Данас 19.августа лета Господњег 2023. као и претходних година на велики празник "ПРЕОБРАЖЕЊА ГОСПОДЊЕГ" на "српским Термопилима" односно планини натопљеној
рекама крви храбрих српских ратника званој Цер, испред Спомен - костурнице у Текеришу, државном церемонијом обележена
је 109.годишњица исполинске и историјске ЈАДАРСКЕ или ЦЕРСКЕ БИТКЕ из августа месеца 1914.године.
Државну церемонију у име Владе Републике Србије и Одбора за неговање традиција ослободилачких ратова Србије, предводио је министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Никола Селаковић.
Поред министра Селаковића који је заједно са државним секретаром Зораном Антићем и помоћником Милошем Ковачевићем положио венац у име Владе Србије, венце су положиле и делегације:
Министарства одбране и Војске Србије, Мачванског управног округа,
градова Шапца и Лознице, локалних самоуправа Крупња, Осечине, Љубовије, Богатића, Владимирца, Коцељеве, војни изасланици амбасада Чешке, Словачке, Аустрије и Мађарске, бројних организација и удружења који негују традиције ослободилачких ратова Србије и Републике Српске, као и других удружења и појединаца, међу којима и нашег САВЕЗА удружења потомака ратника Србије 1912-1920. Делегацију САВЕЗА предводио је председник проф. Иван Стратимировић заједно са ВД. председника ГО Београда Слободанком Беговић и госп. Гораном Чупићем (потомком славног српског војводе Стојана Чупића). Венце су положиле и бројне делегације наших градских одбора САВЕЗА из Ужица, Шапца, Ваљева, Општинских организација и одбора са Врачара, Чукарице, Барајева, Љубовије...
Посебно је било бројно Друштви за неговање слободарских традиција из Ниша са 60 чланова.
Делегацију општине Љубовија и општинске организације удружења потомака ратника 1912-1920."Браћа Рибникар" предводили су саветник председника општине Љубовија госп. Срето Перић и председник удружења хаџи Сретен Цветојевић "Цвеле".
Испред Спомен костурнице изведен је пригодан културно -уметнички програм, а о величини и значају историјске битке говорили су, у име Владе Републике Србије, министар Селаковић а у име домаћина града Лознице, помоћник градоначелника госп. Љубинко Ђокић.
Посебно желим да нагласим и похвалим (након оне предпрошлогодишње бруке и срамоте о којој сам детаљно лично писао и државном секретару Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Владе Републике Србије), протокол Одбора за неговање традиција горе наведеног министарства на челу са државним секретаром госп. Зораном Антићем, шефом протокола Драганом Подгорелац и њеним сарадницима као и официјелног водитеља програма Владимира Јелића.
ЗАШТО?
Па зато што су ове године све делегације приликом полагања венаца и одавања дужних почасти имале исти третман током званичне државне церемоније, а не као 2021.када је након полагања венаца државних и делегација Министарства одбране, Војске, градова и општина, званича церемонија била завршена, а сви остали полагали венце без најаве и како ко и пре стигне у шареноликој маси присутних?
Сматрам да протокол треба да уважи све оне који допутују и из најудаљенијих крајева наше отаџбине да би се поклонили сенима својих СЛАВНИХ ПРЕДАКА - ДИВ ЈУНАКА и одали им дужну почаст током званичне државне церемоније, а не као 2021.г. да буду безимени и нико, а венце полажу након званичног завршетка као шарена циркуска шатра и руља, а не делегације озбиљних људи и још озбиљнијих друштва и удружења, па у крајњој линији и појединца који такође већ деценијама долазе тог дана у Текериш из различитих и удаљених места широм отаџбине нам Србије?
Зато, хвала протоколу министраства, али и даље остаје стално присутан захтев нашег САВЕЗА, да тзв. "кровне" организације републичког ранга које баштине и чувају традиције одређених периода из наше славне српске историје буду издвојене и у рангу званичних делегација државе, војске, округа, градова и општина.
