Данас је ВИДОВДАН, без сумње, најважнији датум у колективној свести српског народа и један од темеља колективног идентитета
свих СРБА. Е сада, то што су се баш на овај дан и датум некада давно али и у данашња времена догодили случајно или
намерно многи врло битни догађаји, то је само још додатно појачало мит о ВИДОВДАНУ.
Стога, данас је можда моменат када и себе а и друге треба да подсетимо на суштину и значај Видовдана али и догађаја који су се одиграли баш на тај дан и имали више него значајно место за историју српског народа и државе.
ВИДОВДАН је иначе непокретни црквени празник који увек пада 28.јуна. Видовдан је релативно често био повод за остваривање политичких интереса, учвршћивање власти, али и за већ припремано "ДОКАЗИВАЊЕ МОЋИ" међу светским силама.
Па да видимо у кратком прегледу, шта се то све нама србима и нашој отаџбини Србији догађало на Видовдан?
КОСОВСКИ БОЈ или КОСОВСКА БИТКА
чини базу или најјачи темељ, који се догодио (по старом календару 15.) а по новом 28.јуна 1389.године на простору између река Лаба и Ситнице или једноставније рећи на КОСОВО ПОЉУ у Метохији, недалеко од Приштине. О боју на Косову, сигуран сам, да сви знамо све и ту се не бих бавио набрајањем већ познатих података. Али оно што желим да нагласим, то је следеће:
да Косовски бој означава огромно слабљење средње вековне тада моћне СРПСКЕ државе и болан губитак територије. И не само губитак територије већ и основни разлог за будућих скоро 5 векова ропства под Османлијама. То је практично и централни смисао мита о Косову и Видовдану.
Пре Косовског боја у црквеним календарима 15/28.јун празновао се као СВЕТИ ВИД. Због тога је у народу и остао одомаћен назив ВИДОВДАН и врло је поштован међу Словенима.
Убрзо, након Косовског боја, погинулог кнеза ЛАЗАРА ХРЕБЕЉАНОВИЋА, СПЦ (СРПСКА ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА) прогласила је за свеца, а ВИДОВДАН је посвећен светој успомени на њега и симболично све Косовске јунаке, али и све мученике српске, од Косова па до данас, који су дали своје животе за своју веру православну. Можда није сувишно напоменути да се данас на ВИДОВДАН у свим српским православним храмовима служи парастос или помен палим на бојном пољу.
И на крају, сигуран сам да Видовдан као болан догађај из наше историје деле, ако не сви онда огромна већина у Српском народу. Такође, као такав или боље РЕЋИ као КОЛЕКТИВНА ТРАУМА преносио се из генерације у генерацију како би се сачувала заједничка опомена на тај догађај и да НИКАДА НЕ БУДЕ ЗАБОРАВЉЕН. Али сигуран сам и да је КОСОВСКИ МИТ у Српском народу годинама служио и као подстицај за ослобађање и након тога чување тешко стечене слободе, а ВИДОВДАН је током протеклих 6.и више векова задржао МЕСТО НАЈСВЕТИЈЕГ ДАТУМА ИЗ СРПСКЕ ИСТОРИЈЕ.
А да прођемо датумски и кроз
ИСТОРИЈСКИ ЗНАЧАЈ
ВИДОВДАНА
Случајно, судбински или намерно може се запазити да су се већина најзначајнијих историјских датума из наше историје десили баш 28.јуна или на ВИДОВДАН. Па ево кратког преглрда тих датума и догађаја:
28.јун 1878.
На БЕРЛИНСКОМ КОНГРЕСУ започела расправа о Кнежевини Србији која ће нам коначно после 1459.године и губитка државе поново повратити државност, самосталност и суверенитет.
28.јун 1881.
У Бечу потписана ТАЈНА КОНВЕНЦИЈА између Србије и Аустроугарске, којом постајемо скоро у сваком погледу зависни од Аустрије, а за узврат од ње добијамо међународно признање и статус КРАЉЕВИНЕ, коју су одмах признале и остале западне државе.
28.јун 1913.
Почео ДРУГИ БАЛКАНСКИ РАТ, који је Србију поново учинио важном регионалном силом и битним савезником Русије на Балкану. Међутим за Аустроугарску је ово већ био први знак за припрему будућег рата против Србије.
28.јун 1914.
