Честити ПОТОМЦИ наших славних предака и уједно поштовани чланови САВЕЗА удружења потомака ратника Србије од 1912. до 1920. године. Ми
који баштинимо и чувамо сећања на историјске догађаје из периода 1912-1920. (БАЛКАНСКИ И ПРВИ СВЕТСКИ или "ВЕЛИКИ"РАТ) уједно и период
најсветлијих традиција српске војске и српског оружја из тог периода, посебно треба да се сећамо и никада не заборавимо данашњи датум 17. јул.
А зашто?
Па зато што су у ноћи између 16 и 17. јула 1918.г. (пре 105. г) руски бољшевици на подручју Јекатеринбурга сурово, ватреним оружјем и бајонетима побили целу царску породицу РОМАНОВ. Цара НИКОЛАЈА другог, царицу АЛЕКСАНДРУ и њихових 5.деце, принцезе ОЛГУ, ТАТЈАНУ, МАРИЈУ, АНАСТАСИЈУ и принца АЛЕКСЕЈА. Уз њих су побијени и сви они који су им се добровољно прикључили у заточеништву попут:
Евгеније Боткин, Ане Демидове, Алексеја Трупа и Ивана Хаританова.
А зашто ми СРБИ са посебним пијететом и неизмерном захвалношћу треба да ЗАУВЕК у колективном сећању ЧУВАМО УСПОМЕНУ на руског цара НИКОЛАЈА РОМАНОВА другог?
Па зато, што треба да између осталог добро научимо и знамо:
да тзв. савезници након 11.децембра 1915.г. и захтева председника владе Пашића, да се сва српска војска са подручја Албаније евакуише у Солун, одговарају тако што:
ВЕЛИКА БРИТАНИЈА (Енглези) траже да српска војска настави пешице кроз беспуће још 200.км од Скадра и Драча до Валоне (правдајући то наводно плитким газовима албанских лука на северу Јадрана и присуством бројних аустроугарских подморница .....).
А и када су након десетина хиљада изгубљених живота и нестварних "Христових мука" (гладни, жедни, боси, голи, болесни и до крајњих људских граница исцрпљени) српски војници, регрути и цивили стигли у зону Валоне (тада окупациона италијанска зона), опет тзв. савезници ИТАЛИЈАНИ - ЗАБРАНИЛИ СУ ДА СЕ СРБИ ПРИБЛИЖЕ ВАЛОНИ ближе од 80 км и ОДБИЛИ ДА УПУТЕ одреде своје војске који би заштитили СРБЕ. Сходно СПОРАЗУМУ од 15.маја 1915.г. између Велике Британије и Италије имали су ГЛАВНУ КОМАНДУ НАД ПОМОРСКИМ ОПЕРАЦИЈАМА НА ЈАДРАНУ.
Налазећи се практично у безизлазној ситуацији без икаквог решења када физички УМИРЕ СЛАВНА ПОБЕДНИЧКА СРПСКА ВОЈСКА са Цера, Колубаре.. као последње решење 16.децeмбра 1915. регент АЛЕКСАНДАР КАРАЂОРЂЕВИЋ као врховни командант ОБРАЋА СЕ ТЕЛЕГРАМОМ цару РОМАНОВУ у којем између осталог констатује ".. да српској војсци прети НАЈСТРАШНИЈИ СВРШЕТАК - НЕСТАНАК, јер након језивог повлачења преко албанских врлети на приморје ОД ОБЕЋАНЕ ПОМОЋИ САВЕЗНИКА СРБЕ НИЈЕ САЧЕКАЛО НИШТА" а телеграм завршава следећим речима:
"Ја се надам да ће овај мој апел наићи код Вашег Величанства, који се увек очински старао за Српски народ и да ће ИНТЕРВЕНИСАТИ КОД САВЕЗНИКА ДА СПАСЕ СРПСКУ ВОЈСКУ ОД КАТАСТРОФЕ КОЈУ НИЈЕ ЗАСЛУЖИЛА А КОЈА ПРЕДСТОЈИ"?
Само 3 дана касније:
19.децембра 1915.г. руска влада је између осталог у свом допису владама земаља савезница саопштила:
"... ДА ЋЕ СТАВИТИ У ПИТАЊЕ И САМ САВЕЗ СА ЗАПАДНИМ САВЕЗНИЦАМА ДРЖАВАМА, АКО СЕ ОДМАХ НЕ УЧИНИ СВЕ ДА СЕ СПАСЕ СРПСКА ВОЈСКА".
21.децембра ФРАНЦУСКА након руског ултиматума захтева демаршом у Риму (ДА СЕ ОДОБРИ ПРИВРЕМЕНИ СМЕШТАЈ СРПСКЕ ВОЈСКЕ У ВАЛОНИ),
11.јануара 1916. без консултација са Енглезима, један одред француске војске (шести алпски ловачки батаљон јачине око 1.500 војника) ЗАПОСЕО ЈЕ ГРЧКО ОСТРВО КРФ у Јонском мору..... Све остало је ИСТОРИЈА.