Па тако на Церу, Мачковом камену, Гучеву, Колубари, Крфу, Виду, Солуну, Кајмакчалану, Добром пољу, Битољу, Зебрњаку, Горничеву... (једном речју свим местима где се државним и другим видовима церемонија обележавају догађаји из периода 1912-1918. или БАЛКАНСКИХ и ПРВОГ СВЕТСКОГ РАТА), наш Републички одбор САВЕЗА УДРУЖЕЊА ПОТОМАКА РАТНИКА СРБИЈЕ 1912-1920. буде адекватно уврштен у протокол. Као што би на свим местима обележавања догађаја из ДРУГОГ СВЕТСКОГ РАТА био вреднован СУБНОР и по том принципу и на свим осталим церемонијама попут: СРПСКО-ТУРСКИХ УСТАНАКА и БОЈЕВА, РАТОВА 90-тих година прошлог века, НАТО АГРЕСИЈЕ НА СРЈ и бројних други на местима где се одржавају званичне државне церемоније из периода српске историје који они баштине и чувају.
Надамо се и верујемо да ће то коначно у периодима који су пред нама заживети и почети да се и примењује?
Морам изразити захвалност у име САВЕЗА али и лично задовољство у своје име, што је и ове године, као и у неколико претходних национални јавни сервис РТС у свом другом ДНЕВНИКУ, емитујући прилог са државне церемоније из Текериша, уврстио и самим тим издвојио и дао посебан значај нашем САВЕЗУ кроз интервију који сам као члан САВЕЗА и уједно његов потпредседник дао сниматељској екипи РТС.
А да све не буде у суперлативу и да национални јавни сервис по мени, још увек не даје адекватно место оваквим и сличним церемонијама обележавања неких од најзначајнијих догађаја из наше славне српске историје, је чињеница, да је прилог о обележавању 109. годишњице ПРВЕ ПОБЕДЕ једне од савезничких војски у Првом светском рату и једне од највећих извојеваних победа српске војске и српског оружја у својој целокупној историји, емитована тек у 23.минуту поменутог другог дневника РТС. Нисам баш сигуран а ни убеђен, да су неке вести које су емитоване пре прилога са Цера заслужиле да добију приоритет? Али, ако су то правила уређивачке политике РТС онда ту стављам тачку. Ја свакако као појединац не могу да утичем на уређивачку политику РТС али с обзиром да је у питању национални јавни сервис (моје отаџбине), сматрам да имам бар морално право да као њен грађанин, директни потомак мог деде Милорада Цветојевића који је као редов славне ДРИНСКЕ ДИВИЗИЈЕ положио свој млади живот на "олтар отаџбине" 16.августа 1914. баш током трајања ЦЕРСКЕ БИТКЕ и на крају и у својству потпредседника патриотске организације каква је САВЕЗ ПОТОМАКА РАТНИКА СРБИЈЕ 1912-1920. која на најбољи могући начин покушава да баштини и чува традиције између осталих и славне ЦЕРСКЕ битке, треба да дам свој коментар или осврт?
А шта би тек требало рећи за ТВ ПИНК која је у свом дневнику од 19.ч.уместо извештаја од ове године, емитовала прилог из претходне 108.год. Церске битке?
У сваком случају најважније је да се обележава због НЕУМРЛИХ ЦЕРСКИХ ДИВ ЈУНАКА и да ће тако надајмо се заувек и бити? Наши преци су то као ЈЕДИНСТВЕНИ И НЕПОНОВЉИВИ ЈУНАЦИ "великог" рата свакако заслужили и то је у крајњој линији обавеза и дуг сваког Србина, ма где био?
Разговор са министром госп. Селаковићем пре почетка државне церемоније био је врло, врло користан и садржајан.
Свештенство текеришке цркве служило је парастос-помен пре почетка државне церемоније испред спомен-костурнице погинулим церским ДИВ ЈУНАЦИМА.
