Да, данас око 17,30 ч. у ГОСПОДУ СЕ УПОКОЈИО наш чика ЂОРЂЕ МИХАИЛОВИЋ.
За нас ПОТОМКЕ али и све родољубиве грађане отаџбине нам Србије тужна и претужна вест. Заувек телесно "одлази" али заувек ликом, делом и себе претвореним у живу легенду још за овоземаљског живота ОСТАЈЕ ДА "ЖИВИ" и "ЖИВЕЋЕ" један, једини и непоновљиви ЧИКА ЂОРЂЕ. Сви ми који смо га деценијама познавали и имали ту привилегију и Божји дар, да нас чика Ђорђе дочекује и испраћа на српском војничком гробљу у Солуну (које је увек сматрао својим домом а сваки гроб српских војника, подофицира и официра себи најдражим местима) "дочекиваће" нас НА ТОМ СВЕТОМ МЕСТУ АЛИ САДА СА СВОЈОМ "АУРОМ" И ДУХОМ КОЈИ ЋЕ ТУ БИТИ ПРИСУТАН ЗАУВЕК.
И још нешто у шта дубоко верујем и више сам него сигуран, да ће свако од нас ПОЖЕЛЕТИ ДА СЕ НАД ХУМКОМ ЧИКА ЂОРЂА ПОМОЛИ ЗА ЊЕГОВУ ДУШУ.
У име свих ПОТОМАКА - ЗБОГОМ ЧИКА ЂОРЂЕ, НЕКА ТИ БУДЕ ЛАК ПУТ ДУШИ И ПОЧИВАЈ У МИРУ ВРТОВА ГОСПОДЊИХ.
Амин Боже дај.
Ево и кратке биографије упокојеног чика Ђорђа.
Претпостављам да је већини добро позната чињеница, да је чика ЂОРЂЕ чувар гробља у Солуну од 1961.год. као што су то пре њега до упокојења били и његови деда САВО (Србин солунски добровољац из Грбља код Котора, кога је лично краљ Александар ангажовао да на челу државне комисије са бојишта прикупи посмртне остатке својих сабораца расутих на 250 гробаља СОЛУНСКОГ ФРОНТА) до 1928. и отац ЂУРО до 1961.године (који је током другог светског рата успео да сачува гробље и реликвије од нацистичке пљачке).
Чика ЂОРЂЕ је 2014.одликован ОРДЕНОМ СРПСКЕ ЗАСТАВЕ ДРУГОГ СТЕПЕНА, а 11.11.2021. у име државе Србије, уручено му је и признање "МАЈКА СРБИЈА" које се додељује за изузетан допринос, резултате и заслуге постигнуте у области односа матичне државе у дијаспоре.
Српска православна црква одликовала га је ОРДЕНОМ СВЕТОГ САВЕ ПРВОГ РЕДА.
Напомињем да је о чика ЂОРЂУ у међувремену написан роман "ЧУВАР СВЕТИХ ХУМКИ" а у Републици Српској 2013.г.снимљен и документарни филм под називом "ПОСЛЕДЊИ ЧУВАР".
Чика Ђорђе је рођен 1928. у години када му се упокојио деда Саво баш ту на "Зејтинлику" поред вечних кућа СРПСКИХ ДИВ ЈУНАКА који почивају ту "ДАЛЕКО ОД СВОЈЕ ВОЉЕНЕ ОТАЏБИНЕ СРБИЈЕ" за коју су тако несебично положили своје животе на олтар отаџбине.
Од 1961.ту му поред деде и дединих преко 7.000 славних сабораца СОЛУНАЦА почива и отац Ђуро, а жеља чика ЂОРЂА (лично исказана Министрима за борачка питања и спољне послове владе Републике Србије) је:
да и он у српској војничкој униформи и са "шајкачом" без које никада није изашао из куће, буде сахрањен ту поред својих деде и оца, али пре свега и гробова ДИВ ЈУНАКА "СОЛУНАЦА" које је са толико љубави, поштовања и пијетета пуних 61.годину одржавао али и чувао од заборава, подсећајући све оне који су крочили на ово свето гробље, о каквим јунацима се ради и какви дивови светске војне историје ту почивају.
Надам се и дубоко верујем, да ће та жеља чика Ђорђа бити и испуњена (да почива ту где је желео) баш као и она претходна, да поред грчког држављанства добије и српско (пасош државе СРБИЈЕ уручен му је у нашем конзулату у Солуну 27.августа 2021.г) што га је чинило посебно сретним (између осталог лично ми је то рекао приликом нашег последњег сусрета у септембру исте 2021.године, након државне церемоније) на нашем српском војничком гробљу у Солуну.
