У спомен храму Св. Деспота Стефана Високог на Мачковом камену, посвећеног палим ратницима из истоимене битке, 14.септембра 2024.г. започело је обележавање 110. годишњице ИСПОЛИНСКОГ БОЈА са Мачковог камена.
Његово Преосвештенство епископ будимљанско-никшћки госп. Методије уз саслужење Преосвећениг епископа шабачког госп. Јеротеја началствовао је светом архијерејском литургијом у светом спомен храму. По завршетку свете Литургије, преосвећени архијереји одслужили су и помен ипред спомен костурнице на Мачковом камену свим погинулим у том боју али и свим другим пострадалим војницима и жртвама "Великог" рата.
Настављено је истог дана свечаном академијом одржаној у великој сали Библиотеке "Политика" у Крупњу, организованој од стране општине и Библиотеке Крупањ.
А завршено је традиционално као и сваке године (трећа субота септембра месеца) централном манифестацијом у организацији општине Љубовија испред Спомен костурнице 21.септембра на коти патње, смрти и поноса 924. м.н.в. званој МАЧКОВ КАМЕН, као попришту једне од најкрвавијих битака које је српска војска водила током "Великог" рата.
Церемонија обележавања 110.годишњице испред спомен костурнице започела је Парастосом - поменом који су служили намесници и свештенство азбуковачког и рађевског намесништва. Химну БОЖЕ ПРАВДЕ интонирао је црквени хор "Света Три Јерарха" из Крупња, а онда се приступило одавању дужних почасти, полагањем венаца и цвећа делегација које су предводили:
у име Владе Републике Србије, државни секретар Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања госп. Ђорђе Тодоров, делегације Војске Републике Србије, општине Љубовија и Крупањ које су предводили председници општина Милан Јовановић и Младен Стефановић, заједно са начелником мачванског управног округа госп. Жељком Марјановићем и начелницима општинских управа, Републички одбор САВЕЗА удружења потомака ратника Србије од 1912 до 1920.г. коју је предводио председник проф. Иван Стратимировић, Покрајински одбор САВЕЗА за Косово и Метохију, Општинска организација САВЕЗА потомака ратника 1912-1920."Браћа Рибникар" Љубовија у којој су поред моје маленкости били и Милица Стефановић заменик председника општине Љубовија и Раде Кнежевић вишедеценијски члан овог удружења из Лепосавића, Градски одбор САВЕЗА "Мајор Коста Тодоровић" Ужице, Савез организација РВСС (резервних војних старешина Србије), Друштво за неговање традиција ослободилачких ратова Србије до 1918.г. из Београда и Лознице, Српски ратни ветерани Лознице, УБНОР Љубовије и Крупња, Равногорски покрет Љубовија - Зворник и Основне школе "Петар Враголић" из Љубовије.
Након полагања венаца, присутним представницима државе, војске, свештенства, потомцима славних српских ратника и удружења која негују револуционарне традиције ослободилачких ратова из Београда, Новог Сада, Ужица, Лознице, Зворника, Лепосавића, Петровца на Млави, грађанима и ученицима.. обратио се поздравним говором у име организатора и домаћина председник општине Љубовија госп. Милан Јовановић и бираним речима се посебно захвалио свима на тако бројном присуству ове године на Мачковом камену.
У име Владе Републике Србије и надлежног министарства за борачка питања обратио се горе поменути државни секретар госп. ЂорђеТодоров.
У име ПОТОМАКА ратника Србије од 1912 до 1920.године и наравно у своје лично име посебно сам захвалан општинама Крупањ и Љубовија, што су ми указали огромну част али и још већу одговорност да ове године на обележавању 110.годишњице одржим историјски час над сенима ових ДИВ ЈУНАКА светске и српске војне историографије, који су тако несебично полагали своје животе на олтар отаџбине Србије ту на исполинском Мачковом камену те 1914.године. А сматрам и увек понављам да нико од нас њихових потомака није довољно достојан да стане пред Свету спомен костурницу и простор поред ње натопљен "потоцима" њихове крви и беседи о њима и њиховом нестварном јунаштву и саможртвовању за отаџбину Србију. При том тешко, неопростиво и непокајано смо се о њих огрешили, дозвољавајући да деценијама буду заборављени у тами заборава, без сећања и одавања дужних почасти. Па то чак ни природа себи није дозволила, јер на овом пропланку од око 500 квадратних метара и са пет погинулих на квадратни метар, сада окружен четинарском и буковом шумом на чијим гранама и у крошњама никада не чујете цвркут птица!
Помало нестварно и невероватно, али и та Божја створења звана птице, која чак и кад их убијају и кад умиру ПЕВАЈУ, овде и на овом страшном месту НЕ ПЕВАЈУ. И сам сам лично сведок те нестварне појаве, јер пред Спомен костурницу на Мачковом камену, долазим пуних 45 година, тачније од давне 1979. године и никада ту НИСАМ ЧУО ЦВРКУТ ПТИЦА.