Свима добро познати САРАЈЕВСКИ АТЕНТАТ на Аустроугарског престолонаследника надвојводу Франца Фердинанда, који ће само месец дана касније послужити Аустроугарској као повод за објаву рата Србији (за који се она иначе заједно са Немачком већ годинама припремала) и промену тока светске историје. Почетак ВЕЛИКОГ или ПРВОГ СВЕТСКОГ РАТА.
28.јун 1919.
ПОТПИСАН ВЕРСАЈСКИ СПОРСЗУМ. У чувеном историјском Версајском дворцу (сала огледала) у Версају поред Париза, потписан је ВЕРСАЈСКИ СПОРАЗУМ којим је Први светски или "Велики" рат и званично окончан. То је практично био МИРОВНИ УГОВОР закључен између сила АНТАНТЕ (савезника победника) и НЕМАЧКЕ (централних сила или поражених агресора).
28.јун 1921.
Краљ ујединитељ Александар (први) Карађорђевић донео је ВИДОВДАНСКИ УСТАВ КРАЉЕВИНЕ СРБА, ХРВАТА И СЛОВЕНАЦА.
Тог истог дана враћајући се из парламента и крећући се према Саборном храму, на краља Александра, комуниста Спасоје Стејић из Аде покушао неуспешни атентат (бацио ручну бомбу са зграде окружене скелама које су и промениле правац пада бомбе).
28.јун 1948.
На састанку у Букурешту, КПЈ (Комунистичка партија Југославије) званично раскинула односе са земљама комунистичког Источног блока. Донета резолуција против југословенских комуниста познатија као РЕЗОЛУЦИЈА ИНФОРМБИРОА.
28.јун 1989.
У оквиру прославе обележавања 600.ГОДИШЊИЦЕ БОЈА НА КОСОВУ, тадашњи председник Србије госп. Слободан Милошевић пред око 800.000 присутних на Газиместану, одржао је историјски говор који је опет предодредио и можда трасирао даљу судбину Србије.
28.јун 2001.
Само 12.година након оног историјског говора, тада влада СРЈ (Савезне Републике Југославије) НЕУСТАВНО и више него шокантно (као прва и једина влада у свету, до данашњих дана) изручује свог бившег председника државе Слободана Милошевића међународном трибуналу у Хагу.
Причу о ВИДОВДАНУ као СУДБОНОСНОМ ДАТУМУ ЗА СРБЕ И НАШУ ОТАЏБИНУ СРБИЈУ да завршим са:
28.јун 2006.
ЦРНА ГОРА и званично након одржаног мајског референдума, отцепљује се од Србије (иступа из федерације са Србијом) и постаје независна и самостална држава - међународно призната чланица ОУН (ОРГАНИЗАЦИЈЕ УЈЕДИЊЕНИХ НАЦИЈА).
То је коначно значило и де факто и де јуре престанак постојања бивше нам заједничке државе САВЕЗНЕ РЕПУБЛИКЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ.
28.јун 2013.
ЗВАНИЧНО ЗАПОЧЕТ ПУТ СРБИЈЕ У ЕВРОПСКУ УНИЈУ.
Европски Савет у Бриселу донео је ОДЛУКУ да се са Републиком Србијом покрену преговори о приступању Републике Србије Европској унији.
Имајући у виду све горе наведено али и опште познату чињеницу да нам се од појаве тзв. друштвених мрежа (и не само на њима) већ и у стручним и научним круговима, као и у свакодневној комуникацији нас СРБА широм света константно поставља и као пожар шири ТАЈ МИТ о звонима БОГОРОДИЧНЕ готичке катедрале НОТР ДАМ у Паризу и њиховом наводном звоњењу поводом победе Срба у боју на Косову пољу 1389.г. а обзиром да је у ствари истина поприлично другачија, прилика је да се и о томе каже нешто.
Ја се слажем да је тај мит у данима вишевековног ропства српског народа под Турцима био потребан и неопходан и да је као такав сигурно помогао нашим прецима да опстану и сачувају своју православну веру, самобитност, понос и унутарњу снагу да ће се једног дана поново живети у СЛОБОДИ и СВОЈОЈ ОТАЏБИНИ? Али исто тако сматрам да данас у 21.веку и 634.године од тог историјског догађаја сви треба да знамо, боримо се за истину и као такву ИСТИНОМ, ИСТИНОМ и само ИСТИНОМ едукујемо своју децу и младе генерације које долазе, а не МИТОВИМА јер 21.век и 2023.година нису времена за митове?