И на крају почетка или почетка краја, у име свих ПОТОМАКА - ЗБОГОМ ДОБРИ НАШ ЧИКА ЂОРЂЕ, НЕКА ТИ БУДЕ ЛАК ПУТ ДУШИ И ПОЧИВАЈ У МИРУ ВРТОВА ГОСПОДЊИХ.
Амин Боже дај.
У знак СЕЋАЊА, ПИЈЕТЕТА и неизмерне ЗАХВАЛНОСТИ за сву љубав и пажњу коју нам је ЧИКА ЂОРЂЕ деценијама и деценијама несебично и са толико пуно љубави пружао, ево кратке ретроспективе наших сусрета у последњих 20-ак година:
Септембар 2008.год. уз лични поклон за чика ЂОРЂА и бусен земље са МАЧКОВОГ КАМЕНА, који се налазио (у за то специјално израђеном ковчежићу) у спомен крипти све до њеног преуређења 2018.год.
Овако је представнике САВЕЗА увек као прави српски домаћин, дочекивао чика Ђорђе испред улазне капије на СРПСКО ВОЈНИЧКО ГРОБЉЕ.
"Зејтинлик" - септ. 2013.г.
Солун, Септембар 2013.
Државна церемонија поводом обележавања 95-годишњице ПРОБОЈА СОЛУНСКОГ ФРОНТА и сећање на добродошлицу чика ЂОРЂА (руководству САВЕЗА и ПОТОМЦИМА из целе Србије) испред улазне капије на СРПСКО ВОЈНИЧКО ГРОБЉЕ.
Током државне церемоније овако грчки војник (по протоколу) предаје у руке шефовима делегација венце пре полагања истих.
"Зејтинлик" септ. 2013.г.
Ни најмање за њим (по протоколу) није заостајао ни чика Ђорђе, иако је разлика у годинама старости енормна.
Солун, септембар 2018.
Обраћање чика ЂОРЂА на обележавању 100. годиш. од ПРОБОЈА СОЛУНСКОГ ФРОНТА и завршетка ПРВОГ СВЕТСКОГ РАТА.
На поменутој државној церемонији, током извођења културно-уметничког програма са глумцима СРПСКОГ НАРОДНОГ ПОЗОРИШТА из Београда.
А овако је у почасном шпалиру (стојећи као и сви остали јер није желео да седне) дочекао делегацију своје вољене Србије на државној церемонији обележавања 103.год.завршетка ПРВОГ СВЕТСКОГ рата и ПРОБОЈА СОЛУНСКОГ ФРОНТА. "Зејтинлик" септ. 2021.г.
И наравно војнички поздравио шефа делегације Владе Републике Србије - министарку др. Дарију Кисић -Тепавчевић.
Обострано срдачан и искрен поздрав пред официрима Министарства одбране и Војске Србије, као и држ.секретара Зорана Антића.
Успео је уз помоћ државног секретара госп. Лончара и да изађе уз степениште на плато испред спомен-костурнице.
Прими заслужено признање Министарства за борачка питања.... Владе Републике Србије.
Као и министарства одбране и војске Републике Србије.
Такође и да се захвали на урученим признањима, али стојећи. Одбио је добронамерно понуђену столицу од стране министарке да седне, чак се наљутивши речима "...таман посл! Ја да седим док се обраћам а наши ЈУНАЦИ су могли пешице до Солуна - шта Вам пада на памет?"
По завршетку церемоније, као и увек желео је да све почасти српском ракијом, "шљивовицом", а када је столу пришла министарка др. Дарија, устао је и рекао "... Ви нисте само министар већ и дама и не могу Вам наздравити седећи.. " и наравно устао и наздравио.
А овако је традиционално испред спомен-костурнице (увек са српском ракијом "шљивовицом") пуних 61.год.чика ЂОРЂЕ дочекивао и испраћао све оне који дођу на поклоњење и одавање дужних почасти (како је он увек посебно истицао) НАЈБОЉОЈ ПЕШАДИЈИ СВИХ ВОЈСКИ СВЕТА. Наравно и неизоставно "по једна да се попије" прво за душе СРПСКИХ ДИВ ЈУНАКА а потом за здравље њихових честитих ПОТОМАКА.
