Ево нас на "прагу" 7532.СРПСКЕ НОВЕ ГОДИНЕ, па је можда права прилика за све ПОТОМКЕ, да се упознамо и надам се и обрадујемо са лепом вешћу која се тиче ОЧУВАЊА СЕЋАЊА НА НАШЕ СЛАВНЕ ПРЕТКЕ - ЦЕРСКЕ ДИВ ЈУНАКЕ.
Претпостављам да је већина Вас пропратила текстове које сам писао о иницијативи за ПОДИЗАЊЕ СПОМЕН КОМПЛЕКСА НА ПЛАНИНИ ЦЕР још док је она била само идеја нас неколицине са подручја Мачванског округа, а пре свега свештеника Војислава "Воје" Петровића из Шапца који је у суштини био спиритус мовес ове иницијативе око које се окупило још нас неколико?
Идеја је почела да добија и своју формално правну основу када је Влада Републике Србије 19.октобра 2017.г. донела ЗАКЉУЧАК о усвајању НАЦРТА УГОВОРА о ОСНИВАЊУ привредног друштва "СПОМЕН КОМПЛЕКСА ЦЕР" и задужила тадашњег министра привреде Горана Кнежевића да у име Владе Републике Србије потпише УГОВОР О ОСНИВАЊУ привредног друштва.
Закључак је тада достављен свим надлежним министарствима који би били посредно или непосредно укључени у пројекат, а пре свега:
Финансија, Грађевинарства, Саобраћаја и инфраструктуре, Пољопривреде, шумарства и водопривреде, Заштите животне средине, Одбране, Туризма и телекомуникација, Државне управе и локалне самоуправе и наравно Министарсту за рад, запошљавање, борачка и социјална питања. Логично достављен је и свим јединицама локалних самоуправа и градова са подручја Мачванског округа Шапцу, Лозници, Богатићу, Владимирцима, Коцељеви, Крупању, Малим Зворнику и Љубовији.
Све горе наведене локалне самоуправе и град Лозница су прихватили и подржали иницијативу, изузев на жалост и запрепашћење свих, града Шапца на чијем подручју се и налази тај источни део планине Цер (наспрам врха Липове воде) где би требао да буде изграђен СПОМЕН КОМПЛЕКС ЗА ОЧУВАЊЕ КУЛТУРНО ИСТОРИЈСКИХ ВРЕДНОСТИ И ОДРЖИВИ РАЗВОЈ ЦЕРА.
Исте године, тачније 8.августа 2017. у Службеном гласнику бр. 78. Влада Републике Србије објавила је своју ОДЛУКУ о ИЗРАДИ ПРОСТОРНОГ ПЛАНА ПОДРУЧЈА ПОСЕБНЕ НАМЕНЕ ПЛАНИНЕ ЦЕР.
Наредне године 2018. тачније 30.јула Влада Републике Србије доноси ЗАКЉУЧАК којим се УТВРЂУЈЕ да је пројекат изградње СПОМЕН ОБЕЛЕЖЈА ЦЕРСКЕ БИТКЕ и туристички комплекс на планини Цер ПРОЈЕКАТ ОД ЗНАЧАЈА ЗА РЕПУБЛИКУ СРБИЈУ (са потписом председнице Владе госп. Ане Брнабић).
Исте године 11.априла 2018. у АПР Србије (Агенција за привредне регистре) врши се промена у већ регистрованом привредном предузећу горњег назива (да га стално не понављам, у даљем тексту користићу скраћеницу СКЦ) - Спомен комплекс Цер и уместо дотадашњег в.д. директора Јована Јањића именује на место директора Радована Лукића.
Исте те године Министарство грађевинарства расписало је Архитектонско урбанистички КОНКУРС ЗА ИДЕЈНО РЕШЕЊЕ на којем је учествовало 18. тимова из земље и иностранства, а победничко решење је арх.тима из Новог Сада.
И таман када смо помислили да ће од тада "ићи" све много, много лакше, "на путу" нам се испречило десетине и десетине ПРОБЛЕМА, управо тамо где су најмање очекивани?
Наравно из разумљивих разлога ја их у овом тексту нећу наводити али делује несхватљиво, да они који би требали највише да се боре и помогну у подизању овако нечег монументалног у част својих славних предака, једном речју, то опструишу, користећи различите механизме опструкције, понајвише (политичке и бирократске природе) и тако пројекат "тапка" у месту.
Ипак Влада Републике Србије у 2020.г. опредељује известан износ новчаних средстава за рад и функционисање привр.друштва СКЦ а АПР Републике Србије 28.5.2020.г. доноси РЕШЕЊЕ о упису те промене, па успевамо да се по мало "померамо" напред.
У привредном предузећу СКЦ била су запослена само два лица, већ горе поменути директор Радован Лукић и пројект менаџер.
И онда наилазимо на "сциле и харбиде" у виду ЗОНА ЗАШТИТЕ ПРИРОДЕ, РАЗЛИЧИТИХ ЕКОЛОШКИХ УДРУЖЕЊА И ПОКРЕТА, ових и оних ... и бирократији нигде краја. Иде се и дотле, да се захтева чак и одустајање од ПОБЕДНИЧКОГ ИДЕЈНОГ РЕШЕЊА и да се одустане од монументалног изгледа преко 40. метара високог крста и уместо њега да буде "ТРИЈУМФАЛНА КАПИЈА" као универзално решење симбола победе.
А онда марта 2020.г. већ познати проблеми са пандемијом КОВИДА 19. (Корона вируса) која зауставља буквално све, а принтом 31.12.2022.г. упокојио се и директор Радован Лукић.
Цела 2023.г. протекла је у стању "СТАТУС КВО" или речено српски НИЈЕ СЕ РАДИЛО НИШТА.
Подсећам Вас, да 19.августа 2023.г. током државне церемоније обележавања 109.годишњице битке на Церу, искористио сам прилику да замолим министара Николу Селаковића да се, колико је могуће што активније укључи у проблематику по питању СКЦ а на исто га подсетио и приликом одржавања државних церемонија на Крфу и у Солуну.
Хвала госп. министру на разумевању али и државном секретару у Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања и нашем председнику, регионалног одбора САВЕЗА за јужну Србију др. Дејану Антићу који је имао разумевања да нас убрзо након Крфа и Солуна прими, саслуша и максимално се укључи у "покретање са мртве тачке" по овом питању.
Убрзо смо, већ 17.11.2023. од помоћнице министра госп. Сање Лакић добили писмени одговор на наш допис у коме нас између осталог обавештава да ће надлежно Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања дати свој пуни допринос у координацији са свим другим надлежним министарствима по питању СКЦ, да се настави са његовом даљом реализацијом.
И на крају да се НЕШТО ПОМЕРА, ево те радосне вести са почетка текста.
Петак 12.јануара 2024.г. Шабац, у просторијама СКЦ, одржали смо седницу СКУПШТИНЕ привр. друштва "СПОМЕН КОМПЛЕКС ЦЕР" и на истој једногласно изабрали в.д. директора магистра Слободана "Бату" Симића из Београда. Сада се искрено надамо (без обзира на све присутне проблеме објективне и субјективне природе) да ћемо у овој 2024.г. КРЕНУТИ НАПРЕД ка циљу званом ПОДИЗАЊЕ СПОМЕН КОМОЛЕКСА ЦЕР на српским "Термопилима" ПЛАНИНИ ЦЕР.

