Традиционално као и сваке године, почев од 1996.године у организацији нашег САВЕЗА удружења потомака ратника Србије од 1912.до 1920.године као иницијатора и са градовима и општинама домаћинима суорганизатора, обележена је 155.годишњица - ДАНА ПРЕДАЈЕ ГРАДОВА КЊАЗУ МИХАИЛУ од стране Турске 1867.године.
Домаћин ових 26. сусрета, данас 19.априла био је град Београд. А започео је окупљањем двочланих делегација (представник града и наших организација Савеза) из Београда, Смедерева, Шапца, Ужица, Кладова и Љубовије у просторијама Ратничког дома или Дома Војске Србије (седишту нашег САВЕЗА). Све делегације заједно са лауреатима присуствовале су у Скупштине града свечаној церемонији доделе награда града Београда "Деспот Стефан Лазаревић". По завршетку исте, званични пријем за делегације градова и нашег Савеза, приредио је председник Скупштине града Београда, госп. Никола Никодијевић. Током пријема у пријатном и опуштеном амбијенту, размењена су искуства и поуке о овом значајном догађају из историје Београда и Србије као и уручење поклона граду домаћину. Делегација Љубовије у саставу, саветник председника општине госп. Срето Перић и председник нашег удружења потомака, хаџи Сретен Цветојевић "Цвеле", домаћину граду Београду, уручила је пригодну слику, управо старог Сокол града (уље на платну).
По завршетку пријема у Скупштини града, делегације су се упутиле на Калемегдан. где смо баш на месту где је давне 1867.године, мудри књаз Михаило од Али Риза-паше примио кључеве градова, положили венце на спомен обележје. Чланове делагација и присутне грађане у име ЈП "Београдска тврђава" поздравила је самостални сарадник за информисање Весна Влатковић, а са кратким историјатом догађаја упознао историчар Иван Урошевић.
По протоколу, званични део програма обележавања 155.г. ПРЕДАЈЕ ГРАДОВА, завршен је полагањем венаца од стране свих делегација и на споменик Кнезу Михаилу Обреновићу на Тргу Републике.
Данашње окупљање започели смо у Дому Војске Србије и у њему смо, уз договор, да се следеће године, по 27. пут окупимо у граду Смедереву и завршили.
А до тада и обележавања будуће 156. годишњице ПРЕДАЈЕ ГРАДОВА, подсетимо се и не заборавимо ШТА СЕ ТО ДОГАЂАЛО, ТОГ 19.АПРИЛА 1867.ГОДИНЕ И ЗАШТО ЈЕ ОН ТАКО БИТАН ЗА СРПСКИ НАРОД И ИСТОРИЈУ СРБИЈЕ?
А битан је, јер је као последица убиства бакалског шегрта - дечака Саве, који је чекајућу у реду за воду испред Чукур чесме (недеља на Св.Тројице 1862.г) од стране турског војника тешко повређен и бомбардовања Београда са Калемегданске тврђаве (уторак 1862), на захтев Србије и велику дипломатску активност књаза Михаила код гарантних сила и царске ПОРТЕ, иницирано одржавање тзв. "КАНЛИШКЕ КОНФЕРЕНЦИЈЕ" и коначно решавање питања ТРАЈНОГ ИСЕЉАЈА ТУРАКА ИЗ ПОРОБЉЕНИХ ГРАДОВА СРБИЈЕ.
Конференција је одржана у месту КАНЛИЏА поред Истанбула у летњој резиденцији великог везира ФУАД паше. Конференција је започела 22.јула 1862.г. и трајала је до 4.септембра на укупно одржаних 10.сесија (састанака). Турску су представљали, велики везир ФУАД-паша и министар спољних послова АЛИ-паша, а гарантне силе чланице ПОРТЕ заступали су редовни акредитовани дипломатски представници (конзули) у Цариграду. Енглеску је заступао сер Хенри А. Булвер, Француску маркиз Де Мутије, Аустрију Де Прокеш Остен, Пруску барон Г. Вертерн, Италију гроф. Грепи (чијем се учешћу противила Аустрија, али је он рекао да је легитимни представник Сардиније) и Русију кнез А. Лебанов. КАНЛИШКИ СПОРАЗУМ садржи 12.чланова. ПРОТОКОЛ је потписан 4.септембра, а преточен је у ЦАРСКИ ФЕРМАН са придодтим закључцима конференције и предат у подне 24.септембра 1862.г. лично књазу МИХАИЛУ од стране мухафиза београдске тврђаве РАШИД-паше. Царски ферман је обнародован, одмах сутрадан. 25.септембра у "СРБСКИМ НОВИНАМА" број 112.