Толико о томе КО СУ НАМ У СТВАРИ БИЛИ ПРАВИ И СТВАРНИ САВЕЗНИЦИ А КО тзв. САВЕЗНИЦИ?
Ето браћо и сестре као и посебно драги ми ПОТОМЦИ, зашто НИКАДА, НИКАДА и НИКАДА НЕ СМЕМО ДА ЗАБОРАВИМО ЦАРА РОМАНОВА и зашто да у колективном сећању нашег народа ТРЕБА ДА ЧУВАМО И НЕГУЈЕМО СЕЋАЊЕ НА ЊЕГА, ЊЕГОВУ ПОРОДИЦУ И ЊИХОВУ МУЧЕНИЧКУ СМРТ.
Jер да није било тако одлучног, чврстог и непоколебљивог става цара НИКОЛАЈА према хитном и неодложном спасавању СРПСКЕ ВОЈСКЕ са Јадранског приморја ПИТАЊЕ ЈЕ ДА ЛИ БИ ТАДА ЗАЈЕДНО СА ВОЈСКОМ "УМРЛА" и НАША ОТАЏБИНА СРБИЈА ИЛИ КАКО БИ ИЗГЛЕДАЛО ДАНАС ОНО ШТО БИ ОД ЊЕ ТАДА ОСТАЛО?
Можда треба зарад ширег знања додати и следеће:
Након убиства царске породице РОМАНОВ у наредна 84.дана ликвидирано је још 27. њихових рођака и пријатеља, међу којима и ЈЕЛИСАВЕТЕ (ЕЛИЗАБЕТЕ) ФЈОДОРОВНЕ и часне сестре ВАРВАРЕ ЈАКОВЉЕВЕ (чијим моштима сам имао прилику да се два пута поклоним и целивам) у светом манастиру Романових и храму Св.Марије Магдалене на Маслинској гори у Јерусалиму.
Маја 1979.тела побијене царске породице Романов пронађена су од стране приватних аматерских детектива.
Јула 1991.(након пада комунизма) у Русији, тела су есхумирана и након форензичких и ДНК анализа сахрањена у цркви СВ.АПОСТОЛА ПЕТРА и ПАВЛА у Санкт Петербургу. Тада је Синод РПЦ (руске православне цркве) изражавао сумњу у аутентичност идентитета земних остатака царске породице Романов и нису учествовали у погребној церемонији.
Ипак 2.000 године РПЦ је променила свој став и донела одлуку о КАНОНИЗАЦИЈИ ПОРОДИЦЕ РОМАНОВ, због њихове скромности, стрпљења и покорности.
1.октобра 2008.год. Врховни суд Руске федерације донео је ПРЕСУДУ да су Романови били жртве политичких репресија и због тога су РЕХАБИЛИТОВАНИ.
Године 2015. по захтеву РПЦ извршна је још једном ескумација земних остатака цара НИКОЛАЈА и царице АЛЕКСАНДРЕ РОМАНОВ као и додатне ДНК АНАЛИЗЕ које су заиста потврдиле аутентичност и идентитет цара и царице.
И коначно на крају.
Наша отаџбина СРБИЈА се након скоро века ипак сетила и одужила цару НИКОЛАЈУ другом РОМАНОВОМ подизањем спомен обележја 2014.год. у Београду (ул.краља Милана - Девојачки парк) где се некада налазила зграда амбасаде царевине Русије, као поклон Руске федерације и Руског Војно-историјског друштва граду Београду.
Од 16.новембра 2014. год. у најужем центру наше престонице "СИЈА" споменик СВЕТОМ МУЧЕНИКУ ЦАРУ НИКОЛАЈУ ДРУГОМ КАО ЗНАК ВЕЧНЕ ПОБЕДЕ АЛИ И ДОБРОТЕ ЦАРА ВЕЛИКЕ И МОЋНЕ РУСКЕ ЦАРЕВИНЕ ПОКАЗАНЕ ПРЕМА ТЕРИТОРИЈОМ И БРОЈНОШЋУ МАЛЕ КРАЉЕВИНЕ СРБИЈЕ АЛИ ПО КРВИ И ВЕРИ ВЕЛИКОГ БРАТСКОГ ПРАВОСЛАВНОГ СРПСКОГ НАРОДА НА БАЛКАНУ.
Нека је вечни мир и спокој души великог и племенитог мученика цара НИКОЛАЈА пријатеља СРПСКОГ народа и СЛАВА у векове, векова његовом лику и делу.
Амин Боже дај.