И ако тешко стојећи (помажући се штапом и нерадо мојом малом помоћи придржавњем) није пропустио прилику да се присутнима из наше делегације обрати са кратком причом о СЛАВНОЈ И НЕПОБЕДИВОЈ СРПСКОЈ ВОЈСЦИ.
Није нас као увек чика Ђорђе могао испратити до капије, али је устао и испратио нас стазом до шљунковитог дела испред чеоне стране спомен-костурнице. При том обратио се пуковнику наше делегације министарства одбране и војске Србије речима: "пуковниче, ако сте официр пешадије онда Вас морам лично испратити због ваших славних претходника КОЈИ СУ БИЛИ УБЕДЉИВО НАЈБОЉА ПЕШАДИЈА СВИХ ВОЈСКИ СВЕТА У ВЕЛИКОМ РАТУ"". И испрати нас чика Ђорђе тешко ходајући, при том не дозволивши да му помогнем да се врати у своју столицу поред улаза у спомен-костурницу речима "а не,не, полако ћу ја сам, равно је и није далеко, а Вама сретан пут и поздравите све у Србији...." и етооооо НЕМА ВИШЕ НАШЕГ ЧИКА ЂОРЂА - ОСТАЈЕ ВЕЛИКА, ВЕЛИКА ТУГА И НЕИЗМЕРАН ПОНОС.
Збогом добри наш чика ЂОРЂЕ, нека ти је лака црна "СРПСКА" земља у твојој другој домовини ГРЧКОЈ и знај:
ми ПОТОМЦИ славних српских ратника ДИВ ЈУНАКА, из САВЕЗА удружења потомака ратника Србије 1912-1920. онако како чувамо сећање и пијетет на те наше славне ПРЕТКЕ дивове светске ВОЈНЕ ИСТОРИЈЕ - ЧУВАЋЕМО И НА ТЕБЕ КАО ЊИХОВОГ ЈЕДИНСТВЕНОГ И НЕПОНОВЉИВОГ ВИТЕЗА И ЧУВАРА КОЈИМА СИ СЕ ЈУЧЕ ПРИДРУЖИО У ВЕЧНОСТИ И НЕЗАБОРАВУ.
Пише Проф. хаџи Сретен Цветојевић – Цвеле, потпредседник Савеза удружења потомака ратника Србије 1912-1920. и председник Општинске организације Савеза удружења потомака ратника Србије 1912-1920. "Браћа Рибникар" Љубовија.
За нас ПОТОМКЕ али и све родољубиве грађане отаџбине нам Србије тужна и претужна вест. Заувек телесно "одлази" али заувек ликом, делом и себе претвореним у живу легенду још за овоземаљског живота ОСТАЈЕ ДА "ЖИВИ" и "ЖИВЕЋЕ" један, једини и непоновљиви ЧИКА ЂОРЂЕ. Сви ми који смо га деценијама познавали и имали ту привилегију и Божји дар, да нас чика Ђорђе дочекује и испраћа на српском војничком гробљу у Солуну (које је увек сматрао својим домом а сваки гроб српских војника, подофицира и официра себи најдражим местима) "дочекиваће" нас НА ТОМ СВЕТОМ МЕСТУ АЛИ САДА СА СВОЈОМ "АУРОМ" И ДУХОМ КОЈИ ЋЕ ТУ БИТИ ПРИСУТАН ЗАУВЕК.
И још нешто у шта дубоко верујем и више сам него сигуран, да ће свако од нас ПОЖЕЛЕТИ ДА СЕ НАД ХУМКОМ ЧИКА ЂОРЂА ПОМОЛИ ЗА ЊЕГОВУ ДУШУ.
У име свих ПОТОМАКА - ЗБОГОМ ЧИКА ЂОРЂЕ, НЕКА ТИ БУДЕ ЛАК ПУТ ДУШИ И ПОЧИВАЈ У МИРУ ВРТОВА ГОСПОДЊИХ.
Амин Боже дај.
Ево и кратке биографије упокојеног чика Ђорђа.
Претпостављам да је већини добро позната чињеница, да је чика ЂОРЂЕ чувар гробља у Солуну од 1961.год. као што су то пре њега до упокојења били и његови деда САВО (Србин солунски добровољац из Грбља код Котора, кога је лично краљ Александар ангажовао да на челу државне комисије са бојишта прикупи посмртне остатке својих сабораца расутих на 250 гробаља СОЛУНСКОГ ФРОНТА) до 1928. и отац ЂУРО до 1961.године (који је током другог светског рата успео да сачува гробље и реликвије од нацистичке пљачке).
