Поводом годишњице од откривања спомен обележја "СРПСКА СТАЗА" нашим славним ПРЕЦИМА - МУЧЕНИЦИМА горе високо на Алпима, тачније у
селу КАСТЕЛАНО изнад града РОВЕРЕТО у северној италијанској регији ТРЕНТИНО - ЈУЖНИ ТИРОЛ, да још једном подсетимо све ПОТОМКЕ
на више него тешку и трагичну судбину наших славних предака.
НЕЗНАЊЕ ИЛИ МОЖДА НЕШТО ДРУГО, било како било ипск су након века и више "ИЗРОНИЛИ" из ТАМЕ ЗАБОРАВА? И наравно то је нешто што све нас ПОТОМКЕ и не само потомке треба посебно и изузетно да обрадује. На жалост и тешку судбину православног и слободарског СРПСКОГ народа и државе, са костима својих најбољих синова расутих на стотинама војничких гробаља у више од 40 земаља света, додајемо још једно (до пре две године) стручној а и свакој другој врсти јавности у Србији ПОТПУНО НЕПОЗНАТО ВОЈНИЧКО ГРОБЉЕ ИЗ ПРВОГ СВЕТСКОГ РАТА. Али захваљујући двојици италијанских историчара КЛАУДИЈУ ТОНЕЛИЈУ и МАУРИЦИЈУ МАНИКИ и њиховој дугогодишњој упорности, исти су са метал-детектором горе високо у Алпима пронашли необележжено и до тада непознато гробље са костима поред којих су били војнички каишеви и дугмад са ознакама СРПСКЕ КРАЉЕВСКЕ ВОЈСКЕ, али и новчаници у којима су били српски динари... То је неупитно указивало да се ради о гробљу српских војника и интернираца заточених од стране Аустроугарске у замку из 11.века КАСТЕЛАНО по коме је село и добило име. Од 1916. до 1918. г. аустроугарске власти су замак претвориле у логор ратних заробљеника из Србије, Русије, Румуније, Француске... или једном речју држава чланица АНТАНТЕ. Село КАСТЕЛАНО на обронцима Алпа омеђено шумама делује баш бајковито на надморској висини од 800 метара изнад мора и места РОВЕРТО док се изнад њега горе високо у облаке и на висину од преко 2.000 метара издиже планински врх на коме су ТЕШКО РАДЕЋИ СВОЈЕ ЖИВОТЕ И КОСТИ ДАЛЕКО ОД ОТАЏБИНЕ СРБИЈЕ ОСТАВИЛИ НАШИ ПРЕЦИ - МУЧЕНИЦИ.
У самом селу налазио се појас тзв."ничије земље" који је раздвајао прве линије ровова аустроугарске и италијанске војске (данас је управо на том месту објекат болнице, а на месту где је сада звоник почињао је део аустроугарског фронта). С обзиром да је одмах испод замка КАСТЕЛАНО била дубока провалија аустроугари лешеве заробљених савезничких војника и интернираца нису сахрањивали већ су их само бацали у дубоки амбис испод замка.
Па откуда онда гробље и то само српских војника горе високо на врховима Алпа изнад села Кастелано?
Па зато што је Србима додељен најтежи део радова, а то је подразумевало да свако јутро устају рано и у 05 часова крећу из замка (логора) горе са задатком да прокопају пут уз планину до врха који је на 2.058 метара надморске висине. А пут је требало прокопати да би аустроугарска војска могла да извуче артиљеријска оружја и оруђа и са истима дејствује по италијанским положајима испод њих.
ЗАТО СЕ ТУ НАЛАЗИ САМО СРПСКО ГРОБЉЕ, ЈЕР СУ ОД СВИХ ЗАРОБЉЕНИХ ГОРЕ НА ПРОБИЈАЊУ ПУТА РАДИЛИ САМО СРБИ.
И ето захваљујући двојици упорних италијанских историчара, надлежним државним органима Италије и Србије као и бројним другима који су дали свој допринос, почев од средине јула ове године па убудуће, све оне који ту кроче, на Србе ће свакодневно ПОДСЕЋАТИ спомен плоча "СРПСКА СТАЗА" и два путоказа као обавештење КО ЈЕ ОВУ СТАЗУ НАПРАВИО током Првог светског или "Великог" рата.
Треба свакако подсетити и да је прошле године, када је по први пут одржана комеморација, ту у Кастелану постављена и плоча са именима за сада 7 (седморице) Срба чија су имена пронађена захваљујући локалном пароху у цркви.
А ове године на државној церемонији, након свечаног откривања спомен обележја "СРПСКА СТАЗА" министру Селаковићу пришао је један старији мештанин Италијан и поклонио СТАРИ ЗАРЂАЛИ СРПСКИ ПРСТЕН који је пронашао на свом имању.
