У име САВЕЗА удружења потомака ратника Србије 1912-1920. и општинске организације "Браћа Рибникар" из Љубовије одазвао сам се позиву УДРУЖЕЊА УЖИЧАНА у БЕОГРАДУ да у
својству представника истих присуствујем обележавању јубилеја 100.ГОДИШЊИЦЕ УДРУЖЕЊА УЖИЧАНА у БЕОГРАДУ. А како бих могао и одбити позив имајући у виду чињеницу да
ужичани већ деценијама не пропуштају СВАКЕ ГОДИНЕ долазак на обележавање годишњице боја на Мачковом камену и при том чувају и негују сећање на свој славни четврти пук
ужичке војске и њиховог легендарног команданта пуковника Душана Пурића, који су у боју на Мачковом камену "исписали" једне од најсветлијих традиција
српске војске и див јунаштва њених војника, подофоцира и официра.
У суботу 17.јуна у свечаној сали ДОМА ВОЈСКЕ или нашег РАТНИЧКОГ ДОМА одржана је СВЕЧАНА АКАДЕМИЈА којој је присуствовало преко 200 чланова удружења као и званица из Београда, Ужица и других места.
Наравно да је била част и задовољство бити учесник овог дивног скупа или једноставније речено осећати се "УЖИЧАНСТВЕНО".А управо тако смо се (поред већ присутних ужичана) из Ужица, златиборског округа, Београда као и других места у којима живе и раде ужичани ОСЕЋАЛИ И МИ ГОСТИ. Зато, можда је и најбоље да то са свима Вама "поделим" кроз фото-причу у прилогу.
А све је било прелепо припремљено "и као под конац утегнуто" за обележавање великог јубилеја 100.ГОДИНА НАЈСТАРИЈЕГ ЗАВИЧАЈНОГ УДРУЖЕЊА У БЕОГРАДУ, кога је тачно пре једног века основало 317 ужичана у престоници.
Прелепа слика препуне свечане сале РАТНИЧКОГ ДОМА у којој смо се неком чудном "хемијом" чак и ми гости осећали помало као "ужичани".
Почело је, а како би другачије, него наступом сјајног дувачког оркестра Дејана Јевђeвића из Пожеге и песмом а којом би другом, ако не "ОЈ УЖИЦЕ МАЛИ ЦАРИГРАДЕ", коју је отпевала позната ужичанка мецосопран госп. ТАЊА ОБРЕНОВИЋ.
Свечану академију бираним и врло емотивним речима отворила је председница Скупштине удружења госп. ДРАГИЦА ЈЕВТОВИЋ (иначе до пре неколико година и једина жена начелник Полицијске управе у Србији) наравно а које друге него Полицијске управе Ужице?
У име ОРГАНИЗАЦИОНОГ ОДБОРА обратио се председник истог и министар у Влади Републике Србије за рад, запошљавање, борачка и социјална питања госп. НИКОЛА СЕЛАКОВИЋ.
Након одгледаног сјајног 10-мин. документарног филма аутора Предрага "Гаге" Антонијевића о 100.г. удружења, сјајном нарацијом и емотивним "УЖИЧАНСТВЕНИМ" наступом, реферат је поднео председник удружења др. МИЛОШ ТУЦОВИЋ.
У изобиљу огромне љубави према Ужицу који је био "видљив" у наступима свих говорника, посебно се издвојила и импресионирала све присутне својим стиховима посвећеним Ужицу, поетеса МИРЈАНА РАНКОВИЋ - ЛУКОВИЋ, рођена ваљевка, годинама ужичанка а сада житељка Чајетине.
Наравно, како је и ред, додељена су и признања заслужним удружењима, установама и појединцима, попут града Ужица, општине Чајетина и других.
Али ја бих посебно издвојио, а претпостављам да би и сви присутни, доделу признања 98.годишњем старини легенди и ветерану удружења МИЛИЈИ КНЕЖЕВИЋУ уједно и првом главном и одговорном уреднику БИОГРАФСКОГ ЛЕКСИКОНА ЗЛАТИБОРСКОГ ОКРУГА који је изашао из штампе 2006.год.и представља завичајну историју ужичана у 2.687 прича.
По завршетку свечане академије у атријуму РАТНИЧКОГ ДОМА уприличена је пригодна изложба ношњи, цртежа... и наравно "ЗЛАТИБОРСКИХ СПЕЦИЈАЛИТЕТА".
А ја се као и увек искрено обрадовао сусрету и дружењу са мојим бившим професором из средњошколских дана, старешином из времена службовања у МУП-а Србије и сада колегом и драгим пријатељем генералом ОБРАДОМ СТЕВАНОВИЋЕМ.
Наравно да су сусрети са уваженим, поштованим и мени драгим генералом и бившим начелником Генералштаба Војске Србије ЉУБИШОМ ДИКОВИЋЕМ, али и колегом из нашег САВЕЗА професором Гораном посебно драги.
И на крају.
Желим да се захвалим, пре свега у име нашег САВЕЗА али и у своје лично име, УДРУЖЕЊУ УЖИЧАНА У БЕОГРАДУ и уредништву њиховог часописа "ЛЕТОПИС", што су у броју 50.из јуна 2021.г. (који је дељен учесницима свечане академије) објавили мој ауторски текст о упокојењу нашег дугогодишњег председника САВЕЗА али уједно и ужичанина пуковника ЉУБОМИРА "ЉУБЕ" МАРКОВИЋА.
