Недеља 24.септембар 2023. последњи је осми дан нашег боравка у Грчкој и уједно последњи дан државних церемонија обележавања 105.г. од ПРОБОЈА СОЛУНСКОГ ФРОНТА. Јутрос рано напустамо нашу базу (хотел) и крећемо из Паралије да би на време стигли у место ПОЛИКАСТРО удаљено око 66 км од Солуна и неколико од граничног прелаза Евзони између Грчке и Северне Македоније. Данас се на Поликастру испред савезничког споменика (званично откривен 1977.г) одаје почаст војницима, подофицирима и официрима палим на СОЛУНСКОМ ФРОНТУ. Комеморација и државна церемонија Владе Републике Грчке на командном месту савезничких војски, ове године је и помало јубиларна јер се обележава 105. година од пробоја СОЛУНСКОГ ФРОНТА и завршетка Првог светског или "ВЕЛИКОГ" рата. Зато смо сви у фази неке позитивне треме и ишчекивања. Путовање од Паралије до Поликастра попуњавамо или популарно речено "скраћујемо" тиме што потомке у аутобусу упознајем са историјатом пробоја Солунског фронта 1918.г. Посебну пажњу посвећујем подацима о улози и непроцењивом значају Српске војске у пробоју Солунског фронта и почетку коначног сламања ЦЕНТРАЛНИХ сила и коначном завшетку "Великог" рата.
Успели смо да стигнемо на време и то нас посебно радује. Већ пристигли представници држава победница (изузев Руске федерације) у "Великом" рату и организатори државне комеморације земље домаћина Грчке заузимају своја по протоколу предвиђена места. Док се пењемо стрмом стазом од паркинга према спомен комплексу, чујемо одсечне команде заповедника почасне јединице грчке војске које се разлежу из правца споменика са врха брда. Бринем се због наших старијих ПОТОМАКА да ли ће имати места да седну на релативно мали број столица које се поставе за седење, а из вишегодишњег искуства знам да ће церемонија као и увек трајати поприлчно дуго. Одмах на почетку церемоније омамљујући мирис тамјана и дим од истог који допире из кадионица грчких и нашег свештеника али и из војничких шлемова као "импровизованих" кадионица, чиме је и званично почео помен свим солунским јунацима, а нашим посебно јер су пали на улазним "вратима" отаџбине и коначне слободе, што нам је одагнало осећај размишљања о било чему другом.
Тако је почела државна церемонија обележавања 105.г. пробоја Солунског фронта пред венчачким белим мермерним спомеником у облику ПЕТОУГАОНЕ ПИРАМИДЕ. Тај наш бели камен са планине Венчац код Аранђеловца као да је симболично преселио део Шумадије и отаџбине нам Србије овде у братску Грчку? Обликован рукама вештих мајстора клесара камена у пет метара висок споменик са БУКТИЊОМ на врху, који "пара" небо са ове узвишице и као да "светли" над душама свих оних који су примајући смртоносне метке и шрапнеле од граната у своје груди, отварали ту "КАПИЈУ СЛОБОДЕ" и својим мртвим телима поплочавали пут преживелим саборцима на крвавом путу у поробљену отаџбину Србију? На свакој од тих пет страна једнообразне петоугаоне пирамиде истоветан је текст исписан на језицима свих пет земаља савезница, следеће садржине:
"ХЕРОЈСКИМ СИНОВИМА СРБИЈЕ, ФРАНЦУСКЕ, ИТАЛИЈЕ, ВЕЛИКЕ БРИТАНИЈЕ И ГРЧКЕ КОЈИ СУ СЕ ВЕРНИ ЗАВЕШТАЊИМА СВОЈИХ ПРЕДАКА, БОРИЛИ НА ОВИМ МЕСТИМА И ПАЛИ ЗА СЛОБОДУ И СВЕТСКИ МИР ОД 1916.ДО 1918."
Иначе споменик земљама победницама на Поликастрону идеја је и замисао нашег ратног пилота САВЕ МИКИЋА, уметнички обликовао га је такође наш "солунац" архитекта АЛЕКСАНДАР СЕКУЛИЋ, а највећи део трошкова израде и подизања финансирало је Удруженје НОСИЛАЦА АЛБАНСКЕ СПОМЕНИЦЕ. Првобитна замисао и постигнути договор био је, да се споменик постави са македонске стране границе, међутим власти у Скопљу су се поделиле по том питању па и ако су радови за постављање већ били започети, морали су бити прекинути. Зато је споменик постављен баш овде на грчкој страни и од тада па до данас, овде на брдашцету Поликастра "исијава" као некакав СВЕТИОНИК ВРЕМЕНА И НЕЗАБОРАВА?
Посматрам присутне и "слика" је другачија у односу на ону од јуче са "Зејтинлика". Овде су све земље савезнице заступљене са званичним делегацијама док су у Солуну са нама били само домаћини Грци. Ми Срба нисмо тако бројни као јуче у Солуну, али смо свакако овде најбројнији. Кадети војне академије Војске Србије и студенти Криминалистичко-полицијског универзитета из Београда попунили су плато са стране споменика према аутопуту, а преко пута њих су званичници држава и представници оружаних снага земаља савезница. За разлику од свих ранијих државних церемонија овде изнад платоа на узвишењу и боровој шумици према цркви, овог пута нема никога, изузев сниматеља и фото репортера. ПОТОМЦИ из нашег САВЕЗА због благовременог доласка успели су да заузму места на столицама за седење, постављеним непосредно иза званичника држава савезница, који су као и свих ранијих година за све време трајања церемоније стајали.