Честити ПОТОМЦИ, чланови САВЕЗА, драги пријатељи!
Са дубоким болом морам да Вам саопштим тужну вест и за све нас чланове САВЕЗА и више него тужну и болну вест.
Данас се у Господу упокојила наша драга МИЛЕНА ХАРАМБАШИЋ, више од три деценије секретар а последњих 10-ак година и Генерални секретар САВЕЗА.
Напустила нас је жена која је целим својим бићем била искрена, велика ПОТОМКИЊА и цео свој радни век "СПИРИТУС МОВЕС" нашег САВЕЗА око које се вртело све.
Ако су бивши а сада покојни председник САВЕЗА пук. Љуба Марковић, председница рег. одбора Западне Србије и ГО Ужице Миљка Пилчевић и председник ГО Београда Павле Паја Лучић били угаони камен темељаци САВЕЗА, сада покојна Милена била је скоро четири деценије "ТЕМЕЉ" свих нас у САВЕЗУ. Да је то непобитно тачно, најбољи показатељ су последње три године од када се због здравствених проблема углавном није појављивала у нашим просторима на другом спрату Дома војске или правилније Ратничког дома на Тргу Републике.
И тај вакум који се створио испоставило се да је као прави непремостиви амбис преко кога не само да нема моста, већ нема ама баш ничег чиме би се премостио амбис и могло прелазити са једне на другу страну?
Не месецима, већ ето пар година, на скоро сваки позив из било ког одбора или члана САВЕЗА са севера из Сомбора, Суботице, Вршца.. запада из Богатића, Љубовије, Ужица.. југа из Врања и Сурдулице, истока из Кладова, Бора и Пожаревца .... у канцеларији САВЕЗА нико не подиже слушалицу и нико се не јавља.
НЕМА МИЛЕНЕ!!!
Нема нашег "СПИРИТУС МОВЕСА", осовине око које се цео механизам САВЕЗА са простора целе отаџбине и расејања вртео буквално 24 сата/365 дана у години и тако скоро четири деценије?
Али сви, баш СВИ смо се надали, веровали и чекали ДА СЕ МИЛЕНА ВРАТИ И ДА ЋЕ СЕ ВРАТИТИ.
Говорили смо МИЛЕНА ЈЕ ЈАКА ЖЕНА, МИЛЕНА НЕИЗМЕРНО ВОЛИ СВИМ СВОЈИМ БИЋЕМ САВЕЗ И СВЕ ПОТОМКЕ У САВЕЗУ.
Победиће болест, врати ће се!
На жалост свих нас ПОТОМАКА и САВЕЗА у целини МИЛЕНА СЕ НЕ НЕЋЕ, ВЕЋ ВИШЕ НИКАДА НЕ МОЖЕ ВРАТИТИ!
Милена је заувек склопила своје очи, утихнуо је и потпуно се угасио осмех разумевања за све, али са САВЕЗОМ на првом месту у њеном животу, чак врло, врло често и безброј пута и испред сопствене породице.
Као један од бројних Милениних колега али и скоро тридесет година сарадник, одговорно тврдим ЗАУВЕК СМО ИЗГУБИЛИ НЕ НАЈВРЕДНИЈЕ БЛАГО, ВЕЋ РУДНИК БЛАГА НАШЕГ САВЕЗА.
Миленина душа ће се придружити горе поменутим угаоном темељима САВЕЗА али и бројним другим честитим члановима САВЕЗА попут њене другарице Живке Бјелић Жиже, тихог и доброг Радојка "Уче" из Рашке, недавно преминулог Симе из Београда и бројних других?
А ми Ген.сек и моја драга другарице МИЛЕНА, сада и дефинитивно тешко посрћући морамо даље без ТЕБЕ.
Сигуран сам да док и последњи члан САВЕЗА који је са тобом сарађивао или те само познавао буде жив, "ЖИВЕЋЕШ" у САВЕЗУ и твој дух ће лебдети у сећањима и срцима тих чланова САВЕЗА.
"Путуј" наш генерални секретаре са својим анђелом Чуваром и нека ти анђео Сусретник помогне пут души кроз сва митарства, тамо до места цветно, одакле одбеже свака туга, бол и уздисање и нека те се СВЕВИШЊИ ГОСПОД БОГ СЕТИ У СВОМ ЦАРСТВУ НЕБЕСКОМ.
Амин Боже дај.
У име
СВИХ ПОТОМАКА
ЧЛАНОВА САВЕЗА
Пише Проф. хаџи Сретен Цветојевић – Цвеле, потпредседник Савеза удружења потомака ратника Србије 1912-1920. и председник Општинске организације Савеза удружења потомака ратника Србије 1912-1920. "Браћа Рибникар" Љубовија.