Пише Проф. хаџи Сретен Цветојевић – Цвеле, потпредседник Савеза удружења потомака ратника Србије 1912-1920. и председник Општинске организације Савеза удружења потомака ратника Србије 1912-1920. "Браћа Рибникар" Љубовија.
У суботу 17.јуна у свечаној сали ДОМА ВОЈСКЕ или нашег РАТНИЧКОГ ДОМА одржана је СВЕЧАНА АКАДЕМИЈА којој је присуствовало преко 200 чланова удружења као и званица из Београда, Ужица и других места.
Наравно да је била част и задовољство бити учесник овог дивног скупа или једноставније речено осећати се "УЖИЧАНСТВЕНО".А управо тако смо се (поред већ присутних ужичана) из Ужица, златиборског округа, Београда као и других места у којима живе и раде ужичани ОСЕЋАЛИ И МИ ГОСТИ. Зато, можда је и најбоље да то са свима Вама "поделим" кроз фото-причу у прилогу.
А све је било прелепо припремљено "и као под конац утегнуто" за обележавање великог јубилеја 100.ГОДИНА НАЈСТАРИЈЕГ ЗАВИЧАЈНОГ УДРУЖЕЊА У БЕОГРАДУ, кога је тачно пре једног века основало 317 ужичана у престоници.
Прелепа слика препуне свечане сале РАТНИЧКОГ ДОМА у којој смо се неком чудном "хемијом" чак и ми гости осећали помало као "ужичани".
Почело је, а како би другачије, него наступом сјајног дувачког оркестра Дејана Јевђeвића из Пожеге и песмом а којом би другом, ако не "ОЈ УЖИЦЕ МАЛИ ЦАРИГРАДЕ", коју је отпевала позната ужичанка мецосопран госп. ТАЊА ОБРЕНОВИЋ.
Свечану академију бираним и врло емотивним речима отворила је председница Скупштине удружења госп. ДРАГИЦА ЈЕВТОВИЋ (иначе до пре неколико година и једина жена начелник Полицијске управе у Србији) наравно а које друге него Полицијске управе Ужице?
У име ОРГАНИЗАЦИОНОГ ОДБОРА обратио се председник истог и министар у Влади Републике Србије за рад, запошљавање, борачка и социјална питања госп. НИКОЛА СЕЛАКОВИЋ.
Након одгледаног сјајног 10-мин. документарног филма аутора Предрага "Гаге" Антонијевића о 100.г. удружења, сјајном нарацијом и емотивним "УЖИЧАНСТВЕНИМ" наступом, реферат је поднео председник удружења др. МИЛОШ ТУЦОВИЋ.
У изобиљу огромне љубави према Ужицу који је био "видљив" у наступима свих говорника, посебно се издвојила и импресионирала све присутне својим стиховима посвећеним Ужицу, поетеса МИРЈАНА РАНКОВИЋ - ЛУКОВИЋ, рођена ваљевка, годинама ужичанка а сада житељка Чајетине.
Наравно, како је и ред, додељена су и признања заслужним удружењима, установама и појединцима, попут града Ужица, општине Чајетина и других.
Али ја бих посебно издвојио, а претпостављам да би и сви присутни, доделу признања 98.годишњем старини легенди и ветерану удружења МИЛИЈИ КНЕЖЕВИЋУ уједно и првом главном и одговорном уреднику БИОГРАФСКОГ ЛЕКСИКОНА ЗЛАТИБОРСКОГ ОКРУГА који је изашао из штампе 2006.год.и представља завичајну историју ужичана у 2.687 прича.
По завршетку свечане академије у атријуму РАТНИЧКОГ ДОМА уприличена је пригодна изложба ношњи, цртежа... и наравно "ЗЛАТИБОРСКИХ СПЕЦИЈАЛИТЕТА".
А ја се као и увек искрено обрадовао сусрету и дружењу са мојим бившим професором из средњошколских дана, старешином из времена службовања у МУП-а Србије и сада колегом и драгим пријатељем генералом ОБРАДОМ СТЕВАНОВИЋЕМ.
Наравно да су сусрети са уваженим, поштованим и мени драгим генералом и бившим начелником Генералштаба Војске Србије ЉУБИШОМ ДИКОВИЋЕМ, али и колегом из нашег САВЕЗА професором Гораном посебно драги.
И на крају.
Желим да се захвалим, пре свега у име нашег САВЕЗА али и у своје лично име, УДРУЖЕЊУ УЖИЧАНА У БЕОГРАДУ и уредништву њиховог часописа "ЛЕТОПИС", што су у броју 50.из јуна 2021.г. (који је дељен учесницима свечане академије) објавили мој ауторски текст о упокојењу нашег дугогодишњег председника САВЕЗА али уједно и ужичанина пуковника ЉУБОМИРА "ЉУБЕ" МАРКОВИЋА.
Пише Проф. хаџи Сретен Цветојевић – Цвеле, потпредседник Савеза удружења потомака ратника Србије 1912-1920. и председник Општинске организације Савеза удружења потомака ратника Србије 1912-1920. "Браћа Рибникар" Љубовија.