Честити потомци и поштовани пријатељи!
Ево прошао је и јучерашњи 13.јул и ја желим да Вас подсетим на исти овај датум од пре 144. године или тачније 1878.годину. Зашто?
Па зато што смо тог, за нас више него важног историјског датума, завршетком тзв. БЕРЛИНСКОГ КОНГРЕСА поново након више од 400.година повратили своју самосталност и постали САМОСТАЛНА И СУВЕРЕНА ДРЖАВА - КНЕЖЕВИНА СРБИЈА.
Иначе, Берлински конгрес трајао је тачно месец дана од 13.јуна до 13.јула 1878.године, а истим је председавао Немачки канцелар ОТО ФОН БИЗМАРК.
А за њега се сматрало да ће бити објективан и неутралан као представник Немачке која у том моменту није била директно заинтересована за питања Балкана за разлику од директно супротстављених интереса Русије и Аустроугарске у првом плану као и традиционално великих сила Велике Британије, Француске, Италије, Отоманске империје и 4.балканске државе Србије, Румуније, Грчке и Црне Горе које нису могле имати директно своје делегате на Конгресу, већ индиректно представнике.
Пораз Турске од Русије у Руско-турском рату 1875. године и тада потписани САН СТЕФАНСКИ МИР 3.марта 1875. захтевали су ревизију из више разлога а између осталих и због тога:
Што је под Руским притиском Турска изгубила огромне територије на Балкану и при том требала је да буде створена Велика Бугарска (као руски сателит), а БиХ иако под турским суверенитетом добили би значајну аутономију. Зато је под притиском Аустроугарске и Велике Британије, Русија попустила и прихватила поништење САН СТЕФАНСКОГ МИРОВНОГ УГОВОРА чиме су се створили услови за нову прерасподелу и територијално уређење Балкана. Тако се дошло до БЕРЛИНСКОГ КОНГРЕСА.
Србију је индиректно на КОНГРЕСУ у име кнеза Милана представљао наш тада сигурно најбољи политичар и дипломата, министар спољних послова ЈОВАН РИСТИЋ.
А одлуке су:
Прво:
Исход преговора био је БЕРЛИНСКИ МИР
Друго:
СРБИЈА, Румунија и Црна Гора постају самосталне и суверене државе а аутономна кнежевина БУГАРСКА остаје и даље под јурисдикцијом односно отоманским суверенитетом (до 1908.) и при том територијално 3.пута мања од оне предвиђене Сан Стефанским споразумом.
Два:
СРБИЈА добија знатно територијално проширење на НИШАВСКИ,ТОПЛИЧКИ,ПИРОТСКИ И ВРАЊСКИ ОКРУГ.
Оно што није добро, Србија остаје територијално одвојена од Црне Горе јер између остаје Рашка област или тзв.Новопазарски санџак - подручје данашњег КиМ под управом Отоманске империје и могућношћу да Аустроугарска ту лоцира своје војне гарнизоне и користи трговачке повластице (по изричитом ставу Аустроугарске).
Новоослобођени крајеви Старе Србије остају ван територије Србије (по изричитом ставу Велике Британије, Турске и Италије) а припајање источних крајева Србији такође није дозвољено (због изричитог става Русије и њене жеље за Великом Македонијом).
А оно што посебно за Србију и српски народ није добро и што и данас има катастрофалне и дугорочне последице је коначно одвајање српског народа у две државе са леве и десне обале Дрине односно БиХ и Србију.Јер,
Три:
Провинције Босну и Херцеговину ће запосести и њима управљати Аустроугарска на 30.година (а као што знамо 1908.године Аустроугарска ће и званично извршити АНЕКСИЈУ БиХ-е) што ће бити један од "окидача" или тзв."буре барута" за догађаје који ће претходити почетку "Великог" или Првог светског рата.
Пише Проф. хаџи Сретен Цветојевић – Цвеле, потпредседник Савеза удружења потомака ратника Србије 1912-1920. и председник Општинске организације Савеза удружења потомака ратника Србије 1912-1920. "Браћа Рибникар" Љубовија.
Ево прошао је и јучерашњи 13.јул и ја желим да Вас подсетим на исти овај датум од пре 144. године или тачније 1878.годину. Зашто?