Надајмо се да ће наша мила отаџбина Србија препознати и знати адекватно да вреднује и награди ове дивне гестове човекољубља, родољубља и хуманости, пре свега двојице историчара КЛАУДИЈА и МАУРИЦИЈА без чије упорности и ангажовања ништа од овога не би било А НАШИ ПРЕЦИ МУЧЕНИЦИ БИ МОЖДА ЗАУВЕК ОСТАЛИ ЗАБОРАВЉЕНИ ОВДЕ ВИСОКО НА АЛПИМА?
Такође, искрено верујем и надам се да ће овде већ следеће године у јулу на државној комеморацији (као и на бројним другим) бити присутни униформисани питомци војних и полицијских школа и академија Републике Србије али и ми из САВЕЗА удружења потомака ратника Србије од 1912. до 1920.године? За почетак, ако не бројно као на Крфу, Виду, Солуну, Кајмакчалану, Матхаузену, Јиндриховицама, Нађмеђерз ... онда бар са делегацијом САВЕЗА. То нам је света дужност, обавеза и ДУГ према својим славним ПРЕЦИМА - МУЧЕНИЦИМА који су ту на Алпима 103 године БИЛИ НАПУШТЕНИ И ЗАБОРАВЉЕНИ.
Ех драги Боже и мили наши ПРЕЦИ, да ли ће нам тај неопростиви грех икада бити опроштен? А ако нам Господ Бог и наши преци и опросте тај неопростиви грех, ИСТОРИЈА и САВЕСТ НАМ ТО НИКАДА НЕЋЕ МОЋИ ОПРОСТИТИ?
А да више нису заборављени, можда је најбољи следећи пример:
После највећег ЦАР ЗВОНА које се налази у Москви на Црвеном тргу - највеће КЛАТЕЋЕ ЗВОНО МИРА налази се управо испод села Кастелано у граду РОВЕРЕТУ које је изливено 1924.год.од ТОПОВА ЗЕМАЉА САВЕЗНИЦА учесница Првог светског рата.
То звоно мира на цркви СВ. МАРИЈЕ ДОЛОРЕЗЕ (Св. Марије најболније) у Роверету, сваке недеље увече тачно 100 ПУТА ОТКУЦАВА шаљући на тај начин ПОРУКУ МИРА И СЕЋАЊА НА СВЕ УМРЛЕ У РАТОВИМА ШИРОМ СВЕТА.
Е браћо и сестре и честити ПОТОМЦИ, то "ЗВОНО МИРА" је након откривања спомен обележја нашим умореним прецима, ТАЧНО У ПОДНЕ звонило ту исту мелодију у ЧАСТ НАШИХ ПРЕДАКА, ДОК СЕ ИЗНАД ПОНОСНО ПОДИЗАЛА СРПСКА ТРОБОЈКА А СА АЛПИ НА СВЕ СТРАНЕ СВЕТА ОДЈЕКИВАЛИ ТАКТОВИ ХИМНЕ "БОЖЕ ПРАВДЕ" за коју су ти наши славни преци - мученици положили своје животе, остављајући их чак и ту на високим Алпима хиљадама километара удаљеним од њихових родних кућа и отаџбине им СРБИЈЕ.
Колико их од званично 1.247.435 палих за отаџбину Србију током Првог светског рата ПОЧИВА ту на Алпима, на нама је и генерацијама које долазе после нас да бар покушамо да утврдимо и убудуће их се сећамо одавајући им дужне почасти и чувајући их заувек у колективном сећању СРПСКЕ ДРЖАВЕ И НАРОДА КОЈИ У ЊОЈ ЖИВЕ.
Село КАСТЕЛАНО високо на Алпима и замак Кастелано из 11.века у коме су били заточени наши славни преци.
Клаудио и Маурицио, италијански историчари који су открили СРПСКО ГРОБЉЕ на Алпима.
Спомен плоча са 7 српских имена, откривена у Кастелану 23.јула прошле године.
Спомен табла и путокази који упућују на "СРПСКУ СТАЗУ" али нас заувек и опомињу ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ!
Прстен неког од наших предака - страдалника са Алпа, пронађен на имању једног од мештана Кастелана.
И на крају.
Фото прича у једној слици. Највеће КЛАТЕЋЕ ЗВОНО МИРА из Роверета, замак из 11.века из села КАСТЕЛАНО, новооткривено спомен обележје са ловоровим венцем на српској тробојци и министар госп. Селаковић који се својски труди да заборављене славне српске ПРЕТКЕ оживи а запуштена и неадекватно одржавана српска војничка гробља и меморијале доведе на ниво који заслужују. У име славних ПРЕДАКА и на понос ПОТОМАКА, неизмерно ХВАЛА госп. министре Селаковићу.