Па сходно томе, ево и мог кратког осврта кроз "призму" историјских докумената о наведеном догађају.
Историчар др. МИХАИЛО ДИНИЋ још 1937.год. у научном раду под називом "ХРОНИКА СЕН-ДЕНИСКОГ КАЛУЂЕРА КАО ИЗВОР ЗА БОЈЕВЕ НА КОСОВУ И РОВИНАМА" децидно појави историјски поткрепљено појашњава да се то није одиграло на начин за који ми врло често верујемо да јесте. (Објављено у зборнику "Прилози за књижевност, језик, историју и фолклор" књига бе.17 Београд 1937, 55-61).
А у ствари истина је следећа:
Тај нама данас анонимни повесничар и званични дворски историчар тадашњег француског краља, забележено је у одељку свог списа "DE VICTORTA REGIS HUNGARIAE CONTRA TURCOS" - (о победи угарског краља над Турцима) како је у ствари угарски краљ Жигмунд Луксембуршки 1385.године повео бројну и моћну мултиетничку војску у рат против Турака, крећући се у правцу Влашке, док му је у сусрет пролазећи кроз Бугарску са својом војском ишао султан Бајазид први "Муњевити".
Калуђер је верно пренео детаље целог тог похода, као и саме битке која се одиграла у мају 1395. на РОВИНАМА. На жалост тада је направио и један лапсус записавши како су у бици погинули и нико други до султана отац Мурат први и његов син Јакуб.
И ЕТО ОДАКЛЕ СЕ ОВАЈ МИТ СТВОРИО.
При том у том тексту калуђер ни једном једином речју не помиње Србе и Србију, Косово, кнеза Лазара нити било шта друго што би имало сличности са битком на Косову пољу која је била 6.година раније и нема никакве везе са Влашком и угарском као ни краљем Жигмундом Луксембуршким.
При том летопис цркве НОТР ДАМ и историјским извори недвосмислено потврђују да су се звона париске цркве НОТР ДАМ ЗАИСТА ОГЛАСИЛА У ЧАСТ И СЛАВУ ПОБЕДЕ ХРИШЋАНА НАД ОСМАНЛИЈАМА ПОД ВОЂСТВОМ ЖИГМУНДА ЛУКСЕМБУРШКОГ У МАЈУ 1395.ГОДИНЕ.
О томе су идентично писали у преводу тог историјског извора ЦИНКАЈЗЕН (у обимној историји Османског царства) а касније и КОНСТАНТИН ГИРИЧЕК. који је помиње у историји Бугарског народа.
У нашу историју то први али погрешно (свесно или несвесно) уводи историчар, дипломата и некада моћни министар финансија и у три кабинета министар иностраних дела Владе кнежевине и краљевине Србије ЧЕДОМИЉ МИЈАТОВИЋ 1891.године?
(За оне којима је мање познато, то је министар који је баш на ВИДОВДАН 1881. без знања владе Кнежевине Србије а у њено име, потписао злогласну "ТАЈНУ КОНВЕНЦИЈУ" са Аустроугарском у Бечу и за то од цара Фрање Јосифа награђен Орденом гвоздене круне, са наследном грофофском титулом и пензијом).
Објавио у "СПОМЕНИКУ СРПСКЕ КРАЉЕВСКЕ АКАДЕМИЈЕ НАУКА бр. Х. Београд 1891.11-18).
Тек од тог момента ова повест постепено постаје део митског наслеђа нашег народа КОЈА СЕ ОДРЖАЛА И ДО ДАНАШЊИХ ДАНА, ЧАК И У НАУЧНИМ И ИНТЕЛЕКТУАЛНИМ КРУГОВИМА А КАМО ЛИ У НАРОДУ?
Овим текстом желео сам због свих нас да питање МИТА и СТВАРНОСТИ поткрепим историјски неоспорним изворима. У прилог томе свој осврт завршићу реченицом коју је некада изрекао амаречки председник Хари Спенсер Труман, а она гласи:
"ЈЕДИНО НОВО НА ОВОМ СВЕТУ ЈЕ ИСТОРИЈА КОЈУ НЕ ЗНАМО".
Ето честити ПОТОМЦИ нека нам је сретан и Богом благословено НАШ СРПСКИ ВИДОВДАН.