Чика ЂОРЂЕ је 2014.одликован ОРДЕНОМ СРПСКЕ ЗАСТАВЕ ДРУГОГ СТЕПЕНА, а 11.11.2021. у име државе Србије, уручено му је и признање "МАЈКА СРБИЈА" које се додељује за изузетан допринос, резултате и заслуге постигнуте у области односа матичне државе у дијаспоре.
Српска православна црква одликовала га је ОРДЕНОМ СВЕТОГ САВЕ ПРВОГ РЕДА.
Напомињем да је о чика ЂОРЂУ у међувремену написан роман "ЧУВАР СВЕТИХ ХУМКИ" а у Републици Српској 2013.г.снимљен и документарни филм под називом "ПОСЛЕДЊИ ЧУВАР".
Чика Ђорђе је рођен 1928. у години када му се упокојио деда Саво баш ту на "Зејтинлику" поред вечних кућа СРПСКИХ ДИВ ЈУНАКА који почивају ту "ДАЛЕКО ОД СВОЈЕ ВОЉЕНЕ ОТАЏБИНЕ СРБИЈЕ" за коју су тако несебично положили своје животе на олтар отаџбине.
Од 1961.ту му поред деде и дединих преко 7.000 славних сабораца СОЛУНАЦА почива и отац Ђуро, а жеља чика ЂОРЂА (лично исказана Министрима за борачка питања и спољне послове владе Републике Србије) је:
да и он у српској војничкој униформи и са "шајкачом" без које никада није изашао из куће, буде сахрањен ту поред својих деде и оца, али пре свега и гробова ДИВ ЈУНАКА "СОЛУНАЦА" које је са толико љубави, поштовања и пијетета пуних 61.годину одржавао али и чувао од заборава, подсећајући све оне који су крочили на ово свето гробље, о каквим јунацима се ради и какви дивови светске војне историје ту почивају.
Надам се и дубоко верујем, да ће та жеља чика Ђорђа бити и испуњена (да почива ту где је желео) баш као и она претходна, да поред грчког држављанства добије и српско (пасош државе СРБИЈЕ уручен му је у нашем конзулату у Солуну 27.августа 2021.г) што га је чинило посебно сретним (између осталог лично ми је то рекао приликом нашег последњег сусрета у септембру исте 2021.године, након државне церемоније) на нашем српском војничком гробљу у Солуну.
И на крају почетка или почетка краја, у име свих ПОТОМАКА - ЗБОГОМ ДОБРИ НАШ ЧИКА ЂОРЂЕ, НЕКА ТИ БУДЕ ЛАК ПУТ ДУШИ И ПОЧИВАЈ У МИРУ ВРТОВА ГОСПОДЊИХ.
Амин Боже дај.
У знак СЕЋАЊА, ПИЈЕТЕТА и неизмерне ЗАХВАЛНОСТИ за сву љубав и пажњу коју нам је ЧИКА ЂОРЂЕ деценијама и деценијама несебично и са толико пуно љубави пружао, ево кратке ретроспективе наших сусрета у последњих 20-ак година:
Септембар 2008.год. уз лични поклон за чика ЂОРЂА и бусен земље са МАЧКОВОГ КАМЕНА, који се налазио (у за то специјално израђеном ковчежићу) у спомен крипти све до њеног преуређења 2018.год.
Овако је представнике САВЕЗА увек као прави српски домаћин, дочекивао чика Ђорђе испред улазне капије на СРПСКО ВОЈНИЧКО ГРОБЉЕ.
"Зејтинлик" - септ. 2013.г.
Солун, Септембар 2013.
Државна церемонија поводом обележавања 95-годишњице ПРОБОЈА СОЛУНСКОГ ФРОНТА и сећање на добродошлицу чика ЂОРЂА (руководству САВЕЗА и ПОТОМЦИМА из целе Србије) испред улазне капије на СРПСКО ВОЈНИЧКО ГРОБЉЕ.
Током државне церемоније овако грчки војник (по протоколу) предаје у руке шефовима делегација венце пре полагања истих.
"Зејтинлик" септ. 2013.г.
Ни најмање за њим (по протоколу) није заостајао ни чика Ђорђе, иако је разлика у годинама старости енормна.
Солун, септембар 2018.
Обраћање чика ЂОРЂА на обележавању 100. годиш. од ПРОБОЈА СОЛУНСКОГ ФРОНТА и завршетка ПРВОГ СВЕТСКОГ РАТА.