Тишину повремено само прекидају оштре заповедне команде официра почасне јединице грчке војске. И док се подижу државне заставе земаља победница на јарболе изнад бисти тадашњих ратних председника Влада, платоом, једна за другом, одјекују химне свих пет земаља победница, укључујући наравно и српску "БОЖЕ ПРАВДЕ". И док наши заставници високо подижу државна и знамења удружења и елитних јединица Војске и МУП-а Србије, ту сам непосредно поред њих и опет ме прожима онај посебан и непоновљив осећај части, поноса и достојанства као и свих ранијих година када сам се налазио на овом месту у улози заставника са нашом државом заставом. Сада сам као потпредседник САВЕЗА ту одмах поред њих али први пут у другачијој улози и без заставе у рукама и да будем искрен, као да ми та улога баш недостаје?Међутим, не напушта ме тај осећај поноса и достојанства и прожима ми цело тело. У ставу мирно и што јаче могу, као и сви присутни срби певам нашу химну коју интонира грчки војни оркестар и замишљам како ли се осећају наши спортисти када на великим светским и олимпијским такмичењима стоје на победничком постољу и усхићено певају химну своје државе? Ако је овде овакав осећај, какав ли тек они имају?
Из размишљања опет су ме тргнуле оштре и одсечне команде грчког официра заповедника јер после сваке интониране химне државе победнице следи војнички поздарав и звецкање оружја почасног вода интонираној химни, спуштањем истог из руку на поплочани плато и подизање назад у руке. Онда можете тек замислити како је из десетина грла нас СРБА одјекивала химна "БОЖЕ ПРАВДЕ" помешана са тактовима које је интонирао војни оркестар. Потом је уследило обраћање на пет језика, међу којима наравно и српском а са једном јединственом поруком:
"МИ КОЈИ ДАНАС, ОВДЕ, ПОДСЕЋАМО НА ЖРТВЕ, СВЕСНИ ЊИХОВЕ ВЕЛИЧИНЕ И ЗАЛОГА ЗА СЛОБОДУ И МИР, У ОБАВЕЗИ СМО ДА ТО ЧИНИМО УВЕК, ОБАВЕЗУЈУЋИ И МЛАЂЕ ГЕНЕРАЦИЈЕ ДА ИХ НА ИСТИ НАЧИН ПОШТУЈУ".
А онда је војничка труба као и она која је наше претке - јунаке током рата бодрила, команде издавала и на крају многе на вечни починак без повратка испраћала, најавила церемонију одавања дужних почасти ПОЛАГАЊЕМ ВЕНАЦА свим онима који своје животе положише на олтар отаџбине током трајања операција на тзв. "СОЛУНСКОМ ФРОНТУ".
И док одзвањају тактови корачница на платоу и подножју споменика, као и увек до сада неизмерно сам сретан и поносан што сам на месту са којег је некада славни француски командант маршал ЛУЈ ФРАНШ Д, ЕПЕРЕ издавао команде за коначни пробој Солунског фронта, али још више због оних за српске војнике изговорених чувених речи "ПОНОСАН САМ ШТО САМ ИХ ПОВЕО У СЛОБОДУ ЊИХОВЕ ЖЕЉЕНЕ СРБИЈЕ".
По завршетку полагања венаца од стране државних и војних делегација као и делегација удружења потомака пред централним спомеником, уследило је одмах полагање венаца од стране истих тих делегација и пред спомен бисте ПРЕДСЕДНИКА РАТНИХ ВЛАДА свих пет земаља савезница,међу којима је и нашег НИКОЛЕ ПАШИЋА.
Можда треба да напоменем да је на 75-годишњицу обележавања пробоја Солунског фронта овде поред бисте грчког председника владе ЕЛЕФТЕРИОСА ВЕНИЗЕЛОСА као и осталих тројице председника влада земаља савезника постављена и биста нашег Николе Пашића? Основна намера и замисао је да тако како су били заједно једни уз друге у тешким ратним временима прошлости, буду заједно, ма какви били и у будућности?
И на крају, да напоменем да је овде данас на Поликастру нашу државну делегацију предводио државни секретар Министарства за рад,запошљавање, борачка и социјална питања у влади Републике Србије Зоран Антић у пратњи нашег конзула жерана из Солуна Јасмине Милачић. Делегацију министарства одбране и Војске Србије као и на свим државним церемонијама на Крфу, Виду и Солуну предводио је помоћник министра одбране Владе Србије генерал-мајор Синиша Радовић са пуковницима Милановићем и Стошићем.
Напустамо Поликастро а убрзо потом преко ГП Евзони (који је само 10-ак км удаљен од Поликастра) и братску Грчку државу. У даљини пратимо обрисе планине Ниџе и страшног врха КАЈМАКЧАЛАН на коти 2521. који су наши ДИВ ЈУНАЦИ - "ДРИНЦИ" у стравичном јуришу пре 107.година, тачније 30.септембра 1916.г. након надчовечанских напора и огромних жртава успели да освоје и овладају том тада практично неосвојивом котом 2525. званом "Борисов град" попут "тврђаве" међу облацима и тако "ОТКЉУЧАЈУ КАПИЈУ СЛОБОДЕ, ДО ТАДА ПОРОБЉЕНЕ ОТАЏБИНЕ СРБИЈЕ".
Нека их се Господ Бог увек сећа у свом царству небеском а ми њихови ПОТОМЦИ и сви потомци , потомака који ће доћи после нас, да их НИКАДА, НИКАДА И НИКАДА НЕ ЗАБОРАВЕ!
А како је све то изгледало и визуелно, ево прилога кроз фото причу.

