Други део државне церемоније у селу Агиос Матеос, одржан је испред спомен бисте ЈАНИСА ЈАНУЛИСА.
Подне је и септембарско сунце подједнако без сенки просипа своје топле зраке како по непрегледној пучини Јонског мора које је остало доле испод нас тако и по крововима кућа и стрмим уским уличицама којима се без журбе полако пешице пењемо према центру села Агиос Матеос горе на врху брда. Прилично је топло за ово доба године а кадети Војне академије и студенти Криминалистичко полицијског универзитета Београд са заставама на челу колоне форсирају бржи ход уз стрму падину коју старији мало теже могу да прате. А није нас баш ни мало, јер се поред 50-ак чланова државне делегације Србије, нас 30-ак из САВЕЗА, толико и из свих осталих делегација као и још 10-ак наших суграђана који живе и раде на Крфу а кренули су заједно са нама, па се колона поприлично отегла и делује као да нас је још више. При том није нам само топло због сунца које пржи,топло нам је и око срца јер нас мештани као и сваке године, поздрављају махањем и све чешће чујемо оно СЕРБО, СЕРБО и наравно калимера, калимера. Из кућа излазе и најстарији мештани машу нам и нуде свој традиционални УЗО а ми узврћамо нашом "Шљивовицом". Опет онај неподељени осећај братске љубави и као да смо у отаџбини а не у Грчкој ? Иако се већ по 7 пут за последњих 10-ак год. пењем овим стрмим уличицама идући према бисти Јаниса Јанулиса, сваки пут прожимају ме иста осећања и иста размишљања. Боже како ли је то изгледала пре једног века када су овде пролазили наши славни преци из јуначке Дринске дивизије и како ли су тада изгледали сусрети мештана и наших војника? При том увек ми у ушима одзвањају речи кустоса Музеја Срба на Крфу госп. Љубе Сарамандића које сам толико пута до сада чуо овде на Крфу ... "Да током боравка Дринске дивизије овде у Агиос Матеосу ни једна грана маслине није сломљена, ниједна смоква без одобрења власника није узбрана и да нас на то увек изнова и изнова подсећају мештани Агиос Матеоса који овде живе.." Кажу нам такође и да у знак сећања и пијетета према нашим "Дринцима" и дан данас не обарају стабла старих маслињака под којима је давне 1916.г. њих 560 умрло од изнемоглости, исцрпљености и болести након "АЛБАНСКЕ ГОЛГОТЕ". Једноставно пустају да се та столетна стабла сама осуше, па их тек онда замењују новим, одавајући и на тај начин свој пијетет на те како то они кажу "добре и поштене српске војнике".
У том размишљању стижемо на прелепи сеоски трг, ту на врху села коме се сваки пут тако обрадујем као да долазим у моје родно село Беомужевић на периферији Ваљева. Чека нас као и увек иста прелепа сеоска црква са поплочаним тргом а наспрам ње на источној страни до камене ограде окружена зеленилом и наднетим канделабром спомен биста ЈАНИСА ЈАНУЛИСА (урађена 1989. г. по пројекту академског вајара Слонодана Стојановића) са тако препознатљивим драгим ликом у шеширу са широким ободом који ратаре у пољима штити од јаког Јонског сунца. Биста коју је држава Србија подигла овде у центру села Агиос Матеос племенитом Јанису Јанулису у знак захвалности за оно што је учинио за српске војнике, а којој се ми потомци сваки пут враћамо са толико љубави не само на државним церемонијама већ и приликом сваког доласка на острво Крф. За нас је он наш ДОБРИ И ПЛЕМЕНИТИ ЧИКА ЈАНИС који ће заувек као и наши славни преци живети у срцима и сећањима свих потомака. А кажу да сваки човек умире двапут и то: први пут када упокојењем оконча свој овоземаљски живот и други пут када га забораве. Е Јанис Јанулис све док живе ПОТОМЦИ наших славних ратника никада неће бити заборављен јер и то је саставни део ЗАВЕТА наших старих ратника на којима почивају темељи постојања и деловања САВЕЗА ПОТОМАКА РАТНИКА СРБИЈЕ 1912-1920. г.
А шта је то урадио пре 107. г.Јанис Јанулис?
Па већ првог дана по доласку и размештају Дринске дивизије у село Агиос Матеос у његовој њиви ископано је 28. гробова за умрле војнике. Наредног дана када је дошао у своју њиву видно потрешен затеченим призором Јанис Јанулис обратио се српским официрима речима:
"ГОСПОДО ОФИЦИРИ,НА ОВОЈ ЊИВИ НА КОЈОЈ САМ СЕЈАО ЖИТО И ХРАНИО ОСТАЛЕ ЧЛАНОВЕ ПОРОДИЦЕ МОЖЕТЕ СЛОБОДНО ФОРМИРАТИ ГРОБЉЕ.ЊУ ЗАУВЕК ПОКЛАЊАМ УМРЛИМ СРПСКИМ ВОЈНИЦИМА". Поред тога из пијетета према сахрањеним српским војницима Јанис никада више није обрађивао ову њиву а ни његови потомци уз завет да заувек тако и остане.И ако су земни остаци наших војника ископани - есхумирани из Јанисове њиве као и свих осталих гробаља са острва КРФА и похрањени у заједничку спомен гробницу - маузолеј на острву ВИДУ, њива је остала и до дан данас је спомен гробље са каменим спомеником подигнутим 1916.г. и у међувремену засађеним чемпресима и ограђена металном оградом. Зато, још једном и заувек у име нас СРБА и ПОТОМАКА, велико, велико ХВАЛА племенити и неумрли чика Јанисе.
А испред спомен бисте (да не бих поново описивао) протокол исти као и онај пре само два часа у Јанисовој њиви испред споменика ДРИНСКЕ ДИВИЗИЈЕ.
Делегације Владе Републике Србије, министарства одбране и војске Србије, заједничка делегација борачких и удружења потомака ратника који негују традиције ослободилачких ратова Србије, Јужног Крфа, МЗ-е Агиос Матеоса и Мачванског Прњавора, општине Велика Плана, "Кола српских сестара" из Милошевца код Велике Плане, породица Јаниса Јанулиса (коју је ове године представљала унука Маргарита), делегација нашег САВЕЗА и други.
А онда је уследила државна церемонија баш као и претходне две јуче у Гувији и данас доле у Јанисовој њиви. Постројени у шпалир кадети Војне академије и студенти Криминалистичко полицијског универзитета из Београда са обе стране између цркве и спомен бисте, високо подигнуте државне заставе Србије, Грчке, специј. јединица војске Србије (63.падобранска из Ниша и 72 из Панчева), ратних ветерана ПЈП МУП-а Србије, нашег САВЕЗА ПОТОМАКА као и свих делегација са венцима и свежим цвећем спремних да их са пијететом и поштовањем положе пред спомен бисту.
Кустос "Српске куће" госп. Љубомир Сарамандић као и на претходне три државне церемоније најављује једну по једну делегацију које у тишини прилазе спомен бисти и спуштају венце. Чује се само лепршање застава чланови делегација као да се по неком прећутном договору труде да им се ни кораци од обуће не чују и не ремете узвишени мир и љубав која се показује према овом грчком добротвору и великом човеку свога времена.
Државне и војне делегације су потпуно идентичног састава као у Гувији и на споменицима "ГВОЗДЕНОГ ПУКА" у Дасији и "ДРИНСКЕ ДИВИЗИЈЕ" доле у пољу испод села. Нашу делегацију САВЕЗА овде су сачињавали управо "Дринци" из удруж. "ТАМНАВСКИ БЕСМРТНИЦИ" из Коцељеве са предс. Драганом Ђермановићем, чланом удружења "Браћа Рибникар" Љубовија госп. Милошем Окановићем и мојом маленкопшћу у својству потпредседника САВЕЗА. Наравно овде је венац положила и изазвала посебан пијетет и поштовање и породица Јаниса Јанулиса коју је представљала његова унука госп. МАРГАРИТА. У њеним венама очигледно тече дедина крв и куца срце пуно љубави за српски народ као некада и њеног племенитог деде. Иначе њен брат ХРИСТОС већ деценијама има сталне контакте са нашим удружењима и појединим градовима. Село Мачвански Прњавор је побратим са Агиос Матеосом, а Нишка општина Пантелеј је једној својој улици 2010.г. доделила назив Јаниса Јанулиса. У истој тој улици 2014.г. Христос је у присуству градских челника и потомака ратника открио спомен плочу са именом свога деде Јаниса. Такође, овде му је пре пет година тада председник САВЕЗА пук. Љубомир Марковић у име Републичког одбора САВЕЗА потомака ратника Србије 1912-1920. уручио СПОМЕНИЦУ САВЕЗА као знак сећања на обележавање 100.г. пробоја Солунског фронта и 102.г. искрцавања српске војске на Крф и Дринске дивизије у његово село Агиос Матеос. Моја маленкост пре две године, такође на државној церемонији доделила му је чланску карту ПОЧАСНОГ ЧЛАНА нашег САВЕЗА.
Напомињем и да је Христос са градоначелником града Крфа госп. Костасом Николазусом 1.новембра 2018. г. заједно са челницима града Београда открио таблу са називом улице свога деде Јаниса Јанулиса у Београду на Вождовцу код дома здрвља "Шумице".