Делегације на платоу непосредно пре полагања венца.
Делегације Владе Републике Србије и министарства одбране и Војске Србије непосредно пред полагање венаца.
Делегације градова Лознице и Шапца, општине Љубовија и општинске организације Савеза удружења потомака ратника 1912-1920."Браћа Рибникар" Љубовија.
Венац заувек захвалних азбуковчана из општине Љубовија и удружења потомака ратника 1912-1920. "Браћа Рибникар" Љубовија.
Делегације (војни аташеи) амбасада Република Чешке, Словачке, Мађарске и Аустрије, непосредно пред полагања венца.
У име Владе Републике Србије и министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, венац је положио министар Никола Селаковић.
Делегација министарства одбране и војске Србије.
У име општине Љубовија и удружења потомака ратника 1912-1920."Браћа Рибникар" Љубoвија, венац су положили саветник председника општине госп. Срето Перић и (моја маленкост) хаџи Сретен Цветојевић "Цвеле".
Делегација нашег САВЕЗА, коју је предводио председник проф. Иван Стратимировић са ВД председника ГО Београда Слободанком Беговић и чланом САВЕЗА Гораном Чупићем (потомком славног српског војводе Стојана Чупића, познатијег као "Змај од Ноћаја").
Потомци који чувају и негују сећање на славом овенчани Други пешадијски пук славне МОРАВСКЕ дивизије "КЊАЗ МИХАЈЛО" познатији као "ГВОЗДЕНИ ПУК", полажу венац.
Делегације након полагања венаца на централном платоу испред величанствене спомен-костурнице током трајања државне церемоније.
У име домаћина, града Лознице, обратио се помоћник градоначелника госп. Љубинко Ђокић.
У име Владе Републике Србије и министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, обратио се министар Никола Селаковић.
Сјајно сценско-уметнички дочаран приказ разговора у кући где се привремено налазио штаб команданта Друге српске армије у време битке (ђенерала а након исте војводе) Степе Степановића и домаћице сељанке (поносне мајке двојице синова тобџија, који ће због заслуга током ЦЕРСКЕ БИТКЕ бити након исте одликовани).
Са пуно пажње од стране свих делегавција пропраћен је сјајан културно уметнички програм.
У Музеју "ЦЕРСКЕ БИТКЕ" кустос историчар госп. Зоран Тошић из Лознице, упознао је министра и госте са музејском поставком и битним детаљима битке.
Није заборавио господин министар да се упише у књигу утисака Музеја ЦЕРСКЕ битке.
А уписао је....
Хвала господину министру и градоначелнику града Шапца др.Пајићу, што су ми дозволили и имали стрпљења да их упознам са досадашњим активностима око градње спомен комплекса на Церу, као и обећања за будући састанак са надлежнима у Влади Републике Србије на ту тему.
По завршетку церемоније, један део ПОТОМАКА из Београда и Ниша са министром Селаковићем и државним секретаром Зораном Антићем.
Мешовита група потомака и ратника из ратова 90-их година прошлог века на просторима бивше Југославије са министром Селаковићем.
Стојички је министар Селаковић на јаком подневном сунцу истрпео бројне захтеве за фотографисање, при том никога не одбијајући. ХВАЛА госп.министру на изузетном стрпљењу и показаном разумевању за питања и жеље потомака славних српских ратника, као и помоћнику министра Милошу Ковачевићу задуженом за сектор борачко инвалидске заштите (на слици горе лево).
По завршетку церемоније, лепо су се потомци из Ниша (на челу са госп.Славицом Динић и Мирославом Величковићем који су организовали долазак 60 нишлија) дружили у хладу испред Музеја са увек скоро свугде присутним члановима САВЕЗА из Београда (Миланком, Мијом Малишићем и Николом Тртицом).
Наравно и мени је било предивно и право задовољство бити са хаџи Николом и "братом" Мирославом који су мени, много, много више од пријатеља.