Пише Проф. хаџи Сретен Цветојевић – Цвеле, потпредседник Савеза удружења потомака ратника Србије 1912-1920. и председник Општинске организације Савеза удружења потомака ратника Србије 1912-1920. "Браћа Рибникар" Љубовија.
НЕЗНАЊЕ ИЛИ МОЖДА НЕШТО ДРУГО, било како било ипск су након века и више "ИЗРОНИЛИ" из ТАМЕ ЗАБОРАВА? И наравно то је нешто што све нас ПОТОМКЕ и не само потомке треба посебно и изузетно да обрадује. На жалост и тешку судбину православног и слободарског СРПСКОГ народа и државе, са костима својих најбољих синова расутих на стотинама војничких гробаља у више од 40 земаља света, додајемо још једно (до пре две године) стручној а и свакој другој врсти јавности у Србији ПОТПУНО НЕПОЗНАТО ВОЈНИЧКО ГРОБЉЕ ИЗ ПРВОГ СВЕТСКОГ РАТА. Али захваљујући двојици италијанских историчара КЛАУДИЈУ ТОНЕЛИЈУ и МАУРИЦИЈУ МАНИКИ и њиховој дугогодишњој упорности, исти су са метал-детектором горе високо у Алпима пронашли необележжено и до тада непознато гробље са костима поред којих су били војнички каишеви и дугмад са ознакама СРПСКЕ КРАЉЕВСКЕ ВОЈСКЕ, али и новчаници у којима су били српски динари... То је неупитно указивало да се ради о гробљу српских војника и интернираца заточених од стране Аустроугарске у замку из 11.века КАСТЕЛАНО по коме је село и добило име. Од 1916. до 1918. г. аустроугарске власти су замак претвориле у логор ратних заробљеника из Србије, Русије, Румуније, Француске... или једном речју држава чланица АНТАНТЕ. Село КАСТЕЛАНО на обронцима Алпа омеђено шумама делује баш бајковито на надморској висини од 800 метара изнад мора и места РОВЕРТО док се изнад њега горе високо у облаке и на висину од преко 2.000 метара издиже планински врх на коме су ТЕШКО РАДЕЋИ СВОЈЕ ЖИВОТЕ И КОСТИ ДАЛЕКО ОД ОТАЏБИНЕ СРБИЈЕ ОСТАВИЛИ НАШИ ПРЕЦИ - МУЧЕНИЦИ.
У самом селу налазио се појас тзв."ничије земље" који је раздвајао прве линије ровова аустроугарске и италијанске војске (данас је управо на том месту објекат болнице, а на месту где је сада звоник почињао је део аустроугарског фронта). С обзиром да је одмах испод замка КАСТЕЛАНО била дубока провалија аустроугари лешеве заробљених савезничких војника и интернираца нису сахрањивали већ су их само бацали у дубоки амбис испод замка.
Па откуда онда гробље и то само српских војника горе високо на врховима Алпа изнад села Кастелано?
Па зато што је Србима додељен најтежи део радова, а то је подразумевало да свако јутро устају рано и у 05 часова крећу из замка (логора) горе са задатком да прокопају пут уз планину до врха који је на 2.058 метара надморске висине. А пут је требало прокопати да би аустроугарска војска могла да извуче артиљеријска оружја и оруђа и са истима дејствује по италијанским положајима испод њих.
ЗАТО СЕ ТУ НАЛАЗИ САМО СРПСКО ГРОБЉЕ, ЈЕР СУ ОД СВИХ ЗАРОБЉЕНИХ ГОРЕ НА ПРОБИЈАЊУ ПУТА РАДИЛИ САМО СРБИ.
И ето захваљујући двојици упорних италијанских историчара, надлежним државним органима Италије и Србије као и бројним другима који су дали свој допринос, почев од средине јула ове године па убудуће, све оне који ту кроче, на Србе ће свакодневно ПОДСЕЋАТИ спомен плоча "СРПСКА СТАЗА" и два путоказа као обавештење КО ЈЕ ОВУ СТАЗУ НАПРАВИО током Првог светског или "Великог" рата.
Треба свакако подсетити и да је прошле године, када је по први пут одржана комеморација, ту у Кастелану постављена и плоча са именима за сада 7 (седморице) Срба чија су имена пронађена захваљујући локалном пароху у цркви.
А ове године на државној церемонији, након свечаног откривања спомен обележја "СРПСКА СТАЗА" министру Селаковићу пришао је један старији мештанин Италијан и поклонио СТАРИ ЗАРЂАЛИ СРПСКИ ПРСТЕН који је пронашао на свом имању.