Ове године на крају званичне церемоније државни секретар Зоран Антић најавио је вест о будућем братимљењу општина Јужни Крф и Љубовија. Сходно најави имао сам изузетну част и лично задовољство да присутне упознам са до сада предузетим активностима на том плану и званично у име председника општине Љубовија, одборника и грађана општине Љубовија, поздравим домаћине и све присутне и истом приликом градоначелнику Јужног Крфа госп. ЛЕСИСУ и унуки ЈАНИСА ЈАНУЛИСА госпођи Маргарити уручим пригодне поклоне.
Наравно да су сви желели фотографију испред Јанисове спомен бисте али и са његовом унуком Маргсритом. А овде на платоу испред спомен бисте баш као и пред спомеником Дринске дивизије доле у Јанисовој њиви, сви имамо жељу да останемо што дуже, али утврђена сатница протокола нам то не дозвољава. Чека нас заједничко дружење са мештанима села Агиос Матеос а ове године уместо закуске ту на тргу, овог пута ручак у једном од сеоских ресторана.
Низ стрме уличице у дугачкој колони полако се спуштају све делегације пуних срца. А ја, као и сваки пут приликом долазака овде у село неизоставно и незаобилазно свраћам у породицу моје колегинице припаднице МУП-а и чланице ИПА (Интернационалне полицијске асоцијације) Грчке чији сам и ја члан од давне 2003.г. када сам уз помоћ грчких колега као један од тројице иницијатора оснивао ИПА за МУП-а тадашње државне заједнице Србије и Црне горе. Симболика овог пријатељства је управо у случајном познанству када сам у једној од посета Агиос Матеосу пролазећи са ПОТОМЦИМА према бисти Јаниса Јанулиса истим тим улицама позван од њеног оца да наздравимо грчким УЗИЈЕМ и српском ШЉИВОВИЦОМ јер је у мојим рукама видео заставу Србије и са оним нама већ добро познатим "ЕЛА,ЕЛА СЕРБО" позвао ме у своју кућу. Тада ме је упознао са својим укућанима међу којима и кћерком а испоставило се и мојом колегиницом. На жалост он више није међу живима јер је у међувремену преминуо и морам признати да ми пуно недостаје, баш као неко мој. Посебно хвала и сјајном потомку хаџи Милошу Ћирковићу из Ариља који нам је са својим познавањем грчког језика омогућио лагану комуникацију приликом разговора, наздрављања и размене поклона у њиховој кући. И на крају опет неизбежно заједничко фотографисање на растанку и братски загрљаји уз обострану жељу да се што пре у миру, срећи и љубави коју гајимо и негујемо као и наша два братска народа што пре поново сретнемо?
Али ни то није све када је у питању овај дан у Агиос Матеосу! Још један диван гест домаћина и не само диван гест, већ за нас и изузетна ЧАСТ. Јанисова унука госпођа Маргарита за све нас из САВЕЗА удружења потомака ратника Србије 1912-1920. (имајући у виду будуће братимљење њене и општине Љубовија) у свом прелепом ресторану "МАРГАРИТА" доле на самој обали Јонског мора у предивном амбијенту приредила је пријем и коктел за све нас. Опет дружење уз дегустацију плодова мора, пиће (на ручку смо се захвалили и из пристојности одбили), прелепу музику и тог дана уз мало јачи поветарац "миловање" таласима мора пешчане плаже поред ресторана.
Размењујемо здравице, поздравне говоре, поклоне и наравно речи захвалности. И за крај или боље рећи нови почетак будућих братских односа, на поклон добијам ДРЖАВНУ ЗАСТАВУ ГРЧКЕ, коју ћу посебно чувати као посебну реликвију и надам се једног дана, можда баш у овом истом ресторану предати мом унуку Богдану са надом да ће наставити да негује и продубљује братске односе наша два народа? Узвратио сам добром српском ракијом за ресторан и мајицом са логоом Љубовијске ДРИНСКЕ РЕГАТЕ.
И док аутобус лагано клизи поред маслињака и обалом Јонског мора према граду Крфу у њему влада нека необична тишина. Сви смо под утиском свега данас доживљеног а чини ми се посебно препуни емоција из села Агиос Матеоса. Како год, сигуран сам у једно,да ће многи од потомака који су ово данас, по први пут доживели и осетили, већ наредне године имати неодољиву жељу да се овде поново врате и поведу неког свог или неког ко овде никада није био? Баш као и ми који овде долазимо годинама и увек се враћамо са несмањеном жељом на вољени и јединствени "српски" КРФ. Надајмо се да ће тако заувек и бити док је КРФА острва српског СПАСА И НАДЕ, као и обостране љубави КРФЉАНА и нас ПОТОМАКА?
С, Божјом помоћи НЕКА ТАКО И БУДЕ у векове векова - Амин Боже дај.
А како је све то изгледало, можда је ипак боље погледати и на фотографијама у прилогу текста.

