Србија је наша мајка, а ДАН ДРЖАВНОСТИ нас подсећа зашто и због чега треба да волимо своју "мајку" Србију?
А зашто је баш 15. фебруар, између толико значајних датума из дуге и пребогате историје Србије одабран за Дан државности Републике Србије?
Па зато, што су на тај дан 1804.године, наши ПРЕЦИ "устали" и кренули у борбу за своју СЛОБОДУ након четворо-вековног ропства под Турцима и Османлијским царством. А опште је познато у целом свету, да нема веће вредности од слободе. Бити роб, живот је недостојан човека и уопште људи у целини. Наши славни преци су то генерацијама и генерацијама живећи у ропству, на најбољи начин осетили на "својој кожи" и зато су 15. фебруара 1804.г. окупљени у Орашачкој "Марићевића јарузи" код Тополе, донели судбоносну одлуку и заклели се, да ће по цену било каквих жртава, наравно укључујући и сопствене животе изборити СЛОБОДУ за себе и своје потомке. А изборили су је под скоро немогућим условима, подижући се на устанак против неупоредиво надмоћнијег непријатеља, буквално без оружја (а тек оруђа су била мислена именица) плаћајући је хиљадама и хиљадама својих живота. Е управо због тих и таквих наших ПРЕДАКА који су ваљда једини веровали да могу да остваре немогуће, морамо, ако смо не само њихови ПОТОМЦИ, већ уопште људи, посебно поштовати и уз највише државне и војне почасти обележавати и прослављати 15. ФЕБРУАР као ДАН ДРЖАВНОСТИ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ.
При том 15. фебруар је велики и посебан датум из историје Србије и српског народа и због још једног разлога на понос свих Срба ма где били? А зашто?
Па зато што је 1835.г. у Крагујевцу ДОНЕТ ПРВИ УСТАВ слободне Србије. Али, то није био обичан Устав! То је БИО НАЈХУМАНИЈИ УСТАВ ЕВРОПЕ, а можда и целог света, оног времена?Толико је био либералан да су се тада све велике и моћне државе Европе удружиле ДА ГА УКИНУ, јер је промовисао пре свега потпуну и апсолутну ЉУДСКУ СЛОБОДУ. То су управо оне државе које тек у двадесетом веку доносе законе о укидању ропства у својим државама.
Зато, треба да смо поносни и препоносни на наш ДАН ДРЖАВНОСТИ! Јер он осим што означава људску потребу за слободом, истовремено означава и потребу за МУДРОШЋУ. Само људи који воле правду и истину су мудри људи. И само људи који живе у правди и истини су мудри људи. Наш "СРЕТЕЊСКИ" УСТАВ нас подсећа на мудрост наших предака, и обавезује на поштовање принципа правде и истине. Велики разлог за поштовање 15. фебруара је и религиозне природе. Византијски цар Јустинијан прогласио је овај датум 544. године празником и славом препознавања доласка космичке интелигенције на ову планету, у лику непревазиђене мудрости нашег Господа ИСУСА ХРИСТА сина БОЖИЈЕГ.
И на крају, једном речју 15. фебруар је за све нас Србе као четворојеванђеље. То је истовремено Дан државности, дан слободе, дан мудрости и дан препознавања присуства памети на планети Земљи.
Зато, нека нам буде сретан, дуговечан и Богом благословен 15.ФЕБРУАР - ДАН ДРЖАВНОСТИ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ.
А како су га традиционално, као и сваке године, почев од 2012. на устаничком и историјском Мишару обележили у својству организатора град Шабац и суорганизатора Задужбинско друштво "Први српски устанак" са Мишара, можда је најбоље да се визуелно уверимо из фотографија у прилогу текста.

1

Пре почетка церемоније, свештенство Мишарске и Оридске парохије, служило је парастос - помен мишарским јунацима и свим палим за слободу отаџбине Србије.

2

Интонирање химне "Боже правде" у режији сјајне Анастасије Богдановић.

3

Моменат док се интонирала химна Србије.