Пише Проф. хаџи Сретен Цветојевић – Цвеле, потпредседник Савеза удружења потомака ратника Србије 1912-1920. и председник Општинске организације Савеза удружења потомака ратника Србије 1912-1920. "Браћа Рибникар" Љубовија.
Државну церемонију у име Владе Републике Србије и Одбора за неговање традиција ослободилачких ратова Србије, предводио је министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Никола Селаковић.
Поред министра Селаковића који је заједно са државним секретаром Зораном Антићем и помоћником Милошем Ковачевићем положио венац у име Владе Србије, венце су положиле и делегације:
Министарства одбране и Војске Србије, Мачванског управног округа,
градова Шапца и Лознице, локалних самоуправа Крупња, Осечине, Љубовије, Богатића, Владимирца, Коцељеве, војни изасланици амбасада Чешке, Словачке, Аустрије и Мађарске, бројних организација и удружења који негују традиције ослободилачких ратова Србије и Републике Српске, као и других удружења и појединаца, међу којима и нашег САВЕЗА удружења потомака ратника Србије 1912-1920. Делегацију САВЕЗА предводио је председник проф. Иван Стратимировић заједно са ВД. председника ГО Београда Слободанком Беговић и госп. Гораном Чупићем (потомком славног српског војводе Стојана Чупића). Венце су положиле и бројне делегације наших градских одбора САВЕЗА из Ужица, Шапца, Ваљева, Општинских организација и одбора са Врачара, Чукарице, Барајева, Љубовије...
Посебно је било бројно Друштви за неговање слободарских традиција из Ниша са 60 чланова.
Делегацију општине Љубовија и општинске организације удружења потомака ратника 1912-1920."Браћа Рибникар" предводили су саветник председника општине Љубовија госп. Срето Перић и председник удружења хаџи Сретен Цветојевић "Цвеле".
Испред Спомен костурнице изведен је пригодан културно -уметнички програм, а о величини и значају историјске битке говорили су, у име Владе Републике Србије, министар Селаковић а у име домаћина града Лознице, помоћник градоначелника госп. Љубинко Ђокић.
Посебно желим да нагласим и похвалим (након оне предпрошлогодишње бруке и срамоте о којој сам детаљно лично писао и државном секретару Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Владе Републике Србије), протокол Одбора за неговање традиција горе наведеног министарства на челу са државним секретаром госп. Зораном Антићем, шефом протокола Драганом Подгорелац и њеним сарадницима као и официјелног водитеља програма Владимира Јелића.
ЗАШТО?
Па зато што су ове године све делегације приликом полагања венаца и одавања дужних почасти имале исти третман током званичне државне церемоније, а не као 2021.када је након полагања венаца државних и делегација Министарства одбране, Војске, градова и општина, званича церемонија била завршена, а сви остали полагали венце без најаве и како ко и пре стигне у шареноликој маси присутних?
Сматрам да протокол треба да уважи све оне који допутују и из најудаљенијих крајева наше отаџбине да би се поклонили сенима својих СЛАВНИХ ПРЕДАКА - ДИВ ЈУНАКА и одали им дужну почаст током званичне државне церемоније, а не као 2021.г. да буду безимени и нико, а венце полажу након званичног завршетка као шарена циркуска шатра и руља, а не делегације озбиљних људи и још озбиљнијих друштва и удружења, па у крајњој линији и појединца који такође већ деценијама долазе тог дана у Текериш из различитих и удаљених места широм отаџбине нам Србије?
Зато, хвала протоколу министраства, али и даље остаје стално присутан захтев нашег САВЕЗА, да тзв. "кровне" организације републичког ранга које баштине и чувају традиције одређених периода из наше славне српске историје буду издвојене и у рангу званичних делегација државе, војске, округа, градова и општина.