1

На седници Скупштине привр.друштва СКЦ, поред председника Скупштине Ненада Нерића (крајњи десно у челу стола), новоизабраног в.д. директора Слободан (крајњи лево у дну стола), били су присутни представници:
града Лозница (Љубинко Ђокић у средини десно) и општина Богатић (Матија Миловановић први лево), Крупањ (Јелена Теодоровић до њега), Владимирци (први са десна) и Љубовија (Сретен Цветојевић).
Овако би требао да изгледа будући СПОМЕН КОМПЛЕКС НА ЦЕРУ.
У прилогу фотографије из идејног решења које је победник Архитектонско-урбанистичког конкурса на задату тему.

2

Стилизовани КРСТ у стаклу на правцу исток - запад (потпуно дематеријализован у односу на окружење) са ВИДИКОВЦЕМ на висини од 40.метара и погледом на све четири стране света.

3

Унутар КРСТА биле би челичне конструкције и противпожарно степениште, док би лифтови и све остало било у стаклу. Висина КРСТА и видиковца на њему, требало би да буду симбол ПОБЕДЕ СРПСКЕ ВОЈСКЕ а ширина и поглед на све четири стране света да симболично представља ТЕЖЊУ СРПСКЕ ВОЈСКЕ за својом ОТАЏБИНОМ Србијом СЛОБОДНОМ и широком као "НА ДЛАНУ".

4

Овако би требао да изгледа улаз у део музејског и едукативног дела центра. Силазило би се низ косину тзв. "КОСОМ РАМПОМ", симболично "КАО СИЛАЗАК - УЛАЗАК У РОВ" а који би уједно раздвајао музејски и едукативни део центра. Музејски део би имао сталну и повремене музејске поставке, хол, лоби, Инфо пулт, сувенирнице са обе стране, радионице, просторије за кустосе, велики атријум... Кров центра био би комплетно пресвучен ТРАВОМ и ЗЕЛЕНИЛОМ да би се као такав уклапао у шумски амбијент.
У делу едукативног центра били би:
библиотека, медијатека, конзерваторски, административни и документациони део, а у залеђу депои.

5

Овако би изгледао ПАВИЉОНСКИ део групе павиљона за смештај али и истраживачки део, кафе и мултифунквионалну салу са 270 места. Све у шумском окружењу, па би сходно томе сви грађевински материјали били искључиво од стакла и дрвета (ГРАБА и ЦЕРА) који доминирају на том делу шуме, а објекти кубичног изгледа.

6

Распоред свих објеката био би потпуно идентичан РАСПОРЕДУ ЈЕДИНИЦА СВЕ ТРИ СРПСКЕ АРМИЈЕ током церске битке.

7

Овако би визуелно требао да изгледа поглед на КРСТ и видиковац НОЋУ, гледано из правца Београда, Фрушке горе, Срема, Шапца, Мачве, Поцерине, Посавотамнаве...

Пише Проф. хаџи Сретен Цветојевић – Цвеле, потпредседник Савеза удружења потомака ратника Србије 1912-1920. и председник Општинске организације Савеза удружења потомака ратника Србије 1912-1920. "Браћа Рибникар" Љубовија.