Па зато што смо тог, за нас више него важног историјског датума, завршетком тзв. БЕРЛИНСКОГ КОНГРЕСА поново након више од 400.година повратили своју самосталност и постали САМОСТАЛНА И СУВЕРЕНА ДРЖАВА - КНЕЖЕВИНА СРБИЈА.
Иначе, Берлински конгрес трајао је тачно месец дана од 13.јуна до 13.јула 1878.године, а истим је председавао Немачки канцелар ОТО ФОН БИЗМАРК.
Слика учесника Берлинског конгреса (у средини Ото фон Бизмарк), сликара Антона фон Вернера.
А за њега се сматрало да ће бити објективан и неутралан као представник Немачке која у том моменту није била директно заинтересована за питања Балкана за разлику од директно супротстављених интереса Русије и Аустроугарске у првом плану као и традиционално великих сила Велике Британије, Француске, Италије, Отоманске империје и 4.балканске државе Србије, Румуније, Грчке и Црне Горе које нису могле имати директно своје делегате на Конгресу, већ индиректно представнике.
Пораз Турске од Русије у Руско-турском рату 1875. године и тада потписани САН СТЕФАНСКИ МИР 3.марта 1875. захтевали су ревизију из више разлога а између осталих и због тога:
Што је под Руским притиском Турска изгубила огромне територије на Балкану и при том требала је да буде створена Велика Бугарска (као руски сателит), а БиХ иако под турским суверенитетом добили би значајну аутономију. Зато је под притиском Аустроугарске и Велике Британије, Русија попустила и прихватила поништење САН СТЕФАНСКОГ МИРОВНОГ УГОВОРА чиме су се створили услови за нову прерасподелу и територијално уређење Балкана. Тако се дошло до БЕРЛИНСКОГ КОНГРЕСА.
Границе балканских земаља 1878.године, пре почетка и одлука Берлинског конгреса.
Србију је индиректно на КОНГРЕСУ у име кнеза Милана представљао наш тада сигурно најбољи политичар и дипломата, министар спољних послова ЈОВАН РИСТИЋ.
А одлуке су:
Прво:
Исход преговора био је БЕРЛИНСКИ МИР
Друго:
СРБИЈА, Румунија и Црна Гора постају самосталне и суверене државе а аутономна кнежевина БУГАРСКА остаје и даље под јурисдикцијом односно отоманским суверенитетом (до 1908.) и при том територијално 3.пута мања од оне предвиђене Сан Стефанским споразумом.
Два:
СРБИЈА добија знатно територијално проширење на НИШАВСКИ,ТОПЛИЧКИ,ПИРОТСКИ И ВРАЊСКИ ОКРУГ.
Оно што није добро, Србија остаје територијално одвојена од Црне Горе јер између остаје Рашка област или тзв.Новопазарски санџак - подручје данашњег КиМ под управом Отоманске империје и могућношћу да Аустроугарска ту лоцира своје војне гарнизоне и користи трговачке повластице (по изричитом ставу Аустроугарске).
Новоослобођени крајеви Старе Србије остају ван територије Србије (по изричитом ставу Велике Британије, Турске и Италије) а припајање источних крајева Србији такође није дозвољено (због изричитог става Русије и њене жеље за Великом Македонијом).
А оно што посебно за Србију и српски народ није добро и што и данас има катастрофалне и дугорочне последице је коначно одвајање српског народа у две државе са леве и десне обале Дрине односно БиХ и Србију.Јер,
Границе кнежевине Србије након Берлинског конгреса.
Погледајте како су изгледале границе велике Бугарске након Санстефанског мира - уговора (3.март 1878) или пре Берлинског конгреса (црвено и ишрафирано црвено), и након ОДЛУКА Берлинског конгреса (само ово црвено).
Три:
Провинције Босну и Херцеговину ће запосести и њима управљати Аустроугарска на 30.година (а као што знамо 1908.године Аустроугарска ће и званично извршити АНЕКСИЈУ БиХ-е) што ће бити један од "окидача" или тзв."буре барута" за догађаје који ће претходити почетку "Великог" или Првог светског рата.
Пише Проф. хаџи Сретен Цветојевић – Цвеле, потпредседник Савеза удружења потомака ратника Србије 1912-1920. и председник Општинске организације Савеза удружења потомака ратника Србије 1912-1920. "Браћа Рибникар" Љубовија.