Поводом обележавања стогодишњице битке у Добруџи (Румунија) 1916. године недавно су око педесет чланова Савеза удружења потомака ратника Србије (СУПРС) 1912 - 1920. посетили и обишли за осам дана (од 24. до 31. јула) не само ово значајно историјско место у Великом рату већ и друге споменике и објекте у Румунији и Бугарској, који се доводе у вези догађаја у Првом светском рату.
Потомци су 24. јула у јутарњим сатима из Београда кренули комфорним аутобусом београдске "Ласте", а маршрута је била: Пожаревац, Кладово, Крајова, Букурешт, Међидија, Констанца, Добрич, Варна, Трново, Софија, Ниш, Пирот ... После осам дана путовања потомци су се вратили у Београд, 31. јула.
- На основу Програма рада СУПРС у 2016. години, а у циљу обележавања стоте годишњице познате битке у Великом рату у Добруџи 1916. године планирали смо да посетимо и значајна места и објекте у Румунији и Бугарској. Али, наш циљ је био и да наставимо традиционално добру сарадњу са борачким и друштвено - политичким организацијама у тим земљама, јачамо љубав и пријатељство и доприносима што бољим билатералним односима Србије са суседним народима и државама. То је један од битних циљева нашег путовања -рекао нам је по повратку у Београд председник Републичког одбора Савеза, пуковник у пензији, Љубомир Марковић.
Већ у понедељак (25. јул) после полагања венаца и разговора у Борачкој организацији Румуније у Букурешту, потомци су имали пријем у Амбасади Републике Србије, да би касније присуствовали отварању изложбе о Бици у Добруџи у којој је учесатвовала 1. српска добровољачка дивизија борећи се против Бугара.
Познато је, да је Аусто - Угарска је у Првом светком рату слала своје јединице на источни фронт да се боре против Русије. Те јединице биле су састављне од војника из крајева које Аустро - Угарска окупирала на Балкану. У њима је највише било Срба, па и Хрвата и Словенаца ... Већина њих је из аустро - угарских јединица дезертирало или се предавало Русима. Они су у Одеси у новембру 1915. године основали Српски добровољачки одред, а 16. априла 1916. године основана је и 1. српска добровољачка дивизија са 18.868 војника. Дивизија је ушла у састав 47. руског корпуса и упућена је на фронт у Добруџу.
Већ сутрадан, 26. јула потомци чланови Савеза су, уз војне почасти, одржали комеморативни скуп испред Спомен костурнице у Међидији. "Српско вече" са пригодним културним програмом приредили су у бугарском Сунчевом Брегу (28. јул), да би 29. јула посетили и обишли Царски град Велико Трново, у којем је умро велики српски просветитељ, први архиепископ аутокефалне Српске православне цркве, Свети Сава, и Свету Цркву четрдесет мученика, где је сахрањен. У суботу (30. јул) потомци су одржали комеморацију код Спомен костурнице у Софији, где је сахрањено неколико стотина Срба, који су погинули или умрли у бугарском заробљеништву у балканским ратовима и Првом светском рату. Истог дана положени су венци на споменике кнезу Михаилу Обреновићу и познатом бугарском револуционару Василу Левском и посетили Амбасаду РС у Бугарској. Последњег дана путешествија (31. јул) потомци СУПРС положили су венце на Српском и Грчком гробљу у Пироту.
Поред 7.610 посмртних остатака српских војника на Српском гробљу налазе се на Грчком гробљу и 358 земних остатака грчких војника (припадници 3. грчке дивизије) који су дошли у Србију по наредби сазничкиких команди у јесен 1918. године у мировну мисију да штите границу Србије. Али због велике исцрпљености од ратних дејстава, хладне зиме и грипа многи од њих су умрли на падинама Старе планине. Захваљујући Гркињи Катарини Левандис, која је била удата са Петра Станковића, лиферанта Српске војске, прикупљени су посмтрни остаци умрлих грчких војника који су сахрањени на брду Метиљавица крај Пирота.