1

Улазна капија у спомен комплекс Поликастро.

2

3

4

Док смо чекали почетак званичне савезничке церемоније, захваљујући нашем потомку и уметнику Радовану, ПОЛИКАСТРОМ су се разлегали звуци фруле из завичаја и тактови песме " У бој крените јунаци сви, кренте и не жалте живот свој ....".

5

Са супротне стране платоа, док се чека да војници грчке војске и званично подигну заставе држава савезница на јарболе, као да нас задовољан "посматра" наш ратни председник владе НИКОЛА ПАШИЋ.

6

А "гледа" и на спомен обележје ПЕТОУГАОНУ ПИРАМИДУ исклесану од камена ВЕНЧАЦА из његове и наше миле отаџбине Србије.

7

Стиже и заставни вод кадета Војне академије и студената Криминалистичко полицијског универзитета из Београда.

8

Горе изнад свих нас (баш како и треба) на врху брда КРСТ и БОЖИЈИ храм у коме се приносе молитве за мир и спокој намучених ратничких душа палих за слободу својих отаџбина.

9

Постројили се и наши дични заставници Удружења ПОТОМАКА, друштава и славних јединица српске војске и полиције који негују традиције ослободилачких ратова Србије.

10

Шефица протокола владе Републике Србије Драгана Подгорелац, брине се да све буде као "под конац" али да се све камером телефона и задокументује.

11

Своја почасна места заузели су и представници земаља савезница, међу којима и наш државни секретар Зоран Антић, генерални конзул жеран Србије у Солуну Јасмина Милачић и представник Републике Српске министар Егић.

12

Подизањем застава земаља савезница на јарболе, започиње државна церемонија.

13

Свештеници грчке и СПЦ-е чинодејствују заједно, служећи парастос - помен за душе палих ратника на СОЛУНСКОМ ФРОНТУ.