Уосталом то је и био кључни разлог да пре десет година 2014. приликом снимања документарног филма о боју на Мачковом камену, у договору са својим сарадницима на филму, истом дамо назив ОВДЕ НИ ПТИЦЕ НИКАДА НЕ ПЕВАЈУ!
Након историјског часа у наставку програма, ученици Основне школе "Петар Враголић" из Љубовије, приредили су пригодан културно уметнички програм апсолутно примерен месту, простору и значају догађаја коме је намењен. А по завршетку истог док сви у некаквом чудном миру и тишини, дуго и стрпљиво чекају у реду да "узму" освећено жито и вино ЗА СПОКОЈ ДУША ПАЛИХ РАТНИКА
бројни аутобуси и велика колона путничких возила напустају коту 924. и одлазе према Спомен храму Св. Деспота Стефана, да се и у њему још једном ПОМОЛЕ ЗА ДУШЕ ПАЛИХ РАТНИКА.
И опет прелепа слика. Планину Јагодњу и њен врх Мачков Камен, на дан обележавања годишњица битке, скоро сваке године прекрива магла, пада хладна киша (баш као што је било и у оних 7.дана током трајања боја од 15.до 22.септембра те страшне и крваве 1914.г), а данас?
Е данас су сунчеви зраци подједнако обасјавали како Спомен костурницу на попришту битке превоја Мачковог камена, тако и Спомен храм у подножју на раскрсници путева који воде северо-источно према Крупњу, Ваљеву, Церу и Шапцу и југозападно према Љубовији, Ужицу, Дрини и Републици Српској.
За разлику од тишине и скоро потпуног мира који је владао пред спомен костурницом испред Спомен храма радосна граја стотинак ученика основних и средње школе из Љубовије и бројних потомака. Надјачава је и разлеже се далеко преко околних висова и реке Дрине према врховима планинама у Републици Српској звоњава четири моћна црквена звона.
Ех, какав прелеп призор и да ли га однекуд можда "виде" наши славни преци ДИВ ЈУНАЦИ са МАЧКОВОГ КАМЕНА, схватајући да више нису и да никада више од свога потомства за који су пали НЕЋЕ БИТИ ЗАБОРАВЉЕНИ?
Такође надам се и дубоко верујем да то дубоко и емотивно подсећање на њих и њихова јуначка дела, неће бити само од обележавања годишњице до годишњице обележавања битке, већ стална култура сећања УВЕК И НА СВАКОМ МЕСТУ СВИХ ЊИХОВИХ ПОТОМАКА СРБА МА ГДЕ БИЛИ ШИРОМ СВЕТА?
Пише Проф. хаџи Сретен Цветојевић – Цвеле, председник Општинске организације Савеза удружења потомака ратника Србије 1912-1920. "Браћа Рибникар" Љубовија.
Његово Преосвештенство епископ будимљанско-никшћки госп. Методије уз саслужење Преосвећениг епископа шабачког госп. Јеротеја началствовао је светом архијерејском литургијом у светом спомен храму. По завршетку свете Литургије, преосвећени архијереји одслужили су и помен ипред спомен костурнице на Мачковом камену свим погинулим у том боју али и свим другим пострадалим војницима и жртвама "Великог" рата.
Настављено је истог дана свечаном академијом одржаној у великој сали Библиотеке "Политика" у Крупњу, организованој од стране општине и Библиотеке Крупањ.
А завршено је традиционално као и сваке године (трећа субота септембра месеца) централном манифестацијом у организацији општине Љубовија испред Спомен костурнице 21.септембра на коти патње, смрти и поноса 924. м.н.в. званој МАЧКОВ КАМЕН, као попришту једне од најкрвавијих битака које је српска војска водила током "Великог" рата.
Церемонија обележавања 110.годишњице испред спомен костурнице започела је Парастосом - поменом који су служили намесници и свештенство азбуковачког и рађевског намесништва. Химну БОЖЕ ПРАВДЕ интонирао је црквени хор "Света Три Јерарха" из Крупња, а онда се приступило одавању дужних почасти, полагањем венаца и цвећа делегација које су предводили:
у име Владе Републике Србије, државни секретар Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања госп. Ђорђе Тодоров, делегације Војске Републике Србије, општине Љубовија и Крупањ које су предводили председници општина Милан Јовановић и Младен Стефановић, заједно са начелником мачванског управног округа госп. Жељком Марјановићем и начелницима општинских управа, Републички одбор САВЕЗА удружења потомака ратника Србије од 1912 до 1920.г. коју је предводио председник проф. Иван Стратимировић, Покрајински одбор САВЕЗА за Косово и Метохију, Општинска организација САВЕЗА потомака ратника 1912-1920."Браћа Рибникар" Љубовија у којој су поред моје маленкости били и Милица Стефановић заменик председника општине Љубовија и Раде Кнежевић вишедеценијски члан овог удружења из Лепосавића, Градски одбор САВЕЗА "Мајор Коста Тодоровић" Ужице, Савез организација РВСС (резервних војних старешина Србије), Друштво за неговање традиција ослободилачких ратова Србије до 1918.г. из Београда и Лознице, Српски ратни ветерани Лознице, УБНОР Љубовије и Крупња, Равногорски покрет Љубовија - Зворник и Основне школе "Петар Враголић" из Љубовије.
