Честити ПОТОМЦИ и поштовани пријатељи.
Данас, током другог дана нашег боравка у Паризу посетили смо и обавили комеморације на монументалном спомен обележју краљу ПЕТРУ ПРВОМ "Ослободиоцу" и крљу АЛЕКСАНДРУ првом КАРАЂОРЂЕБИЋУ "Ујединитељу" у 16.арондисману ПАРИЗА поред чувене Булоњске шуме, на тргу SGUARE ALEXANDRE 1 ER DE YUGOSLAVIE (Трг Александра првог од Југославије).
Ловоров венац положила је делегација у саставу:
Василије Глигоровић председник нашег удружења из општинске организације Миливоје Анђелковић "Кајафа" са Звездаре - Београд, госп. Миланка Стојадиновић чланица САВЕЗА из Београда, у својству домаћина као представник Савеза удружења Срба у Паризу и председник удружења "Крагуји" из Париза госп. Јелена Раденковић и моја маленкост хаџи Сретен Цветојевић "Цвеле" у својству потпредседника САВЕЗА.
Споменик је превасходно тј.примарно посвећен краљу Александру, који је убијен 9.октобра 1934.год. у атентату на територији Француске у Марсеју, од стране припадника сепаратистичко-фашистичких покрета (усташког и ВМРО) али и још неких држава које су у исти на различите начине биле умешане.
Тачно на 2-годишњицу Марсељског атентата 9. октобра 1936.год. споменик је открио тадашњи председник Републике Француске АЛБЕР ЛЕБРЕН.
Монументално спомен - обележје дело је склуптора Максима Реал дел Сатра и представља бронзану склупторалну композицију краља Александра на коњу са погледом у небо и са двема заставама, тробојком Југославије (Србије) и заставом француске Легије части чији је био носилац. Са десне стране је његов отац краљ ПЕТАР први који му предаје сабљу у руке. Са леве стране спомен-обележја је француски маршал ЛУЈ ФРАНШ Д' ЕПЕРЕ који је предводио пробој солунског фронта, а иза војвода ПЕТАР БОЈОВИЋ који је био главнокомандујући српске војске, као и војвода ЖИВОЈИН МИШИЋ. Иза наших војвода су мушка и женска фигура српског сељака и сељанке у типичној сеоској народној ношњи. Женска фигура из руку пружа дете краљу Александру као залог опстанка нације у будућности.
Напомињем да се на чеоној страни споменика налази натпис:
"Краљевима Србије и Југославије, Петру првом Ослободиоцу и Александру првом Ујединитељу" а испод "ОМАЖ ПАРИЗА И ФРАНЦУСКЕ СВОЈИМ ВЕЛИКИМ ПРИЈАТЕЉИМА".
На бочним странама споменика, налазе се делови телеграма који је регент Александар упутио француском председнику ПОЕНКАРЕУ децембра 1915.године, а који гласе:
"СРБИЈЕ ВИШЕ НЕМА, АЛИ ЊЕНА ВОЈСКА ЈЕ САЧУВАНА, МИ СМО СПРЕМНИ ДА НАСТАВИМО БОРБУ НА ФРАНЦУСКОМ ТЛУ", као и наводне краљеве речи: "Чувајте Југославију! Чувајте француско-југословенско пријатељство". Мада честити ПОТОМЦИ за ове наводне краљеве речи НЕ ПОСТОЈЕ валидни историјски извори који би то документовали па самим тим потврдили и ја лично у њих не верујем. Али оне су исписане на споменику и ја их Вам верно преносим.
Било како било, Француска држава и француски народ имају и сачували су на својој територији монументално спомен обележје српским краљевима Петру и Александру, а ми на своју огромну ЖАЛОСТ и неопростив историјски, национални и лични грех и срамоту НИСМО.
Пише Проф. хаџи Сретен Цветојевић – Цвеле, потпредседник Савеза удружења потомака ратника Србије 1912-1920. и председник Општинске организације Савеза удружења потомака ратника Србије 1912-1920. "Браћа Рибникар" Љубовија.