Надајмо се да ће наша мила отаџбина Србија препознати и знати адекватно да вреднује и награди ове дивне гестове човекољубља, родољубља и хуманости, пре свега двојице историчара КЛАУДИЈА и МАУРИЦИЈА без чије упорности и ангажовања ништа од овога не би било А НАШИ ПРЕЦИ МУЧЕНИЦИ БИ МОЖДА ЗАУВЕК ОСТАЛИ ЗАБОРАВЉЕНИ ОВДЕ ВИСОКО НА АЛПИМА?
Такође, искрено верујем и надам се да ће овде већ следеће године у јулу на државној комеморацији (као и на бројним другим) бити присутни униформисани питомци војних и полицијских школа и академија Републике Србије али и ми из САВЕЗА удружења потомака ратника Србије од 1912. до 1920.године? За почетак, ако не бројно као на Крфу, Виду, Солуну, Кајмакчалану, Матхаузену, Јиндриховицама, Нађмеђерз ... онда бар са делегацијом САВЕЗА. То нам је света дужност, обавеза и ДУГ према својим славним ПРЕЦИМА - МУЧЕНИЦИМА који су ту на Алпима 103 године БИЛИ НАПУШТЕНИ И ЗАБОРАВЉЕНИ.
Ех драги Боже и мили наши ПРЕЦИ, да ли ће нам тај неопростиви грех икада бити опроштен? А ако нам Господ Бог и наши преци и опросте тај неопростиви грех, ИСТОРИЈА и САВЕСТ НАМ ТО НИКАДА НЕЋЕ МОЋИ ОПРОСТИТИ?
А да више нису заборављени, можда је најбољи следећи пример:
После највећег ЦАР ЗВОНА које се налази у Москви на Црвеном тргу - највеће КЛАТЕЋЕ ЗВОНО МИРА налази се управо испод села Кастелано у граду РОВЕРЕТУ које је изливено 1924.год.од ТОПОВА ЗЕМАЉА САВЕЗНИЦА учесница Првог светског рата.
То звоно мира на цркви СВ. МАРИЈЕ ДОЛОРЕЗЕ (Св. Марије најболније) у Роверету, сваке недеље увече тачно 100 ПУТА ОТКУЦАВА шаљући на тај начин ПОРУКУ МИРА И СЕЋАЊА НА СВЕ УМРЛЕ У РАТОВИМА ШИРОМ СВЕТА.
Е браћо и сестре и честити ПОТОМЦИ, то "ЗВОНО МИРА" је након откривања спомен обележја нашим умореним прецима, ТАЧНО У ПОДНЕ звонило ту исту мелодију у ЧАСТ НАШИХ ПРЕДАКА, ДОК СЕ ИЗНАД ПОНОСНО ПОДИЗАЛА СРПСКА ТРОБОЈКА А СА АЛПИ НА СВЕ СТРАНЕ СВЕТА ОДЈЕКИВАЛИ ТАКТОВИ ХИМНЕ "БОЖЕ ПРАВДЕ" за коју су ти наши славни преци - мученици положили своје животе, остављајући их чак и ту на високим Алпима хиљадама километара удаљеним од њихових родних кућа и отаџбине им СРБИЈЕ.
Колико их од званично 1.247.435 палих за отаџбину Србију током Првог светског рата ПОЧИВА ту на Алпима, на нама је и генерацијама које долазе после нас да бар покушамо да утврдимо и убудуће их се сећамо одавајући им дужне почасти и чувајући их заувек у колективном сећању СРПСКЕ ДРЖАВЕ И НАРОДА КОЈИ У ЊОЈ ЖИВЕ.
Село КАСТЕЛАНО високо на Алпима и замак Кастелано из 11.века у коме су били заточени наши славни преци.
Клаудио и Маурицио, италијански историчари који су открили СРПСКО ГРОБЉЕ на Алпима.
Спомен плоча са 7 српских имена, откривена у Кастелану 23.јула прошле године.
Спомен табла и путокази који упућују на "СРПСКУ СТАЗУ" али нас заувек и опомињу ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ!
Прстен неког од наших предака - страдалника са Алпа, пронађен на имању једног од мештана Кастелана.
И на крају.
Фото прича у једној слици. Највеће КЛАТЕЋЕ ЗВОНО МИРА из Роверета, замак из 11.века из села КАСТЕЛАНО, новооткривено спомен обележје са ловоровим венцем на српској тробојци и министар госп. Селаковић који се својски труди да заборављене славне српске ПРЕТКЕ оживи а запуштена и неадекватно одржавана српска војничка гробља и меморијале доведе на ниво који заслужују. У име славних ПРЕДАКА и на понос ПОТОМАКА, неизмерно ХВАЛА госп. министре Селаковићу.
Пише Проф. хаџи Сретен Цветојевић – Цвеле, потпредседник Савеза удружења потомака ратника Србије 1912-1920. и председник Општинске организације Савеза удружења потомака ратника Србије 1912-1920. "Браћа Рибникар" Љубовија.