Након полагања венаца, присутним представницима државе, војске, свештенства, потомцима славних српских ратника и удружења која негују револуционарне традиције ослободилачких ратова из Београда, Новог Сада, Ужица, Лознице, Зворника, Лепосавића, Петровца на Млави, грађанима и ученицима.. обратио се поздравним говором у име организатора и домаћина председник општине Љубовија госп. Милан Јовановић и бираним речима се посебно захвалио свима на тако бројном присуству ове године на Мачковом камену.
У име Владе Републике Србије и надлежног министарства за борачка питања обратио се горе поменути државни секретар госп. ЂорђеТодоров.
У име ПОТОМАКА ратника Србије од 1912 до 1920.године и наравно у своје лично име посебно сам захвалан општинама Крупањ и Љубовија, што су ми указали огромну част али и још већу одговорност да ове године на обележавању 110.годишњице одржим историјски час над сенима ових ДИВ ЈУНАКА светске и српске војне историографије, који су тако несебично полагали своје животе на олтар отаџбине Србије ту на исполинском Мачковом камену те 1914.године. А сматрам и увек понављам да нико од нас њихових потомака није довољно достојан да стане пред Свету спомен костурницу и простор поред ње натопљен "потоцима" њихове крви и беседи о њима и њиховом нестварном јунаштву и саможртвовању за отаџбину Србију. При том тешко, неопростиво и непокајано смо се о њих огрешили, дозвољавајући да деценијама буду заборављени у тами заборава, без сећања и одавања дужних почасти. Па то чак ни природа себи није дозволила, јер на овом пропланку од око 500 квадратних метара и са пет погинулих на квадратни метар, сада окружен четинарском и буковом шумом на чијим гранама и у крошњама никада не чујете цвркут птица!
Помало нестварно и невероватно, али и та Божја створења звана птице, која чак и кад их убијају и кад умиру ПЕВАЈУ, овде и на овом страшном месту НЕ ПЕВАЈУ. И сам сам лично сведок те нестварне појаве, јер пред Спомен костурницу на Мачковом камену, долазим пуних 45 година, тачније од давне 1979. године и никада ту НИСАМ ЧУО ЦВРКУТ ПТИЦА.
Уосталом то је и био кључни разлог да пре десет година 2014. приликом снимања документарног филма о боју на Мачковом камену, у договору са својим сарадницима на филму, истом дамо назив ОВДЕ НИ ПТИЦЕ НИКАДА НЕ ПЕВАЈУ!
Након историјског часа у наставку програма, ученици Основне школе "Петар Враголић" из Љубовије, приредили су пригодан културно уметнички програм апсолутно примерен месту, простору и значају догађаја коме је намењен. А по завршетку истог док сви у некаквом чудном миру и тишини, дуго и стрпљиво чекају у реду да "узму" освећено жито и вино ЗА СПОКОЈ ДУША ПАЛИХ РАТНИКА
бројни аутобуси и велика колона путничких возила напустају коту 924. и одлазе према Спомен храму Св. Деспота Стефана, да се и у њему још једном ПОМОЛЕ ЗА ДУШЕ ПАЛИХ РАТНИКА.
И опет прелепа слика. Планину Јагодњу и њен врх Мачков Камен, на дан обележавања годишњица битке, скоро сваке године прекрива магла, пада хладна киша (баш као што је било и у оних 7.дана током трајања боја од 15.до 22.септембра те страшне и крваве 1914.г), а данас?
Е данас су сунчеви зраци подједнако обасјавали како Спомен костурницу на попришту битке превоја Мачковог камена, тако и Спомен храм у подножју на раскрсници путева који воде северо-источно према Крупњу, Ваљеву, Церу и Шапцу и југозападно према Љубовији, Ужицу, Дрини и Републици Српској.
За разлику од тишине и скоро потпуног мира који је владао пред спомен костурницом испред Спомен храма радосна граја стотинак ученика основних и средње школе из Љубовије и бројних потомака. Надјачава је и разлеже се далеко преко околних висова и реке Дрине према врховима планинама у Републици Српској звоњава четири моћна црквена звона.
Ех, какав прелеп призор и да ли га однекуд можда "виде" наши славни преци ДИВ ЈУНАЦИ са МАЧКОВОГ КАМЕНА, схватајући да више нису и да никада више од свога потомства за који су пали НЕЋЕ БИТИ ЗАБОРАВЉЕНИ?
Такође надам се и дубоко верујем да то дубоко и емотивно подсећање на њих и њихова јуначка дела, неће бити само од обележавања годишњице до годишњице обележавања битке, већ стална култура сећања УВЕК И НА СВАКОМ МЕСТУ СВИХ ЊИХОВИХ ПОТОМАКА СРБА МА ГДЕ БИЛИ ШИРОМ СВЕТА?
Пише Проф. хаџи Сретен Цветојевић – Цвеле, председник Општинске организације Савеза удружења потомака ратника Србије 1912-1920. "Браћа Рибникар" Љубовија.