Данас, током другог дана нашег боравка у Паризу посетили смо и обавили комеморације на монументалном спомен обележју краљу ПЕТРУ ПРВОМ "Ослободиоцу" и крљу АЛЕКСАНДРУ првом КАРАЂОРЂЕБИЋУ "Ујединитељу" у 16.арондисману ПАРИЗА поред чувене Булоњске шуме, на тргу SGUARE ALEXANDRE 1 ER DE YUGOSLAVIE (Трг Александра првог од Југославије).
Ловоров венац положила је делегација у саставу:
Василије Глигоровић председник нашег удружења из општинске организације Миливоје Анђелковић "Кајафа" са Звездаре - Београд, госп. Миланка Стојадиновић чланица САВЕЗА из Београда, у својству домаћина као представник Савеза удружења Срба у Паризу и председник удружења "Крагуји" из Париза госп. Јелена Раденковић и моја маленкост хаџи Сретен Цветојевић "Цвеле" у својству потпредседника САВЕЗА.
Споменик је превасходно тј.примарно посвећен краљу Александру, који је убијен 9.октобра 1934.год. у атентату на територији Француске у Марсеју, од стране припадника сепаратистичко-фашистичких покрета (усташког и ВМРО) али и још неких држава које су у исти на различите начине биле умешане.
Тачно на 2-годишњицу Марсељског атентата 9. октобра 1936.год. споменик је открио тадашњи председник Републике Француске АЛБЕР ЛЕБРЕН.
Монументално спомен - обележје дело је склуптора Максима Реал дел Сатра и представља бронзану склупторалну композицију краља Александра на коњу са погледом у небо и са двема заставама, тробојком Југославије (Србије) и заставом француске Легије части чији је био носилац. Са десне стране је његов отац краљ ПЕТАР први који му предаје сабљу у руке. Са леве стране спомен-обележја је француски маршал ЛУЈ ФРАНШ Д' ЕПЕРЕ који је предводио пробој солунског фронта, а иза војвода ПЕТАР БОЈОВИЋ који је био главнокомандујући српске војске, као и војвода ЖИВОЈИН МИШИЋ. Иза наших војвода су мушка и женска фигура српског сељака и сељанке у типичној сеоској народној ношњи. Женска фигура из руку пружа дете краљу Александру као залог опстанка нације у будућности.
Напомињем да се на чеоној страни споменика налази натпис:
"Краљевима Србије и Југославије, Петру првом Ослободиоцу и Александру првом Ујединитељу" а испод "ОМАЖ ПАРИЗА И ФРАНЦУСКЕ СВОЈИМ ВЕЛИКИМ ПРИЈАТЕЉИМА".
На бочним странама споменика, налазе се делови телеграма који је регент Александар упутио француском председнику ПОЕНКАРЕУ децембра 1915.године, а који гласе:
"СРБИЈЕ ВИШЕ НЕМА, АЛИ ЊЕНА ВОЈСКА ЈЕ САЧУВАНА, МИ СМО СПРЕМНИ ДА НАСТАВИМО БОРБУ НА ФРАНЦУСКОМ ТЛУ", као и наводне краљеве речи: "Чувајте Југославију! Чувајте француско-југословенско пријатељство". Мада честити ПОТОМЦИ за ове наводне краљеве речи НЕ ПОСТОЈЕ валидни историјски извори који би то документовали па самим тим потврдили и ја лично у њих не верујем. Али оне су исписане на споменику и ја их Вам верно преносим.
Било како било, Француска држава и француски народ имају и сачували су на својој територији монументално спомен обележје српским краљевима Петру и Александру, а ми на своју огромну ЖАЛОСТ и неопростив историјски, национални и лични грех и срамоту НИСМО.
Пише Проф. хаџи Сретен Цветојевић – Цвеле, потпредседник Савеза удружења потомака ратника Србије 1912-1920. и председник Општинске организације Савеза удружења потомака ратника Србије 1912-1920. "Браћа Рибникар" Љубовија.