Пише Проф. хаџи Сретен Цветојевић – Цвеле, потпредседник Савеза удружења потомака ратника Србије 1912-1920. и председник Општинске организације Савеза удружења потомака ратника Србије 1912-1920. "Браћа Рибникар" Љубовија.
Стога, данас је можда моменат када и себе а и друге треба да подсетимо на суштину и значај Видовдана али и догађаја који су се одиграли баш на тај дан и имали више него значајно место за историју српског народа и државе.
ВИДОВДАН је иначе непокретни црквени празник који увек пада 28.јуна. Видовдан је релативно често био повод за остваривање политичких интереса, учвршћивање власти, али и за већ припремано "ДОКАЗИВАЊЕ МОЋИ" међу светским силама.
Па да видимо у кратком прегледу, шта се то све нама србима и нашој отаџбини Србији догађало на Видовдан?
КОСОВСКИ БОЈ или КОСОВСКА БИТКА
чини базу или најјачи темељ, који се догодио (по старом календару 15.) а по новом 28.јуна 1389.године на простору између река Лаба и Ситнице или једноставније рећи на КОСОВО ПОЉУ у Метохији, недалеко од Приштине. О боју на Косову, сигуран сам, да сви знамо све и ту се не бих бавио набрајањем већ познатих података. Али оно што желим да нагласим, то је следеће:
да Косовски бој означава огромно слабљење средње вековне тада моћне СРПСКЕ државе и болан губитак територије. И не само губитак територије већ и основни разлог за будућих скоро 5 векова ропства под Османлијама. То је практично и централни смисао мита о Косову и Видовдану.
Пре Косовског боја у црквеним календарима 15/28.јун празновао се као СВЕТИ ВИД. Због тога је у народу и остао одомаћен назив ВИДОВДАН и врло је поштован међу Словенима.
Убрзо, након Косовског боја, погинулог кнеза ЛАЗАРА ХРЕБЕЉАНОВИЋА, СПЦ (СРПСКА ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА) прогласила је за свеца, а ВИДОВДАН је посвећен светој успомени на њега и симболично све Косовске јунаке, али и све мученике српске, од Косова па до данас, који су дали своје животе за своју веру православну. Можда није сувишно напоменути да се данас на ВИДОВДАН у свим српским православним храмовима служи парастос или помен палим на бојном пољу.
И на крају, сигуран сам да Видовдан као болан догађај из наше историје деле, ако не сви онда огромна већина у Српском народу. Такође, као такав или боље РЕЋИ као КОЛЕКТИВНА ТРАУМА преносио се из генерације у генерацију како би се сачувала заједничка опомена на тај догађај и да НИКАДА НЕ БУДЕ ЗАБОРАВЉЕН. Али сигуран сам и да је КОСОВСКИ МИТ у Српском народу годинама служио и као подстицај за ослобађање и након тога чување тешко стечене слободе, а ВИДОВДАН је током протеклих 6.и више векова задржао МЕСТО НАЈСВЕТИЈЕГ ДАТУМА ИЗ СРПСКЕ ИСТОРИЈЕ.
А да прођемо датумски и кроз
ИСТОРИЈСКИ ЗНАЧАЈ
ВИДОВДАНА
Случајно, судбински или намерно може се запазити да су се већина најзначајнијих историјских датума из наше историје десили баш 28.јуна или на ВИДОВДАН. Па ево кратког преглрда тих датума и догађаја:
28.јун 1878.
На БЕРЛИНСКОМ КОНГРЕСУ започела расправа о Кнежевини Србији која ће нам коначно после 1459.године и губитка државе поново повратити државност, самосталност и суверенитет.
28.јун 1881.
У Бечу потписана ТАЈНА КОНВЕНЦИЈА између Србије и Аустроугарске, којом постајемо скоро у сваком погледу зависни од Аустрије, а за узврат од ње добијамо међународно признање и статус КРАЉЕВИНЕ, коју су одмах признале и остале западне државе.
28.јун 1913.
Почео ДРУГИ БАЛКАНСКИ РАТ, који је Србију поново учинио важном регионалном силом и битним савезником Русије на Балкану. Међутим за Аустроугарску је ово већ био први знак за припрему будућег рата против Србије.
28.јун 1914.
Свима добро познати САРАЈЕВСКИ АТЕНТАТ на Аустроугарског престолонаследника надвојводу Франца Фердинанда, који ће само месец дана касније послужити Аустроугарској као повод за објаву рата Србији (за који се она иначе заједно са Немачком већ годинама припремала) и промену тока светске историје. Почетак ВЕЛИКОГ или ПРВОГ СВЕТСКОГ РАТА.