Са дубоким болом морам да Вам саопштим тужну вест и за све нас чланове САВЕЗА и више него тужну и болну вест.
Данас се у Господу упокојила наша драга МИЛЕНА ХАРАМБАШИЋ, више од три деценије секретар а последњих 10-ак година и Генерални секретар САВЕЗА.
Напустила нас је жена која је целим својим бићем била искрена, велика ПОТОМКИЊА и цео свој радни век "СПИРИТУС МОВЕС" нашег САВЕЗА око које се вртело све.
Ако су бивши а сада покојни председник САВЕЗА пук. Љуба Марковић, председница рег. одбора Западне Србије и ГО Ужице Миљка Пилчевић и председник ГО Београда Павле Паја Лучић били угаони камен темељаци САВЕЗА, сада покојна Милена била је скоро четири деценије "ТЕМЕЉ" свих нас у САВЕЗУ. Да је то непобитно тачно, најбољи показатељ су последње три године од када се због здравствених проблема углавном није појављивала у нашим просторима на другом спрату Дома војске или правилније Ратничког дома на Тргу Републике.
И тај вакум који се створио испоставило се да је као прави непремостиви амбис преко кога не само да нема моста, већ нема ама баш ничег чиме би се премостио амбис и могло прелазити са једне на другу страну?
Не месецима, већ ето пар година, на скоро сваки позив из било ког одбора или члана САВЕЗА са севера из Сомбора, Суботице, Вршца.. запада из Богатића, Љубовије, Ужица.. југа из Врања и Сурдулице, истока из Кладова, Бора и Пожаревца .... у канцеларији САВЕЗА нико не подиже слушалицу и нико се не јавља.
НЕМА МИЛЕНЕ!!!
Нема нашег "СПИРИТУС МОВЕСА", осовине око које се цео механизам САВЕЗА са простора целе отаџбине и расејања вртео буквално 24 сата/365 дана у години и тако скоро четири деценије?
Али сви, баш СВИ смо се надали, веровали и чекали ДА СЕ МИЛЕНА ВРАТИ И ДА ЋЕ СЕ ВРАТИТИ.
Говорили смо МИЛЕНА ЈЕ ЈАКА ЖЕНА, МИЛЕНА НЕИЗМЕРНО ВОЛИ СВИМ СВОЈИМ БИЋЕМ САВЕЗ И СВЕ ПОТОМКЕ У САВЕЗУ.
Победиће болест, врати ће се!
На жалост свих нас ПОТОМАКА и САВЕЗА у целини МИЛЕНА СЕ НЕ НЕЋЕ, ВЕЋ ВИШЕ НИКАДА НЕ МОЖЕ ВРАТИТИ!
Милена је заувек склопила своје очи, утихнуо је и потпуно се угасио осмех разумевања за све, али са САВЕЗОМ на првом месту у њеном животу, чак врло, врло често и безброј пута и испред сопствене породице.
Као један од бројних Милениних колега али и скоро тридесет година сарадник, одговорно тврдим ЗАУВЕК СМО ИЗГУБИЛИ НЕ НАЈВРЕДНИЈЕ БЛАГО, ВЕЋ РУДНИК БЛАГА НАШЕГ САВЕЗА.
Миленина душа ће се придружити горе поменутим угаоном темељима САВЕЗА али и бројним другим честитим члановима САВЕЗА попут њене другарице Живке Бјелић Жиже, тихог и доброг Радојка "Уче" из Рашке, недавно преминулог Симе из Београда и бројних других?
А ми Ген.сек и моја драга другарице МИЛЕНА, сада и дефинитивно тешко посрћући морамо даље без ТЕБЕ.
Сигуран сам да док и последњи члан САВЕЗА који је са тобом сарађивао или те само познавао буде жив, "ЖИВЕЋЕШ" у САВЕЗУ и твој дух ће лебдети у сећањима и срцима тих чланова САВЕЗА.
"Путуј" наш генерални секретаре са својим анђелом Чуваром и нека ти анђео Сусретник помогне пут души кроз сва митарства, тамо до места цветно, одакле одбеже свака туга, бол и уздисање и нека те се СВЕВИШЊИ ГОСПОД БОГ СЕТИ У СВОМ ЦАРСТВУ НЕБЕСКОМ.
Амин Боже дај.
У име
СВИХ ПОТОМАКА
ЧЛАНОВА САВЕЗА
Пише Проф. хаџи Сретен Цветојевић – Цвеле, потпредседник Савеза удружења потомака ратника Србије 1912-1920. и председник Општинске организације Савеза удружења потомака ратника Србије 1912-1920. "Браћа Рибникар" Љубовија.