"Јуууриииш! Напред, за краља и отаџбину!", овако су узвикивали војници Краљевине Србије
када су се у Првом светском рату борили против аустроугарске војске, септембра месеца 1914.године
на Мачковом камену.
Мачков камен је плато на планини Јагодњи у Шумадији, где су вођене најкрвавије и најжешће борбе српске војске у историји. За две недеље, од 8. до 22. септембра 2015.године на Мачковом камену погинуло је 800 српских војника и око 2.000 војника Аустро - Угарске царевине. И то на малом платоу од 500 квадратних метара. Из часа у час, тај плато је прелазио у посед наше и њихове војске. Ко овлада Мачковим каменом, може да овлада и читавом (Краљевином) Србијом. Знали су то и војсковође: Оскар Фон Поћорек, генерал аустроугарске војске на Балкану и Петар Бојовић, војвода Српске војске. Знали су и једни и други силовито јуришали и није било одступања.
Након Првог светског рата, на том месту је саграђена спомен - костурница од камена. То је био само мали дуг према војницима који су живот полагали за слободу свога рода.
Пар чланова Колубарске бригаде отишло је у суботу 19. септембра 2015.године преко Шапца и Крупња до Мачковог камена, јер се тај дан обележавала 101. годишњица ове чувене битке. Није било много људи, није било неких високих државних чиновника, министара, председника... Био је само један изасланик Владе Републике Србије, као и општински представници Љубовије и Крупња. Затим представници удружења ослободилачких ратова 1912 - 1920, представници СУБНОР - а овог краја... Наставници су довели стотињак деце из крупањске школе. Поред свештенства СПЦ били су ту чланице црквеног хора "Света Три Јерарха". Све када се сабере било је око 350 присутних.
Ми смо кренули изјутра око седам сати, понели смо заставу и барјак, транспарент, технику и мало хране. Нисмо ради кашњењу, а хтели смо свратити на кратко у Текериш, код чувеног споменика јунацима Церске битке, на коме пише: "Ваша дела су бесмртна". Тако је и било. Аутопутем смо ишли до Шапца, онда у Крупањ и на крају полако узбрдо до Мачковог камена.
Обележавање годишњице ове битке почело је са парастосом који су служили свештеници Српске Православне Цркве испред спомен - костурнице. Затим је изведена химна Републике Србије, "Боже Правде", преко разгласа.
Посетиоце скупа је поздравио председник општине Крупањ Раде Грујић. А онда је препустио микрофон чувеном професору Сретену Цветојевићу, бившем официру МУП - а Србије, да одржи јавни историјски час. Колико је само г. Цветојевић уложио емоција и шарма да дочара колико је жестока била битка на Мачковом камену, да се већина присутних расплакала, па и ми. Описивао је њен значај, огромну важност зашто су српски војнци морали да задрже ту коту у "својим рукама", јер како рече г. Цветојевић: "Српска војска је бранила Мачков Камен, самим тиме и Ваљево ... иначе би Краљевина Србија била пресечена на два дела, Дунавска дивизија и град Београд практично уништени".
И данас ми одзвањају његове речи, како су српски војници на Мачковом камену бранили своју отаџбину, једину, више их немамо. Немамо права да сада напуштамо и остављамо оно што су нам преци у аманет оставили. Бранили су своје породице, имања, куће ...
После тога, песму "Ово је Србија" извео је црквени хор, а потом и троје деце, ученика крупањске основне школе одржали су говоре на тему Првог светског рата и агресије на Краљевину Србију 1914. године.
Програм обележавања битке је завршен, а ми смо отишли мало даље да посетимо једно место где се налазила болница у време битке, са видљивим ознакама Црвеног крста, када је од једне гранате погинуло 73 од 74 рањеника. Сазнали смо да власник те парцеле никада није обрађивао ту земљу после рата.
Свој боравак овде смо искористили и за посету граду Крупњу, где нам је водич био Рајко Лазаревић. Он није имао пуно времена због породичних обавеза, али смо успоставили контакт и отворили врата будуће сарадње.