14

15

16

Ево и наших заставника Са државном заставом Живорад Марковић и заставом САВЕЗА Васо Глигоровић.

17

Заставе грчких удружења и друштава, као и увек на истом месту, поред званичних државних делегација и лево од говорнице. Присутна су: Друштво Грка из Мале Азије Поликастрон (браон застава), Друштво источних римокатолика (црвена) и Друштво Понтиса - Грка изван Грчке (жута застава).

18

На месту предвиђеном за заставе држава савезница, ове године су само наше и домаћина Грчке. Нема Велике Британије, Француске Италије и Русије. Места испред плочица са њиховим називима остала су упражњена па смо их попунили ми са наших 5. застава из Србије.

19

Почело је и прво званично обраћање домаћина - представника ветерана тзв. "Грчко-македонског" фронта.

20

21

Пажљиво то са места предвиђених за седење прате чланови нашег САВЕЗА.

22

Одлично свој посао обављају и преводиоци (дама у светло плавом комплету) преводилац је на СРПСКИ језик.

23

Делегације Републике Србије и Републике Српске.

24

Обраћање представника Републике Србије, државног секретара Зорана Антића.

25

Обраћање представника Велике Британије.

26

Обраћање у име свих удружења и друштава који негују традиције ослободилачких ратова Србије, представника заједничке државне делегације.

27

Почетак церемоније полагања венца. Наравно, први венац су положили домаћини Грци.

28

29

Венац државе Србије на чеони део пирамиде (западна страна окренута према бистама предсдник влада).Пристрасно или не, али на најлепшој од свих пет?

30

31

Делегација министарства одбране и војске Републике Србије.

32

33

34

Делегација Републике Француске (страна пирамиде окренута према југоистоку).

35

36

Делегација Републике Српске.

37

38

Војна делегација Велике Британије (страна пирамиде окренута према месту где су заставници) на источној страни).

39

40

41

Делегација домаћина Републике Грчке (страна пирамиде окренута према месту за званичне делегације) на јужној страни.

42

43

Делегација војске Републике Грчке.

44

45

Делегација грчке полиције.

46

47

Делегација Велике Британије (на источној страни пирамиде).

48

49

Заједничка делегација свих удружења и друштава из Србије, која негују револуционарне традиције ослободилачких ратова Србије.

50

Након тога, сходно протокол, положени су венци свих делегација и на бисте ратних председника влада земаља савезница.

51

Биста председника владе и министра рата Француске АРИСТИДА БРАЈАНА.

52

Биста председника владе Грчке ЕЛЕФТЕРИОСА ВЕНИЗЕЛОСА.

53

Биста председника Владе Велике Британије ДЕЈВИДА ЛОЈДА ЏОРЏА.

54

Делегација Владе Републике Србије.

55

Биста председника Владе Краљевине (сада Републике) Србије НИКОЛЕ ПАШИЋА.

56

Делегација министарства одбране и војске Србије.

57

58

Делегација Владе Републике Српске.

59

60

Положени венци испред биста свих ратних председника влада земаља савезница, изузев Републике Италије чија се делегација из непознатих разлога није појавила на церемонији.

61

62

И за крај прелеп кадар кадета наше Војне академије и студената Криминалистичко полицијског универзитета са заставом Србије и Грчке.

63

СВИ ИЗ ОТАЏБИНЕ СРБИЈЕ испред СРПСКЕ стране пирамиде. ЖИВЕЛА СРБИЈА и ВЕЧНА СЛАВА ЈУНАЦИМА СА СОЛУНА.

64

Наша група од 23. ПОТОМАКА са председником САВЕЗА проф. Иваном Стратимировићем и Стефаном Стојановићем (представницима САВЕЗА у заједничкој државној делегације Владе Републике Србије).

65

Нисмо заборавили ни заједничку фотографију са заставом Грчке, добијену на поклон од унуке Јаниса Јанулиса - Маргарите. До следећег виђења у братској Грчкој нека нас подсећа на изванредно гостопримство братског грчког народа и незаборавне тренутке проведене са њима и у њиховој прелепој отаџбини Грчкој.

Пише Проф. хаџи Сретен Цветојевић – Цвеле, потпредседник Савеза удружења потомака ратника Србије 1912-1920. и председник Општинске организације Савеза удружења потомака ратника Србије 1912-1920. "Браћа Рибникар" Љубовија.

Видео погледајте овде.


Видео погледајте овде.


Видео погледајте овде.