дипломатских односа СР Немачке и СФР Југославије, а 23 маја у Источном Берлину лист „НОВА НЕМАЧКА“ који објављује шокантне податке о атентату у Марсеју (по наређењу империјског министра фашистичке Немачке Хермана Геринга) и директне умешаности Др. Ханса Шпајдела у време атентата помоћника војног аташеа Немачке у Паризу.
Упознавање са преписом сва три писма у вези наведеног наређења између Геринга, др. Шпајдела и немачког обавештајца Хака.
И на крају појединости о снимљеном документарном филму „ТЕВТОНСКИ МАЧ“ и издатој књизи под истим насловом од стране брачног пара Ендруа и Анели Торндајк (о атентату у Марсеју) у издању Министарства за националну одбрану ДР Немачке.
Подсећање на чињеницу да је овај филм наша јавност први пут могла да погледа тек 70. год. након атентата, тачније тек 2004.г.(и ако поуздано знамо да се копија истог чува у богатој филмотеци Југословенске кинотеке).
Завршили смо ИСТОРИЈСКИ ЧАС питањем упућеним свима нама заједно – ЗАШТО СЕ О ОВОЈ ТЕМИ И НАКОН 36.Г. ОД УВОЂЕЊА ВИШЕСТРАНАЧЈА У НАШОЈ МИЛОЈ ОТАЏБИНИ СРБИЈИ ЋУТИ ИЛИ НЕДОВОЉНО ГОВОРИ?
Општи утисак је да су ова два сата посвећена тој деценијама скриваној и забрањеној теми на ИСТОРИЈСКОМ ЧАСУ у маленој Љубовији, бар мали и скромни допринос нас чланова удружења потомака ратника 1912-1920.“Браћа Рибникар“ као и свих оних који су одвојили део свог слободног времена и имали стрпљења да више од 120 минута истрпе „баражну ватру“ познатих и непознатих података, али не напусте салу и остану до краја.
Кажу, вредело је и остали би још?
Ако је тако, а при том остали су ускраћени за постављање питања и своје активно учешће – организоваћемо наставак или боље рећи поновити ИСТОРИЈСКИ ЧАС, како у Љубовији тако и било ком другом месту, где за то буде заинтересованих?
Свима у ГРУПИ нам је јасно да 120. минута „ЖИВЕ РЕЧИ“, ни теоретски није могуће претворити у „ПИСАНУ РЕЧ“ тј. текст на ГРУПИ.
Зато, сви Ви који желите нешто опширније о АТЕНТАТУ, уз потребну дозу интересовања, само обезбедите адекватан простор и ПОЗОВИТЕ!
Све остало је на мени. Да без било какве новчане накнаде, допутујем и покушам да пренесем све то присутнима?
Пише Проф. хаџи Сретен Цветојевић – Цвеле, потпредседник Савеза удружења потомака ратника Србије 1912-1920. и председник Општинске организације Савеза удружења потомака ратника Србије 1912-1920. "Браћа Рибникар" Љубовија.