Пише Проф. хаџи Сретен Цветојевић – Цвеле, потпредседник Савеза удружења потомака ратника Србије 1912-1920. и председник Општинске организације Савеза удружења потомака ратника Србије 1912-1920. "Браћа Рибникар" Љубовија.
А зашто?
Па зато што су у ноћи између 16 и 17. јула 1918.г. (пре 105. г) руски бољшевици на подручју Јекатеринбурга сурово, ватреним оружјем и бајонетима побили целу царску породицу РОМАНОВ. Цара НИКОЛАЈА другог, царицу АЛЕКСАНДРУ и њихових 5.деце, принцезе ОЛГУ, ТАТЈАНУ, МАРИЈУ, АНАСТАСИЈУ и принца АЛЕКСЕЈА. Уз њих су побијени и сви они који су им се добровољно прикључили у заточеништву попут:
Евгеније Боткин, Ане Демидове, Алексеја Трупа и Ивана Хаританова.
А зашто ми СРБИ са посебним пијететом и неизмерном захвалношћу треба да ЗАУВЕК у колективном сећању ЧУВАМО УСПОМЕНУ на руског цара НИКОЛАЈА РОМАНОВА другог?
Па зато, што треба да између осталог добро научимо и знамо:
да тзв. савезници након 11.децембра 1915.г. и захтева председника владе Пашића, да се сва српска војска са подручја Албаније евакуише у Солун, одговарају тако што:
ВЕЛИКА БРИТАНИЈА (Енглези) траже да српска војска настави пешице кроз беспуће још 200.км од Скадра и Драча до Валоне (правдајући то наводно плитким газовима албанских лука на северу Јадрана и присуством бројних аустроугарских подморница .....).
А и када су након десетина хиљада изгубљених живота и нестварних "Христових мука" (гладни, жедни, боси, голи, болесни и до крајњих људских граница исцрпљени) српски војници, регрути и цивили стигли у зону Валоне (тада окупациона италијанска зона), опет тзв. савезници ИТАЛИЈАНИ - ЗАБРАНИЛИ СУ ДА СЕ СРБИ ПРИБЛИЖЕ ВАЛОНИ ближе од 80 км и ОДБИЛИ ДА УПУТЕ одреде своје војске који би заштитили СРБЕ. Сходно СПОРАЗУМУ од 15.маја 1915.г. између Велике Британије и Италије имали су ГЛАВНУ КОМАНДУ НАД ПОМОРСКИМ ОПЕРАЦИЈАМА НА ЈАДРАНУ.
Налазећи се практично у безизлазној ситуацији без икаквог решења када физички УМИРЕ СЛАВНА ПОБЕДНИЧКА СРПСКА ВОЈСКА са Цера, Колубаре.. као последње решење 16.децeмбра 1915. регент АЛЕКСАНДАР КАРАЂОРЂЕВИЋ као врховни командант ОБРАЋА СЕ ТЕЛЕГРАМОМ цару РОМАНОВУ у којем између осталог констатује ".. да српској војсци прети НАЈСТРАШНИЈИ СВРШЕТАК - НЕСТАНАК, јер након језивог повлачења преко албанских врлети на приморје ОД ОБЕЋАНЕ ПОМОЋИ САВЕЗНИКА СРБЕ НИЈЕ САЧЕКАЛО НИШТА" а телеграм завршава следећим речима:
"Ја се надам да ће овај мој апел наићи код Вашег Величанства, који се увек очински старао за Српски народ и да ће ИНТЕРВЕНИСАТИ КОД САВЕЗНИКА ДА СПАСЕ СРПСКУ ВОЈСКУ ОД КАТАСТРОФЕ КОЈУ НИЈЕ ЗАСЛУЖИЛА А КОЈА ПРЕДСТОЈИ"?
Само 3 дана касније:
19.децембра 1915.г. руска влада је између осталог у свом допису владама земаља савезница саопштила:
"... ДА ЋЕ СТАВИТИ У ПИТАЊЕ И САМ САВЕЗ СА ЗАПАДНИМ САВЕЗНИЦАМА ДРЖАВАМА, АКО СЕ ОДМАХ НЕ УЧИНИ СВЕ ДА СЕ СПАСЕ СРПСКА ВОЈСКА".
21.децембра ФРАНЦУСКА након руског ултиматума захтева демаршом у Риму (ДА СЕ ОДОБРИ ПРИВРЕМЕНИ СМЕШТАЈ СРПСКЕ ВОЈСКЕ У ВАЛОНИ),
11.јануара 1916. без консултација са Енглезима, један одред француске војске (шести алпски ловачки батаљон јачине око 1.500 војника) ЗАПОСЕО ЈЕ ГРЧКО ОСТРВО КРФ у Јонском мору..... Све остало је ИСТОРИЈА.
