Уважени и поштовани ПОТОМЦИ, драги пријатељи.
Имајући у виду да нам се по тзв. друштвеним мрежама и вибер групама (и не само на њима, већ и у стручним и научним круговима, као и у свакодневној комуникацији нас СРБА широм света) константно поставља и као пожар шири ТАЈ МИТ о звонима БОГОРОДИЧНЕ готичке катедрале НОТР ДАМ у Паризу и њиховом наводном звоњењу поводом победе Срба у боју на Косову пољу 1389.г. а у ствари истина је поприлично другачија.
Ја се слажем да је тај мит у данима вишевековног ропства српског народа под Турцима био потребан и неопходан и да је као такав сигурно помогао нашим прецима да опстану и сачувају своју православну веру, самобитност, понос и унутарњу снагу да ће се једног дана поново живети у СЛОБОДИ и СВОЈОЈ ОТАЏБИНИ? Али исто тако сматрам да данас у 21.веку и 634.године од тог историјског догађаја сви треба да знамо, боримо се за истину и као такву ИСТИНОМ, ИСТИНОМ и само ИСТИНОМ едукујемо своју децу и младе генерације које долазе, а не МИТОВИМА јер 21.век и 2023.година нису времена за митове?
Па сходно томе, ево и мог кратког осврта кроз "призму" историјских докумената о наведеном догађају.
Историчар др. МИХАИЛО ДИНИЋ још 1937.год. у научном раду под називом "ХРОНИКА СЕН-ДЕНИСКОГ КАЛУЂЕРА КАО ИЗВОР ЗА БОЈЕВЕ НА КОСОВУ И РОВИНАМА" децидно појави историјски поткрепљено појашњава да се то није одиграло на начин за који ми врло често верујемо да јесте. (Објављено у зборнику "Прилози за књижевност, језик, историју и фолклор" књига бе.17 Београд 1937, 55-61).
А у ствари истина је следећа:
Тај нама данас анонимни повесничар и званични дворски историчар тадашњег француског краља, забележено је у одељку свог списа "DE VICTORTA REGIS HUNGARIAE CONTRA TURCOS" - (о победи угарског краља над Турцима) како је у ствари угарски краљ Жигмунд Луксембуршки 1385.године повео бројну и моћну мултиетничку војску у рат против Турака, крећући се у правцу Влашке, док му је у сусрет пролазећи кроз Бугарску са својом војском ишао султан Бајазид први "Муњевити".
Калуђер је верно пренео детаље целог тог похода, као и саме битке која се одиграла у мају 1395. на РОВИНАМА. На жалост тада је направио и један лапсус записавши како су у бици погинули и нико други до султана отац Мурат први и његов син Јакуб.
И ЕТО ОДАКЛЕ СЕ ОВАЈ МИТ СТВОРИО.
При том у том тексту калуђер ни једном једином речју не помиње Србе и Србију, Косово, кнеза Лазара нити било шта друго што би имало сличности са битком на Косову пољу која је била 6.година раније и нема никакве везе са Влашком и угарском као ни краљем Жигмундом Луксембуршким.
При том летопис цркве НОТР ДАМ и историјским извори недвосмислено потврђују да су се звона париске цркве НОТР ДАМ ЗАИСТА ОГЛАСИЛА У ЧАСТ И СЛАВУ ПОБЕДЕ ХРИШЋАНА НАД ОСМАНЛИЈАМА ПОД ВОЂСТВОМ ЖИГМУНДА ЛУКСЕМБУРШКОГ У МАЈУ 1395.ГОДИНЕ.
О томе су идентично писали у преводу тог историјског извора ЦИНКАЈЗЕН (у обимној историји Османског царства) а касније и КОНСТАНТИН ГИРИЧЕК. који је помиње у историји Бугарског народа.
У нашу историју то први али погрешно (свесно или несвесно) уводи историчар, дипломата и некада моћни министар финансија и у три кабинета министар иностраних дела Владе кнежевине и краљевине Србије ЧЕДОМИЉ МИЈАТОВИЋ 1891.године?
(За оне којима је мање познато, то је министар који је баш на ВИДОВДАН 1881. без знања владе Кнежевине Србије а у њено име, потписао злогласну "ТАЈНУ КОНВЕНЦИЈУ" са Аустроугарском у Бечу и за то од цара Фрање Јосифа награђен Орденом гвоздене круне, са наследном грофофском титулом и пензијом).
Објавио у "СПОМЕНИКУ СРПСКЕ КРАЉЕВСКЕ АКАДЕМИЈЕ НАУКА" бр. Х. Београд 1891.11-18).
Тек од тог момента ова повест постепено постаје део митског наслеђа нашег народа КОЈА СЕ ОДРЖАЛА И ДО ДАНАШЊИХ ДАНА, ЧАК И У НАУЧНИМ И ИНТЕЛЕКТУАЛНИМ КРУГОВИМА А КАМО ЛИ У НАРОДУ?
Желео сам да питање МИТА и СТВАРНОСТИ поткрепим историјски неоспорним изворима. У прилог томе свој осврт завршићу реченицом коју је некада изрекао амерички председник Хари Спенсер Труман, а она гласи:
"ЈЕДИНО НОВО НА ОВОМ СВЕТУ ЈЕ ИСТОРИЈА КОЈУ НЕ ЗНАМО".
Пише Проф. хаџи Сретен Цветојевић – Цвеле, потпредседник Савеза удружења потомака ратника Србије 1912-1920. и председник Општинске организације Савеза удружења потомака ратника Србије 1912-1920. "Браћа Рибникар" Љубовија.
