За разлику од свих претходних година и деценија у којима се традиционално обележавање годишњице битке на Мачковом камену увек одржава у термину трећа субота септембра месеца, ове године је из непознатих разлога, локална самоуправа Крупањ као формални организатор, исту организовала, четврте суботе или тачније 23.септембра 2023.године. Имајући у виду да су се суседне локалне самоуправе Крупањ и Љубовија, као добре комшије, још пре 15-ак година договориле да заједнички организују церемоније обележавања битке (и ако је локалитет Мачковог камена територијално на подручју општине Љубовија) али с обзиром да је на самој граници општинских подручја и да их дели само локални пут, па тако обе општине заједно и организују церемонију обележавања годишњице битке, а наизменично се смењују у улози домаћина сваке друге године.
Ми из Општинске организације Савеза удружења потомака ратника 1912-1920. "Браћа Рибникар" Љубовија као вишедеценијски суорганизатори ове церемоније, благовремено смо указали надлежним из обе локалне самоуправе, а посебно Крупњу као овогодишњем домаћину, да нема никакве објективне потребе за мењањем традиционалног термина обележавања годишњица битке, и да је штетно и крајње контрапродуктивно да се то ради, јер битка на Мачковом камену је трајала од 15. до 22.септембра 1914.године и није случајно као традиционални термин њеног обележавања одабрана трећа субота у септембру месецу, јер је она увек у термину времена одржавања битке и да самим тим коинцидира са датумом завршетка исте. Такође, бројна удружења потомака ратника 1912-1920. са подручја целе Србије, почев од далеког Кладова на истоку Србије, па преко Крушевца, Костолца, Пожаревца, Петровца на Млави, Косјерића, Ужица, шире територије града Београда, Кикинде на северу, Ваљева, Шапца, Лознице, Малог Зворника и појединих места из Републике Српске знајући да је обележавање традиционално трећа субота септембра, па у својим годишњим плановима још почетком године у јануару планирају свој долазак у том термину на Мачков камен.
Поред горе наведних више него објективних разлога да се традиционални термин одржавања церемоније на Мачковом камену НЕ МЕЊА, указали смо и на још један такође објективан разлог, а то је и да наш Савез удружења потомака ратникиа Србије 1912-1920. такође сваке године активно учествује у државним церемонијама обележавања годишњица искрцавања српске војске на Јонска острвима /Крф и Видо/ и пробоја Солунског фронта у Солуну и на Поликастрону (Грчка) у организацији Владе Републике Србије и Министарства за рад,запошљавање, борачка и социјална питања, те да из тих разлога ни руководство САВЕЗА неће бити у могућности да организује долазак наших чланова и адекватно буде заступљено на Мачковом камену, НИЈЕ БИО ДОВОЉНО убедљив аргумент да се термин НЕ МЕЊА. И ето, десило се по први пут, а ја се искрено надам и последедњи, да је ТРАДИЦИОНАЛНИ ТЕРМИН ОБЕЛЕЖАВАЊА ГОДИШЊИЦЕ БИТКЕ ПРОМЕЊЕН?
Уосталом и лично ми је жао због тога, јер због промене термина, након више од две деценије, по први пут нисам био у могућности да присуствујем и дам свој скромни допринос у обележавању годишњице битке на Мачковом камену. Разлог је управо и био моја обавеза да у то време у својству подпредседника САВЕЗА предводим потомке из Србије на горе поменутим државним церемонијама у Грчкој на Крфу, Виду, Солуну и Поликастрону.
А 109.годишњица битке на Мачковом камену, обележена је на чувеној коти 924. парастосом, полагањем венаца, поздравном речју домаћина, историјским часом и пригодним културно-уметничким програмом.
Пред Спомен костурницу између осталих венце су положиле делегације;
Војске Србије, у име Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања венац је положила помоћница министра Сања Лакић, општине Љубовија начелник општинске управе Владимир Петровић и помоћник председника општине Александар Реновчевић, општине Крупањ, председник општине Иван Исаиловић и помоћник председника општине Младен Стефановић, Општинске организације Савеза удружења потомака ратника 1912-1920."Браћа Рибникар" Љубовија Александар Реновчевић и Ненад Павловић, као и делегације Градског одбора Савеза удружења потомака 1804-1918 "Мајор Коста Тодоровић" Ужице, Општинске организације Савеза удружења потомака ратника 1912-1920."Генерал Љубомир К.Марић" Косјерић, Савез организација резервних војних старешина Србије, Општинске организације резервних војних старешина Крупња и Осечине и ратних војних ветерана истих општина, УБНОР-а Љубовија и Крупањ, Удружења ратних ветерана Љубовије, заједничка делегација Равногорских покрета из Љубовије и Малог Зворника, Српски ратни ветерани града Лознице, ученици Основних школа „Боривоје Ж. Милојевић“ из Крупња и „Петар Враголић“ из Љубовије, ПД "Покрени се" из Крупња и потомци свога претка Цветка из Лозовика код Велике Плане.
Присутнима се у име организатора и домаћина скупа обратио председник Општине Крупањ госп.Иван Исаиловић, који је између осталог у свом поздравном говору истакао;
"Сигуран сам да је код тих војника који су учествовали у бици на Мачковом камену са наше стране, а верујем и са противничке, постојао велики страх. То су били млади људи који су имали своје породице, децу, очеве, мајке, браћу која су их чекала код куће. Страх је сигурно постојао, али постојало је нешто што је сигурно јаче од страха. Управо ти ратници имали су тада снажну идеју да је слобода нешто што је много важније од сопственог живота. Замислите тог младог човека како јуриша на противничке ровове и готово је сигуран да ће погинути. Тако и најављује Душан Пурић када је на почетку ове битке позвао све своје саборце да крену за њим. Официри су јуришали испред својих младих војника, а млади војници осокољени за њима. Формално речено, ову битку нисмо добили, али смо извојевали многе друге битке", Исаиловић се посебно обратио очевима и мајкама упутивши им поруку да се труде, да мудрим васпитањем њихова деца никада не дођу у ситуацију да морају да ратују. Такође, поручио је, да морамо сачувати тај ген који се, још од времена Цара Душана када смо многима сметали, преноси непогрешиво, без промене и налази се код сваког Србина свих српских земаља. На такав начин треба да васпитавамо децу, да будемо пркосни и инатни, да будемо мудри, да се рат никад не догоди, али и да увек будемо спремни да бранимо наша огњишта и нашу отаџбину Србију.
Историјски час о исполинском боју на Мачковом Камену одржао је одлични познавалац ове битке, пензионисани потпуковник Драган Грујић из Крупња.
Културно уметнички програма изведен је под називом "У СЛАВУ ЈУНАЦИМА".
Пише Проф. хаџи Сретен Цветојевић – Цвеле, потпредседник Савеза удружења потомака ратника Србије 1912-1920. и председник Општинске организације Савеза удружења потомака ратника Србије 1912-1920. "Браћа Рибникар" Љубовија.