Данас 30.августа 2023.године на Калемегдану у присуству министра за рад, запошљавање, борачка и социјална питања у влади Републике
Србије госп. Николе Селаковића, амбасадора Руске федерације у Београду госп. Александра Боцан Харченка, представника свесрпских Козака
и удружења која негују револуционарне традиције ослободилачких ратова Србије, међу којима и нас из САВЕЗА удружења потомака ратника
Србије 1912-1920, као и бројних гостију и пролазника, поново је "откривен" у међувремену рестаурирани оштећени споменик СРПСКИМ И РУСКИМ ВОЈНИЦИМА.
ПОГИНУЛИМ У ОДБРАНИ БЕОГРАДА током Првог светског или "ВЕЛИКОГ" рата.
За оне којима овај споменик није довољно познат, напомињем да је исти откривен на Калемегдану 2014.год. поводом обележавања 100.годишњице завршетка Првог светског или "ВЕЛИКОГ" рата, као поклон фондације "СВЕТИ АНДРЕЈ ПРВОЗВАНИ" из северне руске престонице Санкт-Петербурга. Споменик је рад чувеног руског академског вајара АЛБЕРТА ЧАРКИНА.
На жалост свих, а срамоту нас Срба (јер нам ништа није свето, па чак ни туђи поклон као знак културе СЕЋАЊА на заједничке жртве пале у одбрани управо нашег главног града) вандали су га оскрнавили, скинувши са њега централни део споменика у облику скулптуре СВ. ГЕОРГИЈА ПОБЕДОНОСЦА.
Па сходно том нечувеном и нецивилизацијском вандализму, посетиоци Калемегдана, неколико година су са собом "носили" ружну слику и укус горчине "у устима" због срамотног изгледа оскрнављеног споменика у облику крста са рупом која је зјапила у њему, а поред којег годишње прођу десетине и десетине хиљада наших грађана и страних посетилаца.
Ипак захваљујући амбасади Русије у Београду и граду Санкт-Петербургу, а пре свега МАРИЈИ ћерки вајара ЧАРКИНА, која је у очевој радионици пронашла оргинални гипсани калуп, па је у Санкт-Петербургу поново изливена копија првобитне скулптуре свеца ГЕОРГИЈА и сада прелепи споменик након рестаурације поново има свој оригинални изглед и представља симбол брижљивог и веома посебног, човечног односа према историји и култури.
А колико је он значајан за српски и руски народ и заједничке судбине ова два братска народа и државе можда најбоље можемо дочарати поредећи следеће подударности.
Оно што је за Русе био Други светски рат, то је за нас Србе био Први или ,,Велики". Као што у Русији нема ни једне куће а да није имала жртве током Другог светског рата, тако нема куће у Србији, која их није имала током Првог светског рата. Такође, степен јединства који је имао наш народ и држава током Првог светског рата, Руси су имали током Другог или отаџбинског како га они зову. И трећа подударност је, да су Руси током Првог светског рата имали грађански рат а ми током Другог светског рата.
По завршетку церемоније поновног откривања рестаурираног споменика, на Савском шеталишту Калемегданске тврђаве ОТВОРЕНА је ИЗЛОЖБА посвећена чаробним лепотама града САНКТ-ПЕТЕРБУРГА.
На централним паноима дуж шеталишта приказани су најзначајнији мотиви прекрасног царског града на Неви, очима уметника и његових становника. Међутим, врло је интересантно погледати и део изложбе на паноима са фотографијама креираним уз помоћ вештачке интелигенције, на којима су приказани препознатљиви мотиви САНКТ-ПЕТЕРБУРГА и БЕОГРАДА ПОМЕШАНИ У ЈЕДНО.
Пише Проф. хаџи Сретен Цветојевић – Цвеле, потпредседник Савеза удружења потомака ратника Србије 1912-1920. и председник Општинске организације Савеза удружења потомака ратника Србије 1912-1920. "Браћа Рибникар" Љубовија.
ПОГИНУЛИМ У ОДБРАНИ БЕОГРАДА током Првог светског или "ВЕЛИКОГ" рата.
За оне којима овај споменик није довољно познат, напомињем да је исти откривен на Калемегдану 2014.год. поводом обележавања 100.годишњице завршетка Првог светског или "ВЕЛИКОГ" рата, као поклон фондације "СВЕТИ АНДРЕЈ ПРВОЗВАНИ" из северне руске престонице Санкт-Петербурга. Споменик је рад чувеног руског академског вајара АЛБЕРТА ЧАРКИНА.
На жалост свих, а срамоту нас Срба (јер нам ништа није свето, па чак ни туђи поклон као знак културе СЕЋАЊА на заједничке жртве пале у одбрани управо нашег главног града) вандали су га оскрнавили, скинувши са њега централни део споменика у облику скулптуре СВ. ГЕОРГИЈА ПОБЕДОНОСЦА.
Па сходно том нечувеном и нецивилизацијском вандализму, посетиоци Калемегдана, неколико година су са собом "носили" ружну слику и укус горчине "у устима" због срамотног изгледа оскрнављеног споменика у облику крста са рупом која је зјапила у њему, а поред којег годишње прођу десетине и десетине хиљада наших грађана и страних посетилаца.
Ипак захваљујући амбасади Русије у Београду и граду Санкт-Петербургу, а пре свега МАРИЈИ ћерки вајара ЧАРКИНА, која је у очевој радионици пронашла оргинални гипсани калуп, па је у Санкт-Петербургу поново изливена копија првобитне скулптуре свеца ГЕОРГИЈА и сада прелепи споменик након рестаурације поново има свој оригинални изглед и представља симбол брижљивог и веома посебног, човечног односа према историји и култури.
А колико је он значајан за српски и руски народ и заједничке судбине ова два братска народа и државе можда најбоље можемо дочарати поредећи следеће подударности.
Оно што је за Русе био Други светски рат, то је за нас Србе био Први или ,,Велики". Као што у Русији нема ни једне куће а да није имала жртве током Другог светског рата, тако нема куће у Србији, која их није имала током Првог светског рата. Такође, степен јединства који је имао наш народ и држава током Првог светског рата, Руси су имали током Другог или отаџбинског како га они зову. И трећа подударност је, да су Руси током Првог светског рата имали грађански рат а ми током Другог светског рата.
По завршетку церемоније поновног откривања рестаурираног споменика, на Савском шеталишту Калемегданске тврђаве ОТВОРЕНА је ИЗЛОЖБА посвећена чаробним лепотама града САНКТ-ПЕТЕРБУРГА.
На централним паноима дуж шеталишта приказани су најзначајнији мотиви прекрасног царског града на Неви, очима уметника и његових становника. Међутим, врло је интересантно погледати и део изложбе на паноима са фотографијама креираним уз помоћ вештачке интелигенције, на којима су приказани препознатљиви мотиви САНКТ-ПЕТЕРБУРГА и БЕОГРАДА ПОМЕШАНИ У ЈЕДНО.
Пише Проф. хаџи Сретен Цветојевић – Цвеле, потпредседник Савеза удружења потомака ратника Србије 1912-1920. и председник Општинске организације Савеза удружења потомака ратника Србије 1912-1920. "Браћа Рибникар" Љубовија.