Имајући у виду да нам се по тзв. друштвеним мрежама и вибер групама (и не само на њима, већ и у стручним и научним круговима, као и у свакодневној комуникацији нас СРБА широм света) константно поставља и као пожар шири ТАЈ МИТ о звонима БОГОРОДИЧНЕ готичке катедрале НОТР ДАМ у Паризу и њиховом наводном звоњењу поводом победе Срба у боју на Косову пољу 1389.г. а у ствари истина је поприлично другачија.
Ја се слажем да је тај мит у данима вишевековног ропства српског народа под Турцима био потребан и неопходан и да је као такав сигурно помогао нашим прецима да опстану и сачувају своју православну веру, самобитност, понос и унутарњу снагу да ће се једног дана поново живети у СЛОБОДИ и СВОЈОЈ ОТАЏБИНИ? Али исто тако сматрам да данас у 21.веку и 634.године од тог историјског догађаја сви треба да знамо, боримо се за истину и као такву ИСТИНОМ, ИСТИНОМ и само ИСТИНОМ едукујемо своју децу и младе генерације које долазе, а не МИТОВИМА јер 21.век и 2023.година нису времена за митове?
Па сходно томе, ево и мог кратког осврта кроз "призму" историјских докумената о наведеном догађају.
Историчар др. МИХАИЛО ДИНИЋ још 1937.год. у научном раду под називом "ХРОНИКА СЕН-ДЕНИСКОГ КАЛУЂЕРА КАО ИЗВОР ЗА БОЈЕВЕ НА КОСОВУ И РОВИНАМА" децидно појави историјски поткрепљено појашњава да се то није одиграло на начин за који ми врло често верујемо да јесте. (Објављено у зборнику "Прилози за књижевност, језик, историју и фолклор" књига бе.17 Београд 1937, 55-61).
А у ствари истина је следећа:
Тај нама данас анонимни повесничар и званични дворски историчар тадашњег француског краља, забележено је у одељку свог списа "DE VICTORTA REGIS HUNGARIAE CONTRA TURCOS" - (о победи угарског краља над Турцима) како је у ствари угарски краљ Жигмунд Луксембуршки 1385.године повео бројну и моћну мултиетничку војску у рат против Турака, крећући се у правцу Влашке, док му је у сусрет пролазећи кроз Бугарску са својом војском ишао султан Бајазид први "Муњевити".
Калуђер је верно пренео детаље целог тог похода, као и саме битке која се одиграла у мају 1395. на РОВИНАМА. На жалост тада је направио и један лапсус записавши како су у бици погинули и нико други до султана отац Мурат први и његов син Јакуб.
И ЕТО ОДАКЛЕ СЕ ОВАЈ МИТ СТВОРИО.
При том у том тексту калуђер ни једном једином речју не помиње Србе и Србију, Косово, кнеза Лазара нити било шта друго што би имало сличности са битком на Косову пољу која је била 6.година раније и нема никакве везе са Влашком и угарском као ни краљем Жигмундом Луксембуршким.
При том летопис цркве НОТР ДАМ и историјским извори недвосмислено потврђују да су се звона париске цркве НОТР ДАМ ЗАИСТА ОГЛАСИЛА У ЧАСТ И СЛАВУ ПОБЕДЕ ХРИШЋАНА НАД ОСМАНЛИЈАМА ПОД ВОЂСТВОМ ЖИГМУНДА ЛУКСЕМБУРШКОГ У МАЈУ 1395.ГОДИНЕ.
О томе су идентично писали у преводу тог историјског извора ЦИНКАЈЗЕН (у обимној историји Османског царства) а касније и КОНСТАНТИН ГИРИЧЕК. који је помиње у историји Бугарског народа.
У нашу историју то први али погрешно (свесно или несвесно) уводи историчар, дипломата и некада моћни министар финансија и у три кабинета министар иностраних дела Владе кнежевине и краљевине Србије ЧЕДОМИЉ МИЈАТОВИЋ 1891.године?
(За оне којима је мање познато, то је министар који је баш на ВИДОВДАН 1881. без знања владе Кнежевине Србије а у њено име, потписао злогласну "ТАЈНУ КОНВЕНЦИЈУ" са Аустроугарском у Бечу и за то од цара Фрање Јосифа награђен Орденом гвоздене круне, са наследном грофофском титулом и пензијом).
Објавио у "СПОМЕНИКУ СРПСКЕ КРАЉЕВСКЕ АКАДЕМИЈЕ НАУКА" бр. Х. Београд 1891.11-18).
Тек од тог момента ова повест постепено постаје део митског наслеђа нашег народа КОЈА СЕ ОДРЖАЛА И ДО ДАНАШЊИХ ДАНА, ЧАК И У НАУЧНИМ И ИНТЕЛЕКТУАЛНИМ КРУГОВИМА А КАМО ЛИ У НАРОДУ?
Желео сам да питање МИТА и СТВАРНОСТИ поткрепим историјски неоспорним изворима. У прилог томе свој осврт завршићу реченицом коју је некада изрекао амерички председник Хари Спенсер Труман, а она гласи:
"ЈЕДИНО НОВО НА ОВОМ СВЕТУ ЈЕ ИСТОРИЈА КОЈУ НЕ ЗНАМО".
Пише Проф. хаџи Сретен Цветојевић – Цвеле, потпредседник Савеза удружења потомака ратника Србије 1912-1920. и председник Општинске организације Савеза удружења потомака ратника Србије 1912-1920. "Браћа Рибникар" Љубовија.