1

Пењање уским и стрмим уличицама села Агиос Матеос према центру села и спомен бисти на тргу.

2

3

Наравно заставници први излазе на прекрасни трг села на врху брда и пред бисту ЈАНИСА ЈАНУЛИСА.

4

Заставници са заставама (горе у тексту) наведених јединица ВС-е и удружења.

5

Почасни шпалир на тргу кадета Војне академије и студената Криминалистичко-полицијског универзитета.

6

Свештеници грчке и српске православне цркве током помена-парастоса пре почетка државне церемоније.

7

Делегација Владе Републике Србије коју предводи држ.секретар Зоран Антић у пратњи војног изасланика ВС и министарства одбране Србије.

8

Делегација министарства одбране и војске Србије коју је предводио генерал мајор Синиша Радовић са пуковницима Милановићем и Стошићем полаже венац.

9

10

Заједничка делегација удружења потомака, ветерана и ратника ослободилачких ратова Србије.

11

Делегација нашег САВЕЗА. Драган Ђермановић (лево), моја маленкост у средини и Милош Окановић (десно).

12

13

Делегација ПИО фонда Србије.

14

Делегација општине Велика Плана.

15

Делегација "Кола српских сестара" из Милошевца код Велике Плане.

16

Градоначелник Јужног Крфа госп. Лесис полаже венац.

17

18

Председник Месне заједнице Агиос Матеос полаже венац.

19

20

Обраћање у име Владе Републике Србије државног секретара госп. Зорана Антића.

21

22

Уручење поклона Војске Србије унуци Јаниса Јанулиса госпођи Маргарити.

23

Уручење поклона Војске Србије градоначелнику Јужног Крфа госп. Лесису.

24

Моје обраћање у име председника општине, одборника и грађана општине Љубовија.

25

Уручење поклона у име општине Љубовија, градоначелнику Јужног Крфа госп. Лесису.

26

Чврсти поздрави представника будућих братских општина Јужног Крфа и Љубовије.

27

Речи захвалности госп. Лесиса и унапред исказана радост и задовољство због будућег братимљења са општином Љубовија из западне Србије.

28

Госпођа Маргарита Јанулис у разговору са председником САВЕЗА проф. Иваном Стратимировићем.

29

Наравно ту је све време у својству преводиоца и наш вишедеценијски потомак и ходочасник на Крф, хаџи Милош Ћирковић из Ариља.

30

Наши чланови САВЕЗА из Србије са Јанисовом унуком госпођом Маргаритом.

31

По повратку кроз село неизоставна посета и дружење са мојом драгом колегиницом из ИПА Грчке и већ годинама истом екипом потомака, с лева на десно: Мијо Малишић и хаџије Никола Тртица и Милош Ћирковић.

32

Подсећање иза шанка, на више од деценије дружења приликом наше сваке посете селу (фотографија испред нас са једног од тих бројних сусрета).

33

У једном од ресторана села Агиос Матеос, приређен је заједнички ручак за све госте из Србије а за то су се као добри домаћини постарали мештани села.

34

У ресторану Јанисових потомака "МАРГАРИТА" на обали Јонског мора, приликом размене здравица. Члан нашег удружења из Љубовије и грчко српског пријатељства са Крфа, Нешо Амановић (крајњи десно) неизмерно нам је пуно помогао у својству преводиоца.

35

Размена поклона.А међу њима се за наше љубазне домаћине, између осталих нашла мајица са логоом Љубовијске ДРИНСКЕ РЕГАТЕ за Јанисову унуку и неизоставно љута ракија ЕКС 55 за ресторан "МАРГАРИТА".

36

37

А мени лично као посебно драг поклон и на понос за цео живот ДРЖАВНА ЗАСТАВА БРАТСКЕ ГРЧКЕ.

38

Ми са поносом заставу Грчке у руке, а наш домаћин, госпођа Маргарита са задовољством на себе мајицу љубовијске ДРИНСКЕ РЕГАТЕ.

39

40

Из пристојности смо одбили понуђени ручак, али смо ипак уз освежење дегустирали плодове мора.

41

И на крају заједничка фотографија наше групе ПОТОМАКА чланова САВЕЗА и дивних домаћина потомака Јаниса ЈАНУЛИСА. Са нама су и потомци, мој драги колега Милош Дукић бивши припадник специјалних јединица војске и МУП-А Србије са супругом као и уметница - глумица позоришта из Грачанице са КиМ-е Јасмина Стојиљкојвић, која ће наредног дана на Виду, рецитовати чувену Бојићеву поему "ПЛАВА ГРОБНИЦА".

Пише Проф. хаџи Сретен Цветојевић – Цвеле, потпредседник Савеза удружења потомака ратника Србије 1912-1920. и председник Општинске организације Савеза удружења потомака ратника Србије 1912-1920. "Браћа Рибникар" Љубовија.