4

Прва, венац је положила делегација града Шапца коју су предводили градоначелник др. Александар Пајић и заменик градоначелника, наш прослављени кошаркаш Милан Мачван.

5

Делегација ГО Социјалистичке партије града Шапца.

6

Делегација општине Владимирци.

7

У име општине и СУБНОР-a Богатић, венац је полажио Миољуб Јосиповић.

8

У делегацији општине Љубовија и удружења потомака ратника 1912-1920."Браћа Рибникар" поред моје маленкости били су:
Добривоје унук "СОЛУНЦА" и носиоца Карађорђеве звезде Драгутина Лазића из Доње Љубовиђе (а на реверу његовог гуња поносно је висила дедина Карађорђевића звезда) и Слободан Живановић председник окружног одбора САВЕЗА за Мачвански округ.

9

10

На историјски Мишар, натопљен потоцима крви Карађорђевих устаника, њима у славу и част као вечна ЗАХВАЛНОСТ из Љубовије, стигао је венац свежих и као крв црвених каранфила са поруком "ВЕЧНА ЗАХВАЛАНОСТ И СЛАВА ОСЛОБОДИОЦИМА СРБИЈЕ - Општина Љубовија и ПОТОМЦИ ратника 1912-1920 "Браћа Рибникар" Љубовија.

11

Делегација козачких атамана, коју је предводио Новак Шљиванчанин из Београда у пратњи Лазара Медића из Ловћенца и Родољуба Ускоковића из Врбаса.

12

13

У име Задужбинског друштва "Први српски устанак" Мишар са Мишара, делегација у саставу: Сташа, Наталија и Данка.

14

15

Поздравни говор у име организатора церемоније одржао је градоначелник града Шапца др. Александар Пајић.

16

17

Историјски час одржао је књижевник и публициста Драган Мићић.

18

У уметничком програму наступили су:

19

Гуслар Милутин Гвозденовић.

20

Сјајни глумци омладинског аматерског позоришта са Мишара, Душан Симић (десно) и Филип Рајковић (лево).

21

22

"и тако преузе алиас Ђорђије Петровић заставу отечества и поведе поробљени српски народ у устанак против османлијских поробљивача и угњетача".
Све остало је историја.
А ми браћо и сестре, честити ПОТОМЦИ, треба добро, добро да научимо ту историју, да је пренесемо на своје ПОТОМКЕ и НИКАДА не дозволимо да тај пламен неутољиве жеље (по цену било каквих жртава и сопствених живота) за СЛОБОДОМ свог народа и своје отаџбине НИКАДА не утихне у свима нама СРБИМА, ма где били? Тај дух, воља, веровање у немогуће и саможртвовање ТРЕБА ДА НАМ ЗАУВЕК буду једини пут са кога не сме да се скрене и звезда "водиља" која осветљава сваку врсту "таме" кроз коју се и данас "ходи" и којима ће се сигурно и у будуће ходити.
СЛАВА НАШИМ СЛАВНИМ ПРЕЦИМА И ЖИВЕЛА СРБИЈА.

23

Моји драги пријатељи козачки атамани Новак Шљиванчанин из Београда (лево), Лазар Медић из Ловћенца (десно) и Родољуб Ускоковић из Врбаса (у средини) који сваке године неизоставно полажу венце на устаничком Мишару, пожелели су по завршетку званичне церемоније да ДАН ДРЖАВНОСТИ на овом епском и историјском месту обележимо и заједничком фотографијом.

По жељи домаћина - суорганизатора обележавања ДАНА ДРЖАВНОСТИ, да нешто напишем за "ЧИТАНКУ МИШАРСКОГ БОЈА" написао сам:

24

25

26

27

28

Пише Проф. хаџи Сретен Цветојевић – Цвеле, потпредседник Савеза удружења потомака ратника Србије 1912-1920. и председник Општинске организације Савеза удружења потомака ратника Србије 1912-1920. "Браћа Рибникар" Љубовија.

Видео погледајте овде.