Да је више него истинита она чувена реченица "чудни су путеви Господњи", и ако ја мислим мало другачије "да Господњи путеви нису чудни, већ да су
Господу увек потпуно јасни и да за сваког од нас Господ има предодређену мисију у овоземаљском животу, али да их ми грешни људи често не
препознајемо, погрешно и недовољно разумемо а најчешће уопште НЕ РАЗУМЕМО, па говоримо:
ЧУДНИ СУ ПУТЕВИ ГОСПОДЊИ"?
Зашто то пишем?
Па зато, што сам само пре пар дана, тачније 22.јула писао о "СРПСКОЈ СТАЗИ" и у међувремену пронађеном СРПСКОМ ГРОБЉУ, горе високо у Алпима изнад Кастелана.
Такође, између осталог и да је у Кастелану, прошле године 23.јула откривена СПОМЕН ПЛОЧА са за сада 7. (седам) имена, презимена и година старости наших славних предака - мученика, који ту на скоро 1.000 км од отаџбине далеким и 2.000 метара високим АЛПИМА, нађоше смирај својој души и заувек оставише своје кости.
Треће име по реду на тој спомен плочи је ЧЕДОМИР ЛУКИЋ стар 31.годину.
И шта је то сада посебно битно?
Па браћо и сестре, битно је због оне реченице и оних који у њу верују "ДА СУ ЧУДНИ ПУТЕВИ ГОСПОДЊИ".
За тим Чедомиром Лукићем редовном 3.чете 1. батаљона 5.пешадијског пука Дринске дивизије првог позива из села УЗОВНИЦА код ЉУБОВИЈЕ, његови ПОТОМЦИ интезивно трагају још од 1916. године. А у селу Чедомир је оставио супругу Соку и сина Јанка старог само 3.године који га наравно никада више нису видели а ни дочекали да се врати кући.
А ако опет неко пита, па шта ако је из Узовнице код Љубовије и какве везе са Узовницом има реченица "чудни су путеви Господњи", ево одговора.
Мајка Чедомировог чукунунука Димитрија који за њим упорно трага, је честита ПОТОМКИЊА председница СУДА ЧАСТИ у нашој општинској организацији Савеза удружења потомака ратника 1912-1920. "Браћа Рибникар" Љубовија, дипл.правник госпођа Зора Лукић.
И ето честити ПОТОМЦИ, након 107.година (захваљујући пре свега новинском тексту из листа КУРИР) круг се затворио а "чудни путеви Господњи" омогућили потомцима редова Чедомира Лукића ДА КОНАЧНО САЗНАЈУ ГДЕ ЈЕ ВЕЧНО ПОЧИВАЛИШТЕ ЊИХОВОГ ПРЕТКА!
Породица је захваљујући нашем члану удружења потомака и хроничару из Љубовије, уједно и аутору књиге "АЗБУКОВЧАНИ У ПАКЛУ РАТА 1914-1918. ВОЈНЕ ЖРТВЕ" господину Милану Младеновићу "Топлаку" имала податак да је њихов предак ЧЕДОМИР 25.септембра 1915. заробљен код Смедерева и депортован у аустроугарски логор ТРЕНЧИН у данашњој Републици Словачкој. Испоставило се да је погрешан податак о његовој смрти у Тренчину 25.3.1916. већ права истина захваљујући подацима из парохије Кастелано, ДА ЈЕ ЧЕДОМИР ЛУКИЋ из УЗОВНИЦЕ, округ Подрињски, умро 16.марта 1916. у Алпима на подручју Кастелано, а званични узрок смрти је ПАРАЛИЗА СРЦА УСЛЕД ИСЦРПЉЕНОСТИ.
И на крају!
Сада сам још више убеђен, да ће САВЕЗ на једном од наших будућих путовања на комеморације у регијама Словеније, Италије и Аустрије успети да организује посету КАСТЕЛАНУ у Алпима и по први пут организовано од стране Републичког одбора САВЕЗА УДРУЖЕЊА ПОТОМАКА РАТНИКА СРБИЈЕ 1912-1920. на државној или било којој другој врсти комеморације положимо венце и одамо дужне почасти нашим славним ПРЕЦИМА - мученицима, а ми из општинске организације "Браћа Рибникар" Љубовија у оквиру исте, посебно и нашем земљаку, горе поменутом ЧЕДОМИРУ ЛУКИЋУ из Узовнице код Љубовије.
Амин Боже дај.