Па тако на Церу, Мачковом камену, Гучеву, Колубари, Крфу, Виду, Солуну, Кајмакчалану, Добром пољу, Битољу, Зебрњаку, Горничеву... (једном речју свим местима где се државним и другим видовима церемонија обележавају догађаји из периода 1912-1918. или БАЛКАНСКИХ и ПРВОГ СВЕТСКОГ РАТА), наш Републички одбор САВЕЗА УДРУЖЕЊА ПОТОМАКА РАТНИКА СРБИЈЕ 1912-1920. буде адекватно уврштен у протокол. Као што би на свим местима обележавања догађаја из ДРУГОГ СВЕТСКОГ РАТА био вреднован СУБНОР и по том принципу и на свим осталим церемонијама попут: СРПСКО-ТУРСКИХ УСТАНАКА и БОЈЕВА, РАТОВА 90-тих година прошлог века, НАТО АГРЕСИЈЕ НА СРЈ и бројних други на местима где се одржавају званичне државне церемоније из периода српске историје који они баштине и чувају.
Надамо се и верујемо да ће то коначно у периодима који су пред нама заживети и почети да се и примењује?
Морам изразити захвалност у име САВЕЗА али и лично задовољство у своје име, што је и ове године, као и у неколико претходних национални јавни сервис РТС у свом другом ДНЕВНИКУ, емитујући прилог са државне церемоније из Текериша, уврстио и самим тим издвојио и дао посебан значај нашем САВЕЗУ кроз интервију који сам као члан САВЕЗА и уједно његов потпредседник дао сниматељској екипи РТС.
А да све не буде у суперлативу и да национални јавни сервис по мени, још увек не даје адекватно место оваквим и сличним церемонијама обележавања неких од најзначајнијих догађаја из наше славне српске историје, је чињеница, да је прилог о обележавању 109. годишњице ПРВЕ ПОБЕДЕ једне од савезничких војски у Првом светском рату и једне од највећих извојеваних победа српске војске и српског оружја у својој целокупној историји, емитована тек у 23.минуту поменутог другог дневника РТС. Нисам баш сигуран а ни убеђен, да су неке вести које су емитоване пре прилога са Цера заслужиле да добију приоритет? Али, ако су то правила уређивачке политике РТС онда ту стављам тачку. Ја свакако као појединац не могу да утичем на уређивачку политику РТС али с обзиром да је у питању национални јавни сервис (моје отаџбине), сматрам да имам бар морално право да као њен грађанин, директни потомак мог деде Милорада Цветојевића који је као редов славне ДРИНСКЕ ДИВИЗИЈЕ положио свој млади живот на "олтар отаџбине" 16.августа 1914. баш током трајања ЦЕРСКЕ БИТКЕ и на крају и у својству потпредседника патриотске организације каква је САВЕЗ ПОТОМАКА РАТНИКА СРБИЈЕ 1912-1920. која на најбољи могући начин покушава да баштини и чува традиције између осталих и славне ЦЕРСКЕ битке, треба да дам свој коментар или осврт?
А шта би тек требало рећи за ТВ ПИНК која је у свом дневнику од 19.ч.уместо извештаја од ове године, емитовала прилог из претходне 108.год. Церске битке?
У сваком случају најважније је да се обележава због НЕУМРЛИХ ЦЕРСКИХ ДИВ ЈУНАКА и да ће тако надајмо се заувек и бити? Наши преци су то као ЈЕДИНСТВЕНИ И НЕПОНОВЉИВИ ЈУНАЦИ "великог" рата свакако заслужили и то је у крајњој линији обавеза и дуг сваког Србина, ма где био?
Разговор са министром госп. Селаковићем пре почетка државне церемоније био је врло, врло користан и садржајан.
Свештенство текеришке цркве служило је парастос-помен пре почетка државне церемоније испред спомен-костурнице погинулим церским ДИВ ЈУНАЦИМА.
Делегације на платоу непосредно пре полагања венца.
Делегације Владе Републике Србије и министарства одбране и Војске Србије непосредно пред полагање венаца.