Толико о томе КО СУ НАМ У СТВАРИ БИЛИ ПРАВИ И СТВАРНИ САВЕЗНИЦИ А КО тзв. САВЕЗНИЦИ?
Ето браћо и сестре као и посебно драги ми ПОТОМЦИ, зашто НИКАДА, НИКАДА и НИКАДА НЕ СМЕМО ДА ЗАБОРАВИМО ЦАРА РОМАНОВА и зашто да у колективном сећању нашег народа ТРЕБА ДА ЧУВАМО И НЕГУЈЕМО СЕЋАЊЕ НА ЊЕГА, ЊЕГОВУ ПОРОДИЦУ И ЊИХОВУ МУЧЕНИЧКУ СМРТ.
Jер да није било тако одлучног, чврстог и непоколебљивог става цара НИКОЛАЈА према хитном и неодложном спасавању СРПСКЕ ВОЈСКЕ са Јадранског приморја ПИТАЊЕ ЈЕ ДА ЛИ БИ ТАДА ЗАЈЕДНО СА ВОЈСКОМ "УМРЛА" и НАША ОТАЏБИНА СРБИЈА ИЛИ КАКО БИ ИЗГЛЕДАЛО ДАНАС ОНО ШТО БИ ОД ЊЕ ТАДА ОСТАЛО?
Можда треба зарад ширег знања додати и следеће:
Након убиства царске породице РОМАНОВ у наредна 84.дана ликвидирано је још 27. њихових рођака и пријатеља, међу којима и ЈЕЛИСАВЕТЕ (ЕЛИЗАБЕТЕ) ФЈОДОРОВНЕ и часне сестре ВАРВАРЕ ЈАКОВЉЕВЕ (чијим моштима сам имао прилику да се два пута поклоним и целивам) у светом манастиру Романових и храму Св.Марије Магдалене на Маслинској гори у Јерусалиму.
Маја 1979.тела побијене царске породице Романов пронађена су од стране приватних аматерских детектива.
Јула 1991.(након пада комунизма) у Русији, тела су есхумирана и након форензичких и ДНК анализа сахрањена у цркви СВ.АПОСТОЛА ПЕТРА и ПАВЛА у Санкт Петербургу. Тада је Синод РПЦ (руске православне цркве) изражавао сумњу у аутентичност идентитета земних остатака царске породице Романов и нису учествовали у погребној церемонији.
Ипак 2.000 године РПЦ је променила свој став и донела одлуку о КАНОНИЗАЦИЈИ ПОРОДИЦЕ РОМАНОВ, због њихове скромности, стрпљења и покорности.
1.октобра 2008.год. Врховни суд Руске федерације донео је ПРЕСУДУ да су Романови били жртве политичких репресија и због тога су РЕХАБИЛИТОВАНИ.
Године 2015. по захтеву РПЦ извршна је још једном ескумација земних остатака цара НИКОЛАЈА и царице АЛЕКСАНДРЕ РОМАНОВ као и додатне ДНК АНАЛИЗЕ које су заиста потврдиле аутентичност и идентитет цара и царице.
И коначно на крају.
Наша отаџбина СРБИЈА се након скоро века ипак сетила и одужила цару НИКОЛАЈУ другом РОМАНОВОМ подизањем спомен обележја 2014.год. у Београду (ул.краља Милана - Девојачки парк) где се некада налазила зграда амбасаде царевине Русије, као поклон Руске федерације и Руског Војно-историјског друштва граду Београду.
Од 16.новембра 2014. год. у најужем центру наше престонице "СИЈА" споменик СВЕТОМ МУЧЕНИКУ ЦАРУ НИКОЛАЈУ ДРУГОМ КАО ЗНАК ВЕЧНЕ ПОБЕДЕ АЛИ И ДОБРОТЕ ЦАРА ВЕЛИКЕ И МОЋНЕ РУСКЕ ЦАРЕВИНЕ ПОКАЗАНЕ ПРЕМА ТЕРИТОРИЈОМ И БРОЈНОШЋУ МАЛЕ КРАЉЕВИНЕ СРБИЈЕ АЛИ ПО КРВИ И ВЕРИ ВЕЛИКОГ БРАТСКОГ ПРАВОСЛАВНОГ СРПСКОГ НАРОДА НА БАЛКАНУ.
Нека је вечни мир и спокој души великог и племенитог мученика цара НИКОЛАЈА пријатеља СРПСКОГ народа и СЛАВА у векове, векова његовом лику и делу.
Амин Боже дај.
Пише Проф. хаџи Сретен Цветојевић – Цвеле, потпредседник Савеза удружења потомака ратника Србије 1912-1920. и председник Општинске организације Савеза удружења потомака ратника Србије 1912-1920. "Браћа Рибникар" Љубовија.