У недељу 2.јула 2023.гофине баш на дан упокојења чика Ђорђа (непоновљиве људске ГРОМАДЕ и 61.годину без и једног јединог дана одмора и одсуства са толико љубави, поштовања и пијетета чувара
СРПСКОГ војничког гробља у Солуну и не само чувара гробља већ и чувара од заборава "СОЛУНАЦА" - ДИВ ЈУНАКА светске и наше историје) служена је Света архијерејска Литургија и ПАРАСТОС у спомен
цркви "СВ ЈОВАНА ШАНГАЈСКОГ" погинулим у ЦЕРСКОЈ БИЦИ из августа 1914.године.
А служена је на исполинској крвљу натопљеној планини Цер и месту "ЛИПОВЕ ВОДЕ" попришту и средишту страшне Церске битке.
А натопљена је КРВЉУ 12.000 погинулих (3.000 српских и 9.000 агресорских) као и 45.000 рањених (15.000 српских и 30.000 аустроугарских) војника, подофицира и официра од 15.до 24.августа лета Господњег 1914.
У прилогу извештај кроз фото-причу.
Црква "СВ.ЈОВАНА ШАНГАЈСКОГ" ктитора свештеника Војислава Петровића из Шапца , подигнута на врху планине ЦЕР (средишту Церске битке) у месту зв. "ЛИПОВЕ ВОДЕ" к.620 м.н.в. посвећена ЈУНАЦИМА ЦЕРСКЕ БИТКЕ.
Мурал на зиду порте цркве, такође посвећен у част ЦЕРСКИХ ЈУНАКА.
Епископ шабачки преосвећени госп. ЈЕРОТЕЈ , са свештеником Војске Србије оцем Ђорђем из Београда и поцерским свештенством одслужио свету архијерејску литургију и обавио парастос (помен) ЦЕРСКИМ ЈУНАЦИМА палим за слободу отаџбине СРБИЈЕ током церске битке и прве победе СРПСКЕ и савезничких војски у "Великом" рату.
А онда са свима нама ПОТОМЦИМА и верним народом након освештења преломио "ВЕЛИКИ ХЛЕБ".
По завршетку арх.литургије са: епископом ЈЕРОТЕЈОМ и ктитором цркве шабачким свештеником Војиславом " Војом" Петровић. Искористили смо прилику да као иницијатори затражимо благослов ново-хиротонисаног епископа шабачке епархије о активностима везаним за изградњу будућег МЕМОРИЈАЛНОГ СПОМЕН КОМПЛЕКСА БИТКЕ НА ЦЕРУ.
Са епископом шабачким преко пута цркве и прекрасним погледом иза наших леђа на ШАБАЦ, ПОЦЕРИНУ,, МАЧВУ, СРЕМ, ФРУШКУ ГОРУ, ПОСАВТАМНАВУ...
И за крај. Једна слика "говори" више него хиљаду речи. Пуна порта и плато испред цркве, званица, ПОТОМАКА и верног народа су најбољи показатељ о броју присутних на историјским и исполинским "ЛИПОВИМ ВОДАМА", врха Цера натопљеног крвљу српских витезова ДИВ ЈУНАКА из августа месеца 1914. год.
Пропланак Цера на коме треба да се гради будући МЕМОРИЈАЛНИ СПОМЕН КОМПЛЕКС ЦЕРСКЕ БИТКЕ.
А како би требао да изгледа будући СПОМЕН КОМПЛЕКС НА ЦЕРУ за који се "боримо" ево већ дуже од 5.година, погледајте на следећим фотографијама из идејног решења које је победник међународног конкурса на задату тему.
Стилизовани КРСТ у стаклу на правцу исток - запад (потпуно дематеријализован у односу на окружење) са ВИДИКОВЦЕМ на висини од 40 метара и погледом на све четри стране света.
Унутар КРСТА наравно биле би челичне конструкције и противпожарно степениште, док би лифтови и све остало било у стаклу. Висина КРСТА и видиковца треба да буде симбол ПОБЕДЕ СРПСКЕ ВОЈСКЕ, а ширина и поглед на све стране ТЕЖЊА СРПСКЕ ВОЈСКЕ ЗА СВОЈОМ ОТАЏБИНОМ СРБИЈОМ СЛОБОДНОМ И ШИРОКОМ КАО "НА ДЛАНУ".
Овако би требао да изгледа улазак у музејски и едукативни центар. Силазило би се низ косину "КОСОМ РАМПОМ" симболично "КАО СИЛАЗАК - УЛАЗАК У РОВ" а који би уједно раздвајао музејски и едукативни део центра. При том музејски би имао сталну и повремену музејску поставку, хол, лоби, инфо пулт, сувенирнице са обе стране, радионице, просторије за кустосе, велики атријум... Кров центра био би комплетно пресвучен ТРАВОМ и ЗЕЛЕНИЛОМ да би се као такав уклапао у шумски амбијент.
У делу едукативног центра били би:
библиотека, медијатека, конзерваторски, административни и документациони део, а у залеђу депое.
Овако би изгледао ПАВИЉОНСКИ део групе павиљона за смештај али и истраживачки део, кафе и мултифунквионалну салу са 270 места. Све у шумском окружењу па би сходно томе сви грађевински материјали били искључиво од стакла и дрвета ГРАБА и ЦЕРА који доминира на том делу шуме, а сами објекти кубичног изгледа.
Распоред свих објеката био би потпуно идентичан РАСПОРЕДУ ЈЕДИНИЦА СВЕ ТРИ СРПСКЕ АРМИЈЕ током церске битке.
А овако би визуелно требао да изгледа поглед на КРСТ и видиковац НОЋУ, гледано из правца БЕОГРАДА, ФРУШКЕ ГОРЕ, ПОСАВОТАМНАВЕ, СРЕМА, ШАПЦА, МАЧВЕ, ПОЦЕРИНЕ....