Делегације градова Лознице и Шапца, општине Љубовија и општинске организације Савеза удружења потомака ратника 1912-1920."Браћа Рибникар" Љубовија.
Венац заувек захвалних азбуковчана из општине Љубовија и удружења потомака ратника 1912-1920. "Браћа Рибникар" Љубовија.
Делегације (војни аташеи) амбасада Република Чешке, Словачке, Мађарске и Аустрије, непосредно пред полагања венца.
У име Владе Републике Србије и министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, венац је положио министар Никола Селаковић.
Делегација министарства одбране и војске Србије.
У име општине Љубовија и удружења потомака ратника 1912-1920."Браћа Рибникар" Љубoвија, венац су положили саветник председника општине госп. Срето Перић и (моја маленкост) хаџи Сретен Цветојевић "Цвеле".
Делегација нашег САВЕЗА, коју је предводио председник проф. Иван Стратимировић са ВД председника ГО Београда Слободанком Беговић и чланом САВЕЗА Гораном Чупићем (потомком славног српског војводе Стојана Чупића, познатијег као "Змај од Ноћаја").
Потомци који чувају и негују сећање на славом овенчани Други пешадијски пук славне МОРАВСКЕ дивизије "КЊАЗ МИХАЈЛО" познатији као "ГВОЗДЕНИ ПУК", полажу венац.
Делегације након полагања венаца на централном платоу испред величанствене спомен-костурнице током трајања државне церемоније.
У име домаћина, града Лознице, обратио се помоћник градоначелника госп. Љубинко Ђокић.
У име Владе Републике Србије и министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, обратио се министар Никола Селаковић.
Сјајно сценско-уметнички дочаран приказ разговора у кући где се привремено налазио штаб команданта Друге српске армије у време битке (ђенерала а након исте војводе) Степе Степановића и домаћице сељанке (поносне мајке двојице синова тобџија, који ће због заслуга током ЦЕРСКЕ БИТКЕ бити након исте одликовани).
Са пуно пажње од стране свих делегавција пропраћен је сјајан културно уметнички програм.
У Музеју "ЦЕРСКЕ БИТКЕ" кустос историчар госп. Зоран Тошић из Лознице, упознао је министра и госте са музејском поставком и битним детаљима битке.
Није заборавио господин министар да се упише у књигу утисака Музеја ЦЕРСКЕ битке.
А уписао је....
Хвала господину министру и градоначелнику града Шапца др.Пајићу, што су ми дозволили и имали стрпљења да их упознам са досадашњим активностима око градње спомен комплекса на Церу, као и обећања за будући састанак са надлежнима у Влади Републике Србије на ту тему.
По завршетку церемоније, један део ПОТОМАКА из Београда и Ниша са министром Селаковићем и државним секретаром Зораном Антићем.
Мешовита група потомака и ратника из ратова 90-их година прошлог века на просторима бивше Југославије са министром Селаковићем.
Стојички је министар Селаковић на јаком подневном сунцу истрпео бројне захтеве за фотографисање, при том никога не одбијајући. ХВАЛА госп.министру на изузетном стрпљењу и показаном разумевању за питања и жеље потомака славних српских ратника, као и помоћнику министра Милошу Ковачевићу задуженом за сектор борачко инвалидске заштите (на слици горе лево).
По завршетку церемоније, лепо су се потомци из Ниша (на челу са госп.Славицом Динић и Мирославом Величковићем који су организовали долазак 60 нишлија) дружили у хладу испред Музеја са увек скоро свугде присутним члановима САВЕЗА из Београда (Миланком, Мијом Малишићем и Николом Тртицом).
Наравно и мени је било предивно и право задовољство бити са хаџи Николом и "братом" Мирославом који су мени, много, много више од пријатеља.
Пише Проф. хаџи Сретен Цветојевић – Цвеле, потпредседник Савеза удружења потомака ратника Србије 1912-1920. и председник Општинске организације Савеза удружења потомака ратника Србије 1912-1920. "Браћа Рибникар" Љубовија.