На поменутој државној церемонији, током извођења културно-уметничког програма са глумцима СРПСКОГ НАРОДНОГ ПОЗОРИШТА из Београда.
А овако је у почасном шпалиру (стојећи као и сви остали јер није желео да седне) дочекао делегацију своје вољене Србије на државној церемонији обележавања 103.год.завршетка ПРВОГ СВЕТСКОГ рата и ПРОБОЈА СОЛУНСКОГ ФРОНТА. "Зејтинлик" септ. 2021.г.
И наравно војнички поздравио шефа делегације Владе Републике Србије - министарку др. Дарију Кисић -Тепавчевић.
Обострано срдачан и искрен поздрав пред официрима Министарства одбране и Војске Србије, као и држ.секретара Зорана Антића.
Успео је уз помоћ државног секретара госп. Лончара и да изађе уз степениште на плато испред спомен-костурнице.
Прими заслужено признање Министарства за борачка питања.... Владе Републике Србије.
Као и министарства одбране и војске Републике Србије.
Такође и да се захвали на урученим признањима, али стојећи. Одбио је добронамерно понуђену столицу од стране министарке да седне, чак се наљутивши речима "...таман посл! Ја да седим док се обраћам а наши ЈУНАЦИ су могли пешице до Солуна - шта Вам пада на памет?"
По завршетку церемоније, као и увек желео је да све почасти српском ракијом, "шљивовицом", а када је столу пришла министарка др. Дарија, устао је и рекао "... Ви нисте само министар већ и дама и не могу Вам наздравити седећи.. " и наравно устао и наздравио.
А овако је традиционално испред спомен-костурнице (увек са српском ракијом "шљивовицом") пуних 61.год.чика ЂОРЂЕ дочекивао и испраћао све оне који дођу на поклоњење и одавање дужних почасти (како је он увек посебно истицао) НАЈБОЉОЈ ПЕШАДИЈИ СВИХ ВОЈСКИ СВЕТА. Наравно и неизоставно "по једна да се попије" прво за душе СРПСКИХ ДИВ ЈУНАКА а потом за здравље њихових честитих ПОТОМАКА.
И ако тешко стојећи (помажући се штапом и нерадо мојом малом помоћи придржавњем) није пропустио прилику да се присутнима из наше делегације обрати са кратком причом о СЛАВНОЈ И НЕПОБЕДИВОЈ СРПСКОЈ ВОЈСЦИ.
Није нас као увек чика Ђорђе могао испратити до капије, али је устао и испратио нас стазом до шљунковитог дела испред чеоне стране спомен-костурнице. При том обратио се пуковнику наше делегације министарства одбране и војске Србије речима: "пуковниче, ако сте официр пешадије онда Вас морам лично испратити због ваших славних претходника КОЈИ СУ БИЛИ УБЕДЉИВО НАЈБОЉА ПЕШАДИЈА СВИХ ВОЈСКИ СВЕТА У ВЕЛИКОМ РАТУ"". И испрати нас чика Ђорђе тешко ходајући, при том не дозволивши да му помогнем да се врати у своју столицу поред улаза у спомен-костурницу речима "а не,не, полако ћу ја сам, равно је и није далеко, а Вама сретан пут и поздравите све у Србији...." и етооооо НЕМА ВИШЕ НАШЕГ ЧИКА ЂОРЂА - ОСТАЈЕ ВЕЛИКА, ВЕЛИКА ТУГА И НЕИЗМЕРАН ПОНОС.
Збогом добри наш чика ЂОРЂЕ, нека ти је лака црна "СРПСКА" земља у твојој другој домовини ГРЧКОЈ и знај:
ми ПОТОМЦИ славних српских ратника ДИВ ЈУНАКА, из САВЕЗА удружења потомака ратника Србије 1912-1920. онако како чувамо сећање и пијетет на те наше славне ПРЕТКЕ дивове светске ВОЈНЕ ИСТОРИЈЕ - ЧУВАЋЕМО И НА ТЕБЕ КАО ЊИХОВОГ ЈЕДИНСТВЕНОГ И НЕПОНОВЉИВОГ ВИТЕЗА И ЧУВАРА КОЈИМА СИ СЕ ЈУЧЕ ПРИДРУЖИО У ВЕЧНОСТИ И НЕЗАБОРАВУ.
Пише Проф. хаџи Сретен Цветојевић – Цвеле, потпредседник Савеза удружења потомака ратника Србије 1912-1920. и председник Општинске организације Савеза удружења потомака ратника Србије 1912-1920. "Браћа Рибникар" Љубовија.