Пише Проф. хаџи Сретен Цветојевић – Цвеле, потпредседник Савеза удружења потомака ратника Србије 1912-1920. и председник Општинске организације Савеза удружења потомака ратника Србије 1912-1920. "Браћа Рибникар" Љубовија.
А натопљена је КРВЉУ 12.000 погинулих (3.000 српских и 9.000 агресорских) као и 45.000 рањених (15.000 српских и 30.000 аустроугарских) војника, подофицира и официра од 15.до 24.августа лета Господњег 1914.
У прилогу извештај кроз фото-причу.
Црква "СВ.ЈОВАНА ШАНГАЈСКОГ" ктитора свештеника Војислава Петровића из Шапца , подигнута на врху планине ЦЕР (средишту Церске битке) у месту зв. "ЛИПОВЕ ВОДЕ" к.620 м.н.в. посвећена ЈУНАЦИМА ЦЕРСКЕ БИТКЕ.
Мурал на зиду порте цркве, такође посвећен у част ЦЕРСКИХ ЈУНАКА.
Епископ шабачки преосвећени госп. ЈЕРОТЕЈ , са свештеником Војске Србије оцем Ђорђем из Београда и поцерским свештенством одслужио свету архијерејску литургију и обавио парастос (помен) ЦЕРСКИМ ЈУНАЦИМА палим за слободу отаџбине СРБИЈЕ током церске битке и прве победе СРПСКЕ и савезничких војски у "Великом" рату.
А онда са свима нама ПОТОМЦИМА и верним народом након освештења преломио "ВЕЛИКИ ХЛЕБ".
По завршетку арх.литургије са: епископом ЈЕРОТЕЈОМ и ктитором цркве шабачким свештеником Војиславом " Војом" Петровић. Искористили смо прилику да као иницијатори затражимо благослов ново-хиротонисаног епископа шабачке епархије о активностима везаним за изградњу будућег МЕМОРИЈАЛНОГ СПОМЕН КОМПЛЕКСА БИТКЕ НА ЦЕРУ.
Са епископом шабачким преко пута цркве и прекрасним погледом иза наших леђа на ШАБАЦ, ПОЦЕРИНУ,, МАЧВУ, СРЕМ, ФРУШКУ ГОРУ, ПОСАВТАМНАВУ...
И за крај. Једна слика "говори" више него хиљаду речи. Пуна порта и плато испред цркве, званица, ПОТОМАКА и верног народа су најбољи показатељ о броју присутних на историјским и исполинским "ЛИПОВИМ ВОДАМА", врха Цера натопљеног крвљу српских витезова ДИВ ЈУНАКА из августа месеца 1914. год.
Пропланак Цера на коме треба да се гради будући МЕМОРИЈАЛНИ СПОМЕН КОМПЛЕКС ЦЕРСКЕ БИТКЕ.
А како би требао да изгледа будући СПОМЕН КОМПЛЕКС НА ЦЕРУ за који се "боримо" ево већ дуже од 5.година, погледајте на следећим фотографијама из идејног решења које је победник међународног конкурса на задату тему.
Стилизовани КРСТ у стаклу на правцу исток - запад (потпуно дематеријализован у односу на окружење) са ВИДИКОВЦЕМ на висини од 40 метара и погледом на све четри стране света.
Унутар КРСТА наравно биле би челичне конструкције и противпожарно степениште, док би лифтови и све остало било у стаклу. Висина КРСТА и видиковца треба да буде симбол ПОБЕДЕ СРПСКЕ ВОЈСКЕ, а ширина и поглед на све стране ТЕЖЊА СРПСКЕ ВОЈСКЕ ЗА СВОЈОМ ОТАЏБИНОМ СРБИЈОМ СЛОБОДНОМ И ШИРОКОМ КАО "НА ДЛАНУ".
Овако би требао да изгледа улазак у музејски и едукативни центар. Силазило би се низ косину "КОСОМ РАМПОМ" симболично "КАО СИЛАЗАК - УЛАЗАК У РОВ" а који би уједно раздвајао музејски и едукативни део центра. При том музејски би имао сталну и повремену музејску поставку, хол, лоби, инфо пулт, сувенирнице са обе стране, радионице, просторије за кустосе, велики атријум... Кров центра био би комплетно пресвучен ТРАВОМ и ЗЕЛЕНИЛОМ да би се као такав уклапао у шумски амбијент.
У делу едукативног центра били би:
библиотека, медијатека, конзерваторски, административни и документациони део, а у залеђу депое.
Овако би изгледао ПАВИЉОНСКИ део групе павиљона за смештај али и истраживачки део, кафе и мултифунквионалну салу са 270 места. Све у шумском окружењу па би сходно томе сви грађевински материјали били искључиво од стакла и дрвета ГРАБА и ЦЕРА који доминира на том делу шуме, а сами објекти кубичног изгледа.
Распоред свих објеката био би потпуно идентичан РАСПОРЕДУ ЈЕДИНИЦА СВЕ ТРИ СРПСКЕ АРМИЈЕ током церске битке.
А овако би визуелно требао да изгледа поглед на КРСТ и видиковац НОЋУ, гледано из правца БЕОГРАДА, ФРУШКЕ ГОРЕ, ПОСАВОТАМНАВЕ, СРЕМА, ШАПЦА, МАЧВЕ, ПОЦЕРИНЕ....
Пише Проф. хаџи Сретен Цветојевић – Цвеле, потпредседник Савеза удружења потомака ратника Србије 1912-1920. и председник Општинске организације Савеза удружења потомака ратника Србије 1912-1920. "Браћа Рибникар" Љубовија.