Пише Проф. хаџи Сретен Цветојевић – Цвеле, потпредседник Савеза удружења потомака ратника Србије 1912-1920. и председник Општинске организације Савеза удружења потомака ратника Србије 1912-1920. "Браћа Рибникар" Љубовија.
Зашто то пишем?
Па зато, што сам само пре пар дана, тачније 22.јула писао о "СРПСКОЈ СТАЗИ" и у међувремену пронађеном СРПСКОМ ГРОБЉУ, горе високо у Алпима изнад Кастелана.
Такође, између осталог и да је у Кастелану, прошле године 23.јула откривена СПОМЕН ПЛОЧА са за сада 7. (седам) имена, презимена и година старости наших славних предака - мученика, који ту на скоро 1.000 км од отаџбине далеким и 2.000 метара високим АЛПИМА, нађоше смирај својој души и заувек оставише своје кости.
Треће име по реду на тој спомен плочи је ЧЕДОМИР ЛУКИЋ стар 31.годину.
И шта је то сада посебно битно?
Па браћо и сестре, битно је због оне реченице и оних који у њу верују "ДА СУ ЧУДНИ ПУТЕВИ ГОСПОДЊИ".
За тим Чедомиром Лукићем редовном 3.чете 1. батаљона 5.пешадијског пука Дринске дивизије првог позива из села УЗОВНИЦА код ЉУБОВИЈЕ, његови ПОТОМЦИ интезивно трагају још од 1916. године. А у селу Чедомир је оставио супругу Соку и сина Јанка старог само 3.године који га наравно никада више нису видели а ни дочекали да се врати кући.
А ако опет неко пита, па шта ако је из Узовнице код Љубовије и какве везе са Узовницом има реченица "чудни су путеви Господњи", ево одговора.
Мајка Чедомировог чукунунука Димитрија који за њим упорно трага, је честита ПОТОМКИЊА председница СУДА ЧАСТИ у нашој општинској организацији Савеза удружења потомака ратника 1912-1920. "Браћа Рибникар" Љубовија, дипл.правник госпођа Зора Лукић.
И ето честити ПОТОМЦИ, након 107.година (захваљујући пре свега новинском тексту из листа КУРИР) круг се затворио а "чудни путеви Господњи" омогућили потомцима редова Чедомира Лукића ДА КОНАЧНО САЗНАЈУ ГДЕ ЈЕ ВЕЧНО ПОЧИВАЛИШТЕ ЊИХОВОГ ПРЕТКА!
Породица је захваљујући нашем члану удружења потомака и хроничару из Љубовије, уједно и аутору књиге "АЗБУКОВЧАНИ У ПАКЛУ РАТА 1914-1918. ВОЈНЕ ЖРТВЕ" господину Милану Младеновићу "Топлаку" имала податак да је њихов предак ЧЕДОМИР 25.септембра 1915. заробљен код Смедерева и депортован у аустроугарски логор ТРЕНЧИН у данашњој Републици Словачкој. Испоставило се да је погрешан податак о његовој смрти у Тренчину 25.3.1916. већ права истина захваљујући подацима из парохије Кастелано, ДА ЈЕ ЧЕДОМИР ЛУКИЋ из УЗОВНИЦЕ, округ Подрињски, умро 16.марта 1916. у Алпима на подручју Кастелано, а званични узрок смрти је ПАРАЛИЗА СРЦА УСЛЕД ИСЦРПЉЕНОСТИ.
И на крају!
Сада сам још више убеђен, да ће САВЕЗ на једном од наших будућих путовања на комеморације у регијама Словеније, Италије и Аустрије успети да организује посету КАСТЕЛАНУ у Алпима и по први пут организовано од стране Републичког одбора САВЕЗА УДРУЖЕЊА ПОТОМАКА РАТНИКА СРБИЈЕ 1912-1920. на државној или било којој другој врсти комеморације положимо венце и одамо дужне почасти нашим славним ПРЕЦИМА - мученицима, а ми из општинске организације "Браћа Рибникар" Љубовија у оквиру исте, посебно и нашем земљаку, горе поменутом ЧЕДОМИРУ ЛУКИЋУ из Узовнице код Љубовије.
Амин Боже дај.
Пише Проф. хаџи Сретен Цветојевић – Цвеле, потпредседник Савеза удружења потомака ратника Србије 1912-1920. и председник Општинске организације Савеза удружења потомака ратника Србије 1912-1920. "Браћа Рибникар" Љубовија.