Свакако вредно путовање, много тога смо научили, права штета што нас није било више тамо, јер јунаци Српске краљевске војске то итекако заслужују.
Мачков камен је плато на планини Јагодњи у Шумадији, где су вођене најкрвавије и најжешће борбе српске војске у историји. За две недеље, од 8. до 22. септембра 2015.године на Мачковом камену погинуло је 800 српских војника и око 2.000 војника Аустро - Угарске царевине. И то на малом платоу од 500 квадратних метара. Из часа у час, тај плато је прелазио у посед наше и њихове војске. Ко овлада Мачковим каменом, може да овлада и читавом (Краљевином) Србијом. Знали су то и војсковође: Оскар Фон Поћорек, генерал аустроугарске војске на Балкану и Петар Бојовић, војвода Српске војске. Знали су и једни и други силовито јуришали и није било одступања.
Након Првог светског рата, на том месту је саграђена спомен - костурница од камена. То је био само мали дуг према војницима који су живот полагали за слободу свога рода.
Пар чланова Колубарске бригаде отишло је у суботу 19. септембра 2015.године преко Шапца и Крупња до Мачковог камена, јер се тај дан обележавала 101. годишњица ове чувене битке. Није било много људи, није било неких високих државних чиновника, министара, председника... Био је само један изасланик Владе Републике Србије, као и општински представници Љубовије и Крупња. Затим представници удружења ослободилачких ратова 1912 - 1920, представници СУБНОР - а овог краја... Наставници су довели стотињак деце из крупањске школе. Поред свештенства СПЦ били су ту чланице црквеног хора "Света Три Јерарха". Све када се сабере било је око 350 присутних.
Ми смо кренули изјутра око седам сати, понели смо заставу и барјак, транспарент, технику и мало хране. Нисмо ради кашњењу, а хтели смо свратити на кратко у Текериш, код чувеног споменика јунацима Церске битке, на коме пише: "Ваша дела су бесмртна". Тако је и било. Аутопутем смо ишли до Шапца, онда у Крупањ и на крају полако узбрдо до Мачковог камена.
Обележавање годишњице ове битке почело је са парастосом који су служили свештеници Српске Православне Цркве испред спомен - костурнице. Затим је изведена химна Републике Србије, "Боже Правде", преко разгласа.
Посетиоце скупа је поздравио председник општине Крупањ Раде Грујић. А онда је препустио микрофон чувеном професору Сретену Цветојевићу, бившем официру МУП - а Србије, да одржи јавни историјски час. Колико је само г. Цветојевић уложио емоција и шарма да дочара колико је жестока била битка на Мачковом камену, да се већина присутних расплакала, па и ми. Описивао је њен значај, огромну важност зашто су српски војнци морали да задрже ту коту у "својим рукама", јер како рече г. Цветојевић: "Српска војска је бранила Мачков Камен, самим тиме и Ваљево ... иначе би Краљевина Србија била пресечена на два дела, Дунавска дивизија и град Београд практично уништени".
И данас ми одзвањају његове речи, како су српски војници на Мачковом камену бранили своју отаџбину, једину, више их немамо. Немамо права да сада напуштамо и остављамо оно што су нам преци у аманет оставили. Бранили су своје породице, имања, куће ...
После тога, песму "Ово је Србија" извео је црквени хор, а потом и троје деце, ученика крупањске основне школе одржали су говоре на тему Првог светског рата и агресије на Краљевину Србију 1914. године.
Програм обележавања битке је завршен, а ми смо отишли мало даље да посетимо једно место где се налазила болница у време битке, са видљивим ознакама Црвеног крста, када је од једне гранате погинуло 73 од 74 рањеника. Сазнали смо да власник те парцеле никада није обрађивао ту земљу после рата.
Свој боравак овде смо искористили и за посету граду Крупњу, где нам је водич био Рајко Лазаревић. Он није имао пуно времена због породичних обавеза, али смо успоставили контакт и отворили врата будуће сарадње.
Свакако вредно путовање, много тога смо научили, права штета што нас није било више тамо, јер јунаци Српске краљевске војске то итекако заслужују.
Видео погледајте овде.