28.јун 1919.
ПОТПИСАН ВЕРСАЈСКИ СПОРСЗУМ. У чувеном историјском Версајском дворцу (сала огледала) у Версају поред Париза, потписан је ВЕРСАЈСКИ СПОРАЗУМ којим је Први светски или "Велики" рат и званично окончан. То је практично био МИРОВНИ УГОВОР закључен између сила АНТАНТЕ (савезника победника) и НЕМАЧКЕ (централних сила или поражених агресора).
28.јун 1921.
Краљ ујединитељ Александар (први) Карађорђевић донео је ВИДОВДАНСКИ УСТАВ КРАЉЕВИНЕ СРБА, ХРВАТА И СЛОВЕНАЦА.
Тог истог дана враћајући се из парламента и крећући се према Саборном храму, на краља Александра, комуниста Спасоје Стејић из Аде покушао неуспешни атентат (бацио ручну бомбу са зграде окружене скелама које су и промениле правац пада бомбе).
28.јун 1948.
На састанку у Букурешту, КПЈ (Комунистичка партија Југославије) званично раскинула односе са земљама комунистичког Источног блока. Донета резолуција против југословенских комуниста познатија као РЕЗОЛУЦИЈА ИНФОРМБИРОА.
28.јун 1989.
У оквиру прославе обележавања 600.ГОДИШЊИЦЕ БОЈА НА КОСОВУ, тадашњи председник Србије госп. Слободан Милошевић пред око 800.000 присутних на Газиместану, одржао је историјски говор који је опет предодредио и можда трасирао даљу судбину Србије.
28.јун 2001.
Само 12.година након оног историјског говора, тада влада СРЈ (Савезне Републике Југославије) НЕУСТАВНО и више него шокантно (као прва и једина влада у свету, до данашњих дана) изручује свог бившег председника државе Слободана Милошевића међународном трибуналу у Хагу.
Причу о ВИДОВДАНУ као СУДБОНОСНОМ ДАТУМУ ЗА СРБЕ И НАШУ ОТАЏБИНУ СРБИЈУ да завршим са:
28.јун 2006.
ЦРНА ГОРА и званично након одржаног мајског референдума, отцепљује се од Србије (иступа из федерације са Србијом) и постаје независна и самостална држава - међународно призната чланица ОУН (ОРГАНИЗАЦИЈЕ УЈЕДИЊЕНИХ НАЦИЈА).
То је коначно значило и де факто и де јуре престанак постојања бивше нам заједничке државе САВЕЗНЕ РЕПУБЛИКЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ.
28.јун 2013.
ЗВАНИЧНО ЗАПОЧЕТ ПУТ СРБИЈЕ У ЕВРОПСКУ УНИЈУ.
Европски Савет у Бриселу донео је ОДЛУКУ да се са Републиком Србијом покрену преговори о приступању Републике Србије Европској унији.
Имајући у виду све горе наведено али и опште познату чињеницу да нам се од појаве тзв. друштвених мрежа (и не само на њима) већ и у стручним и научним круговима, као и у свакодневној комуникацији нас СРБА широм света константно поставља и као пожар шири ТАЈ МИТ о звонима БОГОРОДИЧНЕ готичке катедрале НОТР ДАМ у Паризу и њиховом наводном звоњењу поводом победе Срба у боју на Косову пољу 1389.г. а обзиром да је у ствари истина поприлично другачија, прилика је да се и о томе каже нешто.
Ја се слажем да је тај мит у данима вишевековног ропства српског народа под Турцима био потребан и неопходан и да је као такав сигурно помогао нашим прецима да опстану и сачувају своју православну веру, самобитност, понос и унутарњу снагу да ће се једног дана поново живети у СЛОБОДИ и СВОЈОЈ ОТАЏБИНИ? Али исто тако сматрам да данас у 21.веку и 634.године од тог историјског догађаја сви треба да знамо, боримо се за истину и као такву ИСТИНОМ, ИСТИНОМ и само ИСТИНОМ едукујемо своју децу и младе генерације које долазе, а не МИТОВИМА јер 21.век и 2023.година нису времена за митове?
Па сходно томе, ево и мог кратког осврта кроз "призму" историјских докумената о наведеном догађају.