Реализован је исељајем и рушењем УЖИЧКЕ тврђаве крајем септембра, а СОКОЛСКЕ од 10.до 22. октобра 1862.г. Завршио се ослобађањем и коначним исељајем турског становништва и предајом Србији градова Београда, Шапца, Смедерева, Фетисама (данашњег Кладова) и острва (тврђаве) АДА-КАЛЕ од 19.до 26.априла 1867.год.
На данашњи дан 19.априла (а по старом календару 6.априла) 1867.године испред зидина Калемегдана, тачно у 10h и уз присуство огромног броја грађана из Београда, Панчева, Земуна..започела је и званична предаја кључева горе наведених градова, од стране заповедника Београдске тврђаве АЛИ РИЗА паше књазу МИХАИЛУ ОБРЕНОВИЋУ.
Поред књаза примопредаји је присуствовала и цела влада кнежевине Србије на челу са председником и министрима, митрополитом СПЦ-е МИХАИЛОМ, председником Савета и свим конзулима (дипломатски представници страних земаља), више чиновништво, као и народним изасланицима из целе Србије, уз свечано постројену кнежеву гарду. АЛИ РИЗА паша сачекао је долазак књаза на свечану бину у пратњи свог комплетног генералитета.
По предвиђеном протоколу, књаз Михаило у пратњи своје јахаће гарде и једног пешадијског вода на белом коњу хату појавио се тачно у 10 часова. Обучен у свечану надвојводску (ђенералску) парадну униформу (црвени мундир са белим панталонама и тророги шешир са великом перјаницом), дочекан је громогласним клицањем присутног народа и поздравом постројене српске и турске војске. На свечаној трибини дочекао га је Али Риза паша - дубоко се поклонивши.
Након читања ЦАРСКОГ ФЕРМАНА (турског султана АБДУЛА АЗИЗА) на турском и српском језику у знак поздрава и тријумфа огласио се 21.топовски плотун. Тада је пред постројеним турским батаљоном, Али Риза паша на црвеном кадифеном јастучету опточеним златним гајтаном, књазу МИХАИЛУ предао кључеве горе наведених градова. Уз звуке песме ПРАГ ЈЕ ОВО МИЛОГ СРПСТВА, књаз их је високо подигао да би их сви видели. На бедемима КАЛЕМЕГДАНСКЕ ТВРЂАВЕ тада се поред турске, подигла и завијорила и СРПСКА ЗАСТАВА.Турски војници су сишли са бедема а на њихово место стали су српски војници. Тада је књаз Михаило свечано и победоносно на белцу хату (иначе поклон добијен од султана АЗИЗА приликом званичног пријема књаза Михаила у Цариграду - палата ДОЛМА БАХЧЕ од 27 до 30.марта 1867.) ујахао у Калемегданску тврђаву. Касније је у исту ушао и српски митрополит МИХАИЛО са свештенством да је освешта.
Док је у целом Београду трајало општенародно весеље и коло се вило од Савамале преко Славије и Калемегдана до Савамале без прекида, турски војници силазе на пристаниште и укрцавају се у српски пароброд ДЕЛИГРАД (купљен 1861.у Италији, дуг 58, широк 7.м. јачине 100 кс, 450 т носивости и плаћен 130.000 форинти) који ће их превести до Рашчука и Видина. Иначе ДЕЛИГРАД је пловио под нашом српском заставом јер је то након "ЈЕДРЕНСКОГ МИРА" одобрио лично султан. Такође, Делиград је превезао и турске војне посаде из Шапца, Смедерева, Фетисама и острва Ада Кале. А као што сам већ навео из УЖИЦА и СОКОЛ ГРАДА, војне посаде и турско становништво отишле су непосредно пре рушења истих у септембру и октобру 1862.г.
И тако је мудри књаз Михаило (као некада 1830. и 1833.год. његов отац књаз Милош) успео да без испаљеног метка, мудро вођеном дипломатијом ОСЛОБОДИ СРПСКЕ ГРАДОВЕ поробљене још у XV веку, давне 1459.г.
Потпуна независност и повраћен суветенитет наше миле отаџбине Србије, уследиће и формално-правно 1878.г. на "БЕРЛИНСКОМ КОНГРЕСУ".
Пише Проф. хаџи Сретен Цветојевић – Цвеле, председник Општинске организације Савеза удружења потомака ратника Србије 1912-1920. "Браћа Рибникар" Љубовија.