Историчар др. МИХАИЛО ДИНИЋ још 1937.год. у научном раду под називом "ХРОНИКА СЕН-ДЕНИСКОГ КАЛУЂЕРА КАО ИЗВОР ЗА БОЈЕВЕ НА КОСОВУ И РОВИНАМА" децидно појави историјски поткрепљено појашњава да се то није одиграло на начин за који ми врло често верујемо да јесте. (Објављено у зборнику "Прилози за књижевност, језик, историју и фолклор" књига бе.17 Београд 1937, 55-61).
А у ствари истина је следећа:
Тај нама данас анонимни повесничар и званични дворски историчар тадашњег француског краља, забележено је у одељку свог списа "DE VICTORTA REGIS HUNGARIAE CONTRA TURCOS" - (о победи угарског краља над Турцима) како је у ствари угарски краљ Жигмунд Луксембуршки 1385.године повео бројну и моћну мултиетничку војску у рат против Турака, крећући се у правцу Влашке, док му је у сусрет пролазећи кроз Бугарску са својом војском ишао султан Бајазид први "Муњевити".
Калуђер је верно пренео детаље целог тог похода, као и саме битке која се одиграла у мају 1395. на РОВИНАМА. На жалост тада је направио и један лапсус записавши како су у бици погинули и нико други до султана отац Мурат први и његов син Јакуб.
И ЕТО ОДАКЛЕ СЕ ОВАЈ МИТ СТВОРИО.
При том у том тексту калуђер ни једном једином речју не помиње Србе и Србију, Косово, кнеза Лазара нити било шта друго што би имало сличности са битком на Косову пољу која је била 6.година раније и нема никакве везе са Влашком и угарском као ни краљем Жигмундом Луксембуршким.
При том летопис цркве НОТР ДАМ и историјским извори недвосмислено потврђују да су се звона париске цркве НОТР ДАМ ЗАИСТА ОГЛАСИЛА У ЧАСТ И СЛАВУ ПОБЕДЕ ХРИШЋАНА НАД ОСМАНЛИЈАМА ПОД ВОЂСТВОМ ЖИГМУНДА ЛУКСЕМБУРШКОГ У МАЈУ 1395.ГОДИНЕ.
О томе су идентично писали у преводу тог историјског извора ЦИНКАЈЗЕН (у обимној историји Османског царства) а касније и КОНСТАНТИН ГИРИЧЕК. који је помиње у историји Бугарског народа.
У нашу историју то први али погрешно (свесно или несвесно) уводи историчар, дипломата и некада моћни министар финансија и у три кабинета министар иностраних дела Владе кнежевине и краљевине Србије ЧЕДОМИЉ МИЈАТОВИЋ 1891.године?
(За оне којима је мање познато, то је министар који је баш на ВИДОВДАН 1881. без знања владе Кнежевине Србије а у њено име, потписао злогласну "ТАЈНУ КОНВЕНЦИЈУ" са Аустроугарском у Бечу и за то од цара Фрање Јосифа награђен Орденом гвоздене круне, са наследном грофофском титулом и пензијом).
Објавио у "СПОМЕНИКУ СРПСКЕ КРАЉЕВСКЕ АКАДЕМИЈЕ НАУКА бр. Х. Београд 1891.11-18).
Тек од тог момента ова повест постепено постаје део митског наслеђа нашег народа КОЈА СЕ ОДРЖАЛА И ДО ДАНАШЊИХ ДАНА, ЧАК И У НАУЧНИМ И ИНТЕЛЕКТУАЛНИМ КРУГОВИМА А КАМО ЛИ У НАРОДУ?
Овим текстом желео сам због свих нас да питање МИТА и СТВАРНОСТИ поткрепим историјски неоспорним изворима. У прилог томе свој осврт завршићу реченицом коју је некада изрекао амаречки председник Хари Спенсер Труман, а она гласи:
"ЈЕДИНО НОВО НА ОВОМ СВЕТУ ЈЕ ИСТОРИЈА КОЈУ НЕ ЗНАМО".
Ето честити ПОТОМЦИ нека нам је сретан и Богом благословено НАШ СРПСКИ ВИДОВДАН.
Пише Проф. хаџи Сретен Цветојевић – Цвеле, потпредседник Савеза удружења потомака ратника Србије 1912-1920. и председник Општинске организације Савеза удружења потомака ратника Србије 1912-1920. "Браћа